Džaferović: Dodik zaslužio sankcije

„Cenimo interes nemačke vlade za zbivanja u BiH. Nemačka je svedočila Dejtonskom mirovnom sporazumu, članica je Upravnog odbora Veća za implementaciju mira i članica NATO-a i EU kojoj BiH teži“.

Zbog toga, kako je naveo, nemačka vlada ima obavezu da pomno prati zbivanja u BiH i reaguje na njih. Mir i sigurnost BiH je uslov mira i sigurnosti u Evropi. I kada neko unilateralnim akcijama dovodi u pitanje Dejtonski mirovni sporazum, kao što to radi Dodik, onda to mora biti predmetom interesa njemačke kao i svih drugih vlada zainteresiranih za očuvanje evropskog mira, stabilnosti i sigurnosti, kazao je Džaferović.

Sankcije su, kako je naveo, izuzetno efikasan način da se obuzdaju retrogradne snage koje prete miru u BiH.

„Dodik računa na kratko pamćenje, pa pokušava sebe da predstavi kao nekog mirotvorca, a svi dobro pamtimo da je u avgustu i septembru otvoreno pretio secesijom, govorio o ‘mirnom razlazu’ i ukazivao da je ‘čitav svoj politički život uložio u to’ „. U oktobru je pretio, podseća Dzaferović, da će napasti kasarne Oružanih snaga. „I tek kada je otvorena priča o sankcijama, on je ublažio svoju retoriku. Sada odjednom ubeđuje sve da on nije za secesiju i da neće napadati kasarne Oružanih snaga, kazao je Džaferović.

Ističe da je važnije šta Dodik radi od onoga što govori, te da iako je ublažio retoriku, ipak nije obustavio svoje secesionističke namere i postupke.

„Ukoliko Dodik ne povuče zaključke Narodne skupštine RS, sankcije moraju biti sprovedene, jer ti zaključci predstavljaju početak napada na ustavni poredak. Oni se, ako rezultiraju zakonima, mogu sprovesti samo silom, a ako vlasti RS primene silu protiv državnih institucija, zna se šta to znači. Zato je bolje primjeniti sankcije sada, nego čekati da se desi ovaj drugi scenario.

U svakom slučaju, Dodik je zaslužio sankcije, jer je državi i svim njenim građanima već naneo ogromnu štetu, kazao je Džaferović.
Komentarišući Dodikove najnovije napade na instituciju visokog predstavnika, Džaferović se pita da li ima igde u EU primer da neka regija pokušava unilateralno ukinuti zakone državnih vlasti.

Upravo je, kaže, Nemačka, kao jedna od najuspešnijih država sveta, dokaz u prilog međunarodne supervizije.

„U Nemačkoj je od kraja Drugog svetskog rata, pa sve do ujedinjenja 1990. postojao Saveznički kontrolni savet, koji je imao veća ovlašećnja od OHR-a. To ne samo da nije sprečilo Nemačku da se razvija, već joj je pomoglo da se stabilizuje kao društvo. Kada je jednoj Nemačkoj trebala takva vrsta asistencije zašto bi bila uskraćena BiH, kazao je Džaferović.

Dodao je da su Dodikove izjave o proceduri imenovanja visokog predstavnika neutemeljene. Jer, kako je obrazložio, u aneksu 10 Dejtonskog sporazuma stoji da potpisnici „zahtevaju imenovanje visokog predstavnika, koji će biti imenovan u skladu sa relevantnim rezolucijama Saveta bezbednosti“.

Dakle, visoki predstavnik se, ukazuje Džaferović, ne imenuje rezolucijom saveta bezbednosti, već ga imenuje Veće za implementaciju mira (PIC), u skladu sa relevantnim rezolucijama Saveta bezbednosti kojima je definisan mandat PIC-a i potvrđen mandat OHR-a u BiH.
Po njegovim riječima, Bonska ovlašćenja imaju jasno utemeljenje u Dejtonskom sporazumu, odnosno Aneksu 10, u kojem je jasno rečeno da će visoki predstavnik olakšati razrešenje bilo kojih poteškoća koje proizlaze u vezi sa civilnom implementacijom Dejtona, kako on proceni da je potrebno.

“Kada u BiH ne bude mehanizama blokade i kada se osigura domaći mehanizam sankcionisanja takvih pokušaja, onda neće biti potrebe ni za visokim predstavnikom, ni za multilateralnim sankcijama. Zato je jedini način da se ide ka BiH bez međunarodne supervizije njena izgradnja u demokratsku i funkcionalnu državu, sa jakim demokratskim institucijama, vladavinom zakona i nezavisnim pravosuđem.

To je država u kojoj niko unilateralno neće moći blokirati rad institucija i u kojoj svako ko bi pokušao raditi šta Dodik radi sada bio sankcionisan domaćim, a ne međunarodnim mehanizmima“, kazao je Džaferović.