Džaferović: OHR se može kritikovati, ali ne i rušiti, više pažnje trebalo posvetiti Dodikovom secesionizmu

Džaferović smatra da ne treba atakovati na kredibilitet visokog predstavnika, ali da to ne znači da ne treba kritikovati pojedine njegove odluke, prenose sarajevski mediji.

“S obzirom na značaj ove institucije, ta kritika mora biti utemljena na istini, mora biti objektivna, mora se voditi računa o mestu i kontekstu gde se izgovara. Ona mora ukazati na ono što je loše u odlukama OHR-a i ne sme urušavati poziciju aktuelnog visokog predstavnika.

Sam izveštaj visokog predstavnika je u najvećoj meri objektivan, izuzev u delu koji se tiče izmena Ustava FBiH i Izbornog zakona o popuni Doma naroda. Visoki predstavnik pokazao je svoju svrsishodnost i nužnost stavljajući van snage Zakon o nepokretnoj imovini RS, kao i osiguravajući novac za provođenje izbora.

Ne sme se zaboraviti da nije bilo domaćeg mehanizma sankcije da se zaustave ovi procesi koji su pretili suverenitetu BiH i demokratiji, te bi vodili ka opasnoj eskalaciji”, kazao je Džaferović.

Izmene Ustava FBiH i izbornog zakona, u izbornoj noći, nisu nešto sa čime se OHR može pohvaliti, smatra on.

Podsetio je da je sa članom Predsedništva BiH Željkom Komšićem uputio apelacije Ustavnom sudu, iznoseći čitav niz pravnih argumenata zbog čega je ova odluka OHR-a sporna: od potkopavanja pravne sigurnosti, zatim selektivnom pristupu provođenju presuda Ustavnog suda, pa do toga da su ove Šmitove mere protivne evropskim standardima.

Iako su se brojni ambasadori osvrnuli na Dodikov secesionizam, a neki su ga spomenuli i lično, Džaferović misli da je još više pažnje trebalo posvetiti tom glavnom destabilizirajućem faktoru.

Dodik već duži period nasrće na Dejtonski mirovni sporazum i 27 godina njegove implementacije, pokušavajući to prikriti pozivanjem na nekakav „izvorni Dejton“. Bosni i Hercegovini je potreban dosad implementirani Dejton i njegova dalja implementacija, uključujući sve odredbe pa i one o dodatnim državnim nadležnostima.

Oni koji zazivaju tzv. „izvorni Dejton“ zapravo prete vraćanjem na rovovske pozicije iz 1995. kada Dejton nije bio proveden i kada je izgledalo da će biti teško provodiv, uprkos prisustvu 60.000 međunarodnih trupa, a sve zbog otpora predstavnika RS-a koji su ga najprije odbijali potpisati, a zatim i provoditi, smatra Džaferović.

“Nakon 27 godina od Dejtona i 25 godina otkako je Savet bezbednosti potvrdi bonske ovlasti, intervencije Ureda visokog predstavnika nisu potrebne Bosni i Hercegovini u onoj meri u kojoj su nekada bile potrebne. Ali Ured visokog predstavnika je još uvek nužan. Jednako kao što EUFOR treba biti ovde, sa znatno manje trupa od izvorne misije.

Jedini razlog zbog kojeg većina građana podržava postojanje OHR-a, kao dejtonske činjenice, jeste svijest o tome da, bez visokog predstavnika, ne bi postojala instanca koja bi mogla razrešiti blokade, a naš sistem je, zbog svoje prirode, prepun mehanizama etničkog veta i njihove zloupotrebe, kaže Džaferović.

Međutim da bi sačuvao svoj kredibilitet, OHR mora, smatra on, ispunjavati svoje obaveze u svim delovima zemlje.

Pozdravio je rezoluciju Saveta bezbednosti o EUFOR-u.

“Ova misija je faktor stabilnosti, koji je nužan sve dok Bosna i Hercegovina ne osigura dovoljne domaće kapacitete. Dobro je što je rezolucija usvojena i dobro je što je EUFOR pokazao sposobnost da poveća svoje kapacitete. I dobro je što nije popušteno pred pretnjama i ucenama, onih kojima smetaju efektivne međunarodne snage.

One su tu zato što ih neko želi, već zato što trebaju biti tu sve dok postoje pretnje suverenitetu i teritorijalnom integritetu, kako bi pomogle bh. institucijama u njegovoj zaštiti”, poručio je Džaferović.