foto EPA-EFE/MARKO ĐOKOVIĆU Hrvatskoj trenutno čak tri zimske infekcije pogađaju zdravlje. Naime, koroni i gripu se ove zime pridružila i bakterijska streptokokna infekcija, koja nije u porastu poslednjih petnaestak godina, a tokom godina pandemije nije zabeležen nijedan smrtni slučaj jer nije bilo obolelih od invazivne streptokokne infekcije.
Međutim, prema podacima Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo (HZJZ), od početka septembra prošle godine do sredine januara 3.502 osobe su bolovale od streptokokne angine i 965 od šarlaha, a čak 12 osoba je obolelo od invazivnih streptokoknih bolesti, koje uključuju sepsu i meningitis, od kojih je četvoro umrlo i ovaj broj se povećava iz dana u dan.
Eksplozija infekcija
U HZJZ kažu da među poginulima nema dece, odnosno da su svi bili u dobi od 30 do 65 godina. Nakon što se korona smirila, stručnjaci su očekivali da će se povećati broj obolelih od nekih drugih virusnih i bakterijskih bolesti, a upravo se to dešava.
To potvrđuje i infektolog prof. dr Marko Kutleša sa Infektivne klinike „Dr Fran Mihaljević“, koja je već neko vreme „pod opsadom“, posebno u Hitnoj pomoći.
„U ovoj sezoni imamo mnogo više invazivnih streptokoknih infekcija, ne samo u odnosu na godine pandemije kada se to očekivalo zbog uvedenih epidemioloških mera, odnosno pojačane lične zaštite, već i u odnosu na vreme pre korone. Često smo svedoci teški oblik streptokokne infekcije, a zatim septička stanja, upala pluća i bakterijski meningitis. Jednostavno, postoji mnogo invazivniji oblik ove infekcije“, naglašava prof. dr Kutleš. On dodaje da su to već ranije primetili Britanci i Amerikanci, a potom se zaraza značajno proširila i među odraslima i decom u Hrvatskoj.
„Istina, u većini slučajeva bolest je blaža i manifestuje se streptokoknom anginom ili šarlahom, ali ima i teških oblika. Još uvek ne znamo zašto je došlo do ove eksplozije infekcije, ali zaštita tokom pandemije kovid 19 je verovatno jedna od ‘krivaca’ . Međutim, moguće je da je došlo do promena u samoj bakteriji, što je manje verovatno, ali moguće. Naime, kada dođe do ‘skoka’ od uobičajenog toka i broja infekcija, uvek je stvar ili u bakteriji ili u domaćinu, ali je potrebno više studija da bi se otkrilo šta je bio okidač“, objašnjava prof. dr Kutleš.
Gužve u bolnicama
On napominje da je apsolutno jasno da trenutno imamo epidemiju streptokoka, a tome treba dodati i grip i pandemiju kovid 19, koja je, na sreću, trenutno manje snažna.
„Imamo dosta hospitalizacija. Štaviše, u poslednjih mesec i po dana imali smo petnaestak slučajeva invazivnih streptokoknih infekcija, i sve su to bila opasna po život. Nema mesta panici, ali je neophodan oprez. “ kaže prof. dr Kutleš.
A u Klinici za dečje bolesti u Klaićevoj, u ovo vreme respiratornih infekcija, svakodnevne su gužve.
„Uz sve druge respiratorne infekcije beležimo i streptokoke. Do sada su to najčešće bile angine i šarlaha, i to u većem broju nego inače u ovo doba godine. Ipak, većina dece se i dalje lečila kod kuće. “Imali smo, međutim, dva slučaja invazivnih streptokoka sa teškom upalom pluća, pa su ova deca morala na bolničko lečenje. Na sreću, sve se dobro završilo”, kaže direktorka prof. dr Goran Roić.
On podseća da je streptokok A bakterija koja se ponekad pojavi u grlu ili na koži, ali uglavnom izaziva blage oblike bolesti poput upale grla i šarlaha. Ali kada bakterija prodre dublje u telo, pluća ili krvotok, može izazvati tešku upalu pluća i sepsu, što ponekad može biti fatalno. S obzirom na veliki broj streptokoknih infekcija, ne čudi što je ovih dana sve veća gužva u mikrobiološkim laboratorijama. Dnevno se testira i do stotinu pacijenata, uglavnom dece, prenosi Jutarnji list.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
