EUFOR spreman da interveniše u slučaju secesije jedne od strana Dejtonskog sporazuma u BiH

To je navedeno je u jednom od odgovora Vlade Holandije na grupu pitanja Odbora za spoljne poslove u parlamentu te zemlje povodom angažovanja 164 holandska vojnika u okviru Misije EUFOR-a „Althea“, prenose banjalučke Nezavisne novine.

Ističu i da međunarodna zajednica razmatra nekoliko scenarija u slučaju da Rusija odluči da u novembru na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) ne produži mandat ovoj misiji, ali da Vlada te zemlje procenjuje da neće doći do blokade.

„Uskraćivanje obnove mandata EUFOR-u na SB UN u novembru 2023. bi moglo predstavljati rizik uzevši u obzir ruski stav prema toj misiji i destabilizirajućim uticajem koji ta zemlja pokušava da usmeri ka regionu. Međutim, u ovom trenutku procenjujemo da je rizik ograničen jer bi operacija u okviru mandata UN-a Rusiji verovatno bila prihvatljivija od mogućih alternativa. Ukoliko bi došlo do ruskog veta, i EU i NATO razvijaju različite scenarije“, naglašeno je.

Istakli su i da će biti primenjene lekcije iz Avganistana bez preciziranja na šta se misli.

Inače, i Vlada SAD smatra da Rusija u novembru neće blokirati mandat EUFOR-a, kako je 18. maja javno na saslušanju u Komitetu za spoljne poslove Senata SAD izjavio Derek Šole, konzul u Stejt departmentu i blizak saradnik Entonija Blinkena, američkog državnog sekretara.

Naime, na tom saslušanju je senatorka Džejn Šehin podsetila da je Rusija bez problema pristala na obnovu mandata prošle godine, ali da je zanima hoće li do toga doći i ove godine i da li je povećani broj pripadnika od 1.100 vojnika EUFOR-a dovoljan s obzirom na, kako je rekla, retoriku koja dolazi iz Republike Srpske.

„Prošle godine smo uspeli obnoviti mandat i verujemo da ćemo to relativno lako moći ponoviti i ove godine, ali ostalo je još nekoliko meseci, tako da ne bih da trčimo pred rudu. Međutim, naporno radimo na tome“, rekao je Šole i dodao da veruje da je broj vojnika dovoljan, ali da se pažljivo posmatra razvoj situacije.

Vlada Holandije je, u jednom od odgovora, ocenila da prijem BiH u NATO sada nije na dnevnom redu zbog kompleksne situacije u BiH i lošeg stanja Oružanih snaga BiH.

Oni ističu da BiH trenutno ima samo osam vojnika u međunarodnim misijima i da Obrambene snage BiH trpe zbog nedostatka oružja, opreme, osoblja i loših primanja vojnika.

Vlada te zemlje procenjuje da EUFOR ima odgovarajući mandat da odgovori u slučaju eskalacije situacije, a ističe da ima i mehanizme i trening u slučaju nemira ako lokalne vlasti ne mogu deeskalirati situaciju.

„Multinacionalni bataljon može, na primer, obezbediti zaštitu, a na zahtev komandanta EUFOR ‘Althea’ mogu biti aktivirane i rezerve komandanta operacije koje se nalazi u Glavnom štabu NATO-a“, naglašeno je.

S obzirom na to da je u jednom od odgovora izraženo nezadovoljstvo odlukom visokog predstavnika Kristijana Šmita, kojeg u RS ne priznaju, da „produbi etničke podele“ koje je doneo nakon oktobarskih izbora, Vlada Holandije ističe da Šmit nema nikakvu nadležnost komandovanja nad EUFOR-om, već da je to isključivo nadležnost NATO-a.

U više pitanja govori se o politici RS prema BiH i retorici Milorada Dodika, predsednika RS, a upozoravaju da su zakoni o prenosu nadležnosti s BiH na RS i dalje u parlamentarnoj proceduri.
U Vladi Holandije ocenjuju da se Dodikov odnos prema EUFOR-u kreće od negativnog do blago pozitivnog.

„Komanda EUFOR-a situaciju u BiH trenutno ocenjuje relativnom stabilnom, a situacija u RS i antagonistički stav predsednika Dodika zabrinjavaju“, istaknuto je.

Holandija se zalaže za hitno uvođenje paketa sankcija Dodiku, ali do sada ovaj stav nije naišao na dovoljno podrške, naglašeno je u odgovoru na pitanje Odbora za spoljne poslove parlamenta te zemlje.

„U ovom trenutku nema saglasnosti o sankcijama protiv Dodika na nivou EU. Vlada razmatra opciju implementiranja personalnih sankcija, koje su na stolu. Ovo se preduzima u kontekstu EU i kroz bilateralne kontakte s našim partnerima“, istakli su u Vladi odgovarajući na pitanje.

Vlada te zemlje je izrazila zabrinutost aktivnostima Rusije i Kine, posebno u RS, i istakla da Holandija zbog geografske blizine Zapadnog Balkana i statusa kandidata za EU ima bezbednosne interese u BiH.

Navode da se Rusija predstavlja kao zaštitnica Srba, a da Kina želi da pruži alternativne izvore investicija, posebno u energetiku, infrastrukturu i digitalizaciju.

Ističu da se Dodik nekoliko puta susretao s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, da sprečava implementiranje sankcija BiH prema Rusiji, te da je sprečio i izjavu BiH o tretmanu Ujgura od strane Vlade Kine.

Ističu da u RS deluju ultranacionalističke organizacije koje imaju podršku Rusije, te da ta zemlja primenjuje kampanju dezinformisanja kojom podstiče antizapadno raspoloženje i promoviše vlastiti narativ.

Naglašavaju da u BiH trenutno nema rizika od oružanog sukoba, a da je primarni zadatak EUFOR-a da spreči eskalaciju nasilja radi zaštite civilnog stanovništva.