U Beogradu je danas više od 30 studentata univerziteta iz Srbije imalo priliku da sa predstavnicima državnih institucija, koji učestvuju u primeni Strategije EU za Jadranskojonski region (EUSAIR), razgovara o načinu na koji mogu da se uključe, u okviru te platforme, u proces regionalne saradnje i donošenja odluka koje se tiču njihove budućnosti.
Panel diskusiju organizovalo je Ministarstvo za evropske integracije, a u saradnji sa projektom „Tačka podrške – upravljanju EUSAIR“.
Strategija EU za Jadransko-jonski region (EUSAIR) predstavlja model saradnje koja je uspostavljena između Evropske komisije i deset država učesnica. Četiri njih su članice EU (Hrvatska, Grčka, Italija i Slovenija), pet je u procesu pristupanja EU (Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija), a odnedavno je priključen i San Marino. Saradnja se odvija u oblastima od zajedničkog interesa, koje doprinose razvoju svake pojedinačne članice i celog regiona.
Osnovni cilj EUSAIR-a je da doprinese ekonomskom prosperitetu u regionu, da pospeši njegovu atraktivnost, konkurentnost i povezanost, vodeći računa o zaštiti životne sredine i ekosistemu mora, obale i kopna.
Četiri su ključne oblasti saradnje EUSAIR Strategije.
Prvi stub, definisan kao “Plavi rast”, odnosi se na tehnologije, inovacije i privredne aktivnosti koje su u direktnoj vezi sa morem.
Drugi stub je “Povezivanje regiona”, a podrazumeva razvoj inter-modalne transportne mreže i zajedničkog energetskog tržišta.
U trećem stubu su teme zaštite životne sredine u moru, biodiverzitet i životna staništa koja prevazilaze prostor nacionalnih državnih granica.
Održivi turizam je tema četvrtog stuba koji obuhvata pitanja smanjenja sezonskog karaktera turizma, inovacije i kvalitet održive i odgovorne turističke ponude.
Planirano je uključivanje i petog stuba koji će se baviti unapređenjem socijalnih politika. – Jadransko jonska strategija dobija sve veći značaj jer doprinosi procesu pristupanja kroz saradnju sa drugim državama u makro-regionu.
EUSAIR pruža mogućnosti za ekonomski i društveni razvoj, promoviše investicije i preduzetništvo, kao i saradnju između univerziteta, privrednih komora, naučnih institucija, institucija kulture i organizacija građanskog društva. Sa druge strane, uključivanje mladih u proces regionalne saradnje EUSAIR je u velikoj meri usmereno na inovativnost, jer oni mogu da donesu nove ideje i pristupe u rešavanju kompleksnih problema.
Sanda Šimić Stanbolić, v. d. pomoćnika ministra u Sektoru za programe prekogranične i transnacionalne saradnje i saradnju sa organima i organizacijama na lokalnom i regionalnom nivou radi efikasnijeg korišćenja fondova, Ministarstva za evropske integracije kaže da je inluzija mladih iz regiona u odlučivanje i mapiranje prioriteta značajno kako bi se osigurana održivost prioriteta u dugom vremenskom roku.
„Iz tog razloga, u narednom periodu radićemo na uspostavljanju EUSAIR Omladinskog saveta, koji će formirati predstavnici mladih iz svih država učesnica. Očekujem da se Omladinski savet formira u maju 2024. godine“, ističe Šimić Stambolić
Nedavno je u okviru Jadransko – jonske strategije održano međunarodno takmičenje za najbolje preduzetničke ideje mladih iz deset zemalja Jadransko-jonske makro regije, na kojem su prvo mesto osvojili srednjoškolci i studenti iz Srbije.
„EUSAIR je platforma za povezivanje država unutar regiona. Osnovu svakog povezivanja pre svega čine ljudi. Mladi ljudi treba da koriste ovu platformu za interaktivnu komunikaciju u cilju razmene ideja, znanja i poslovnih mogućnosti. Energetika je nosilac privrednog razvoja svake države. Razvoj svih drugih stubova u okviru EUSAIR zavisi i od razvoja energetike. Zato je bitno da regioni budu povezani adekvatno energetskom infrastrukturom i da je unutar ovog regiona razvijeno energetsko tržište“, objašnjava Biljana Ramić, šef Odseka za strateško planiranje, Ministarstva rudarstva i energetike.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.