Evropska Komisija: Koheziona politika s 8,95 milijardi evra menja Hrvatsku

U sadašnjem programskom razdoblju od 2021. do 2027. godine za kohezionu politiku namenjeno je 378 milijardi evra iz evropskog budžeta, a s nacionalnim doprinosima ukupna ulaganja trebalo bi da dostignu 54 milijardi evra, prenosi novinska agencija HINA.

Hrvatska u ovom programskom razdoblju ima 8,95 milijardi evra kohezionih sredstava, dostupnih kroz pet fondova: Evropski fond za regionalnih razvoj (ERDF), Kohezioni fond (CF), Evropski socijalni fond plus (ESF+), Fond za pravednu tranziciju (JTF), kao i kroz programe za evropsku teritorijalnu saradnju (Interreg).

Hrvatska je među zemljama članicama koje imaju najviše sredstava sredstava kohezione politike: 298 evra godišnje po glavi stanovnika, koliko je imala i u prethodnom programskom razdoblju od 2014. do 2020.

Najveći deo kohezionih sredstava u ovom programskom razdoblju Hrvatska je namenila ispunjavanju ciljeva zelene tranzicije i prelaska na nisko-ugljeničnu privredu: 2,3 milijarde evra, što bi trebalo da poveća energetsku efikasnost, smanji emisiju zagađujućih gaasova za više od 20 odsto, da smanji potrošnju energije za 17 odsto, poveća udeo obnovljivih izvora energije s ciljem da 2030. godine 60 odsto električne energije bude iz obnovljivih izvora i na taj način smanji zavisnost od uvoza energije.

Ta ulaganja će doprineti jačanju „cikkularne privrede“ povećanjem kapaciteta za recikliranje za 180.000 tona godišnje.

Za borbu protiv klimatskih promena Hrvatska je predvidela 31,09 odsto sredstava iz ERDF-a i 38,89 posto iz CF-a, a više od 650 miliona evra iz ta dva fonda je za očuvanje bioraznolikosti.

Oko 980 miliona evra biće uloženo u razvoj održive, pametne, sigurne i intermodalne saobraćajne mreže. Očekuje se da će 84 kilometra modernizovanih železničkih pruga povećati broj broj putnika železnicom za više od 200.000 godišnje.

Hrvatska do kraja ovog programskog razdoblja namerava da poveća ulaganja u istraživanje i razvoj na 2,5 posto BDP-a s 1,25 odsto 2020. Nastojaće da pojača digitalizaciju preduzeća i poveća kvalitet e-usluga.

Očekuje se da će pomoć dobiti više od 13.500 malih i srednjih preduzeća i da će to omogućiti stvaranje više od 3.000 novih radnih mesta.

Sredstvima kohezione politike Hrvatska će pokušati da smanji nestašicu radne snage povećavanjem zaposlenosti žena i ranjivih grupa (niskokvalifikovanih radnika, osoba s invaliditetom i osoba koje nisu ni zaposlene, niti se školuju, niti pohađaju programe osposobljavanja).

Isto tako, nastojaće da reši problem nedostatka kvalitetnih socijalnih usluga, naročito dugotrajne nege.

S 1,9 milijardi iz ESF+ i 2,5 milijarde evra iz ERDF-a nastojaće da postigne nacionalne ciljeve do 2030. godine o dostizanju stope zaposlenosti od 75 odsto, sudelovanju 55 odsto odraslih u programima učenja i osposobljavanja i smanjenju siromaštva za 298.000 osoba.

Više od 110.000 nezaposlenih i 25.000 zaposlenih dobiće aktivnu podršku za nalaženje posla ili napredak u karijeri. Više od 2.000 obrazovnih institucija dobiće pomoć za sprovođenje obuke i osposobljavanja.

Koheziona politika trebala bi da doprinese boljim socijalnim uslugama i pojača ssistem hitne medicinske pomoći i telemedicinskih usluga. Jedan od ciljeva je 80.000 novih korisnika godišnje usluga e-zdravlja.

Oko 13 odsto sredstava iz ERDF-a naminjeno je za urbani razvoj kroz sredstva integrisanih teritorijalnih ulaganja. Cilj je povećati broj funkcionalnih urbanih područja koja dobijaju sredstva od integrisanih teritorijalnih ulaganja s osam koliko ih je bilo u razdoblju 2014-2020, na 22 u ovom programskom razdoblju. Predviđena je pomoć i za ostrva.

Hrvatska će kohezionim sredstvima nastojati da smanji razlike u razvijenosti pojedenih delova zemlje.

Bruto domaći proizvod po glavi stanovnika prema kupovnoj moći sada je na 70 odsto proseka EU i samo su tri članice EU po tome lošije od Hrvatske.

Pored toga, velike su razlike između pojedenih regiona: tako je Grad Zagreb na 121 odsto proseka EU, a četiri županije na istoku Hrvatske su na 35 do 37 odsto evropskog prosjeka.

Ulaganjima iz evropskih fondova Hrvatska namerava da smanji te razlike, posebno se usredsređujući na planinska i potpomognuta područja, i na područja s velikim padom broj stanovnika, navodi Evropska komisija.