„Balkan bi mogao da se suoči sa novim velikim ratom“: Evropska pravda o Dodikovim planovima

Uprkos upozorenjima međunarodne zajednice, predsednik Republike Srpske (entiteta u BiH) Milorad Dodik počeo je da sprovodi svoje pretnje „mirnim odvajanjem“ od Bosne i Hercegovine, ukazuje Evropska pravda.

Dodik je prošle sedmice predstavio Sporazum o regulisanju odnosa između Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine u skladu sa Dejtonskim sporazumom i međunarodnim aktima, kao i Informaciju o neophodnosti razdvajanja.

Sam „Sporazum“ se sastoji od svega 15 članaka i ima manje od četiri stranice, dok „Informacija“ jedva staje u 45 stranica.

Dokumente koje je najavio predsednik Republike Srpske Dodik trebalo bi da odobri Narodna skupština RS, a potom, kako je navedeno, predočena vlastima FBiH (Federacija BiH, druga komponenta BiH).

Ovi dokumenti se ne dostavljaju na odobrenje ili razmatranje, već samo na potpisivanje, kao da je Federacija već saglasna sa „Sporazumom“.

„Sporazum“ zaista liči na međunarodni ugovor. U tome su, izgleda, pomogle i moskovske diplomate koje su nedavno otvorile „kancelariju ruske ambasade“ u Banjaluci.

Ipak, postoje neki ključni detalji.

Na primer, član 7 je vrhunac političke kazuistike. Ona otkriva glavni razlog mirnog razdvajanja: „nemogućnost obnavljanja Opšteg okvirnog sporazuma“.

Prema mišljenju autora dokumenta, Dejtonski sporazum ne garantuje ravnopravnost entiteta i konstitutivnih naroda u BiH.

Zaista, Dejtonski mirovni sporazum, koji je okončao rat u BiH i postao pravni osnov za sadašnje stanje, više ne zadovoljava savremene potrebe i zahteva značajna ažuriranja.

Problemi nisu toliko u garantovanju prava konstitutivnih naroda koliko u zastupanju „drugih“ nacionalnosti.

Dok „Sporazum“ postavlja mnoga pitanja, još se više nameću u vezi sa „Informacijom o neophodnosti pokretanja procesa regulisanja odnosa između RS i FBiH u skladu sa Dejtonskim sporazumom i međunarodnim aktima“.

Ukratko, ovaj dokument ima za cilj da dokaže da je Dejtonski sporazum doveo Dodika do pokušaja secesije Republike Srpske.

Jasno je: urađen je priličan posao koji ima za cilj uništavanje ne samo BiH, već i mira i stabilnosti u regionu.

Lako je zamisliti kako diktator Kremlja od veselja trlja ruke.

Balkan bi se zaista mogao suočiti sa novim velikim ratom.

Kako bi pripremio povoljan teren za predstavljanje „Sporazuma“ vlastima FBiH, Dodik je obezbedio da Narodna skupština RS usvoji još jedan opasan dokument – Deklaraciju o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, koju su podržali svesrpskom saboru.

Međutim, čini se da Dodik nije postigao željeni ishod, već upravo suprotno.

Visoki predstavnik Kristijan Šmit je otvoreno izjavio da mora da preduzme mere predviđene njegovim mandatom kako bi obezbedio mir i stabilnost u zemlji. Jedinice EUFOR-a se mobilišu.

Čini se da su predstavljanje „Sporazuma“ i usvajanje Deklaracije bili poslednji Dodikovi argumenti, jer je njegova situacija zaista loša.

Sankcije, smanjeno finansiranje Republike Srpske, rastuće nezadovoljstvo životnim standardom i samo verbalna podrška Rusije…

Ova sedmica će dati konačan odgovor na to šta Dodikov plan podrazumeva.