Fajnenšel tajms: EU zabija klip u točkove proširenja na Zapadni Balkan

List piše da su 1971. službenici američke obaveštajne agencije CIA napisali dokument od 12 stranica pod naslovom „Makedonski sindrom“ koji je izdržao test vremena kao jasna analiza jednog od najteže rešivih istorijskih sporova u jugoistočnoj Evropi i dodaje da autori dokumenta možda ne bi bili iznenađeni da znaju da su, uprkos drugačijem geopolitičkom kontekstu vremena, tenzije oko makedonskog identiteta ostale nerešene.

Iz tih razloga, ocenjuje FT, preuranjeno je slaviti ovonedeljni početak pregovora o pristupanju EU sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

List piše da su evropski lideri hrabro odgovorili na napad Rusije na Ukrajinu dodeljivanjem statusa kandidata Ukrajini i Moldaviji prošlog meseca. Oni su takođe ubrzali proces za Severnu Makedoniju i Albaniju, kako ne bi ispalo da zanemaruju države Zapadnog Balkana koje kucaju na vrata skoro od početka ovog veka. Ali u žurbi da urade pravu stvar, lideri EU su nagomilali nevolje za budućnost, ukazuje FT.

List piše da evropski lideri u suštini pozivaju Severnu Makedoniju da se pridruži, ali kažu da se to neće dogoditi ako ne ispuni niz rigoroznih zahteva koje je postavila Bugarska a koji se odnose prvenstveno na jezik, nacionalni identitet i istoriju.

U bilo kom koraku pregovora o prijemu, Bugarska ima moć da ih zaustavi ili odloži izjavom da Severna Makedonija izbegava svoje obaveze, navodi FT i dodaje da uslovi Bugarske prevazilaze formalne kriterijume za prijem u EU koji se uglavnom odnose na ispunjavanje standarda EU o ekonomiji slobodnog tržišta i demokratiji i na inkorporiranje zakonodavstva EU u nacionalno pravo.

Da bi se pridružio EU, nijedan prethodni kandidat nikada nije bio primoran da popusti pred zahtevima druge zemlje u pitanjima kao što su tumačenja istorije koja nikada ne mogu imati trajni, utvrđeni odgovor. Ali Bugarska je članica EU od 2007, a Severna Makedonija je kandidat. Neprijatna istina je da je Sofija u prednosti, piše FT.

List ocenjuje da je EU podržavajući stav Bugarske, kao jedini način da se uopšte krene napred, ne samo prestala da bude nepristrasni arbitar između dve zemlje, već je učinila verovatnim da će se slične prepreke isprečiti i pred druge zemlje Zapadnog Balkana.

Na primer, ovog meseca se razbuktao spor između Hrvatske, koja je u EU, i Srbije, koja je kandidat, oko planirane posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića spomen obeležju na mestu hrvatskih zločina nad Srbima u Drugom svetskom ratu. Šta ako bi jednog dana Hrvatska sledila primer Bugarske i zahtevala da Srbija prihvati hrvatsko čitanje istorije Jugoslavije 20. veka, piše FT.

List navodi da je, u odbrani EU, parlament Severne Makedonije prošle nedelje odobrio protokol koji uključuje uslove Bugarske, ali i dodaje da je to samo pola priče. Sofija insistira da njen sused mora da promeni svoj ustav kako bi bugarskoj manjini u Severnoj Makedoniji dao formalni status a za to će biti potrebna dvotrećinska većina u parlamentu, što se trenutno čini dalekom perspektivom, dodaje FT.

Problem manjina obuhvata jednostrani pristup EU. Severna Makedonija će morati da izmeni svoj ustav, ali Bugarska nije u obavezi da garantuje prava svojoj makedonskoj manjini, uprkos brojnim presudama Evropskog suda za ljudska prava u prilog toj zajednici, navodi list.

Istina, dodaje se u tekstu, svaka strana treba da pokaže bolje razumevanje one druge. Od uspona moderne makedonske nacionalne svesti u 19. i 20. veku, Bugarska se bori sa samim konceptom posebne makedonske nacionalnosti. Kada se Jugoslavija raspala 1990-ih, Bugarska je bila prva zemlja koja je priznala novu makedonsku državu. Ali ne priznaje makedonski jezik, smatrajući ga ogrankom bugarskog. U dokumentu CIA iz 1971. stoji: „Sofija tvrdi da su svi Makedonci zaista etnički Bugari odsečeni od domovine“, piše FT.

Uz ocenu da je bilo od vitalnog značaja da Skoplje izmiri svoje nesuglasice sa Grčkom Prespanskim sporazumom 2018, FT dodaje da je EU, međutim, pokazujući naklonost prema Bugarskoj u odnosu na Severnu Makedoniju, možda nehotice zabila klip u točkove projektu proširenja na Balkan koji, kako tvrdi, podržava.