Biber: Umesto lakog izlaza iz ćorsokaka francuski predlog će dodatno narušiti ugled EU i zatrpati proces proširenja

Usvajanje francuskog predloga kratkoročno može dovesti do vrlo ozbiljnih nemira i dugoročno snažnog zaokreta protiv EU, tako smatra makedonski stručnjak za Istočnu Evropu Kristijan Fidanovski, koji je na Univerzitetskom koledžu u Londonu završio politiku i istočnoevropske studije i na i Džordžtaun univerziteta u Vašingtonu ruske, evroazijske i istočnoevropske studije.

“Predlog (provizorno) podržavaju premijer, predsednik i nekoliko ministara. Ali tome se energično protivi sva (nealbanska) opozicija, svi živi bivši predsednici, pa čak i bivši šef diplomatije koji je potpisao Prespanski sporazum sa Grčkom”, piše Fidanovski na Tviteru.

Ukazuje da ne može da navede više od nekoliko ozbiljnih intelektualaca koji podržavaju predlog.

Kristijan Fidanovski: Usvajanje francuskog predloga kratkoročno može dovesti do vrlo ozbiljnih nemira i dugoročno snažnog zaokreta protiv EU. Ako SDSM usvoji sporazum uz pomoć albanskih partija, etničke tenzije će naglo porasti. Nacionalistički aktivisti već zloupotrebljavaju činjenicu da je aktuelni šef diplomatije Bujar Osmani Albanac i svoje protivljenje predlogu formulišu albanskofobičnim izrazima. Šta god da se desi, podrška EU koja je i dalje čudesno visoka takođe će ispaštati

“Čak su se i vodeći međunarodni posmatrači izjasnili protiv toga. Nasuprot tome, ne mogu da navedem mnogo ozbiljnih intelektualaca koji nisu podržali Prespanski sporazum”, navodi.

I Fidanovski, kako stoji u njegovoj biografiji, je tokom 2018. u svojim medijskim nastupima, kao i u svom zalaganju preko mreže dijaspore Forum za demokratsku Makedoniju u Vašingtonu, bio uporni zagovornik rešenja makedonsko-grčkog spora o imenu.

Ukazuje da je desničarsko biračko telo oštro protiv tog predloga.

“Oni koji su glasali za Prespu 2018. misleći da je to poslednja prepreka makedonskim pregovorima o pristupanju EU osećaju se prevarenim”, konstatuje.

Navodi da se i birači vladajućeg SDSM-a protive bilo kakvim ustupcima Bugarima.

Nekoliko političara koji podržavaju sporazum su previše nepopularni (ili neharizmatični) da bi promenili srca i umove. Ni međunarodni podsticaji ne čine nikakvu razliku. Podrška Emanuela Makrona, koji je lično blokirao EU put Makedonije 2020. samo nanosi veću štetu, ocenjuje.

“Ako SDSM usvoji sporazum uz pomoć albanskih partija, etničke tenzije će naglo porasti. Nacionalistički aktivisti već zloupotrebljavaju činjenicu da je aktuelni šef diplomatije Bujar Osmani Albanac i svoje protivljenje predlogu formulišu albanskofobičnim izrazima. Šta god da se desi, podrška EU koja je i dalje čudesno visoka takođe će ispaštati“.

Trebalo bi, smatra, da brinemo i o krajnje nerealnim očekivanjima građana o vremenskom roku pristupanja EU.

Od 2021. oko četvrtine Makedonaca je očekivalo članstvo u EU do 2025. većina očekuje da će se to dogoditi do 2030. Ali ako predlog prođe, a Bugarska nastavi da sabotira razgovore, razočarenje će biti još veće.

„Sve ovo ide na ruku glavnoj nacionalističkoj opozicionoj partiji VMRO-DPMNE. To je takođe poklon sa neba evroskeptičnoj, albanskofobičnoj i proruskoj stranci Levica, koja predvodi tekuće proteste i čija podrška raste. S obzirom na moć veta Bugarske, lideri EU ne mogu mnogo da urade. Ali verovatno bi trebalo da ćute o trenutnom predlogu. U stvari, paradoksalno, trebalo bi da se nadaju da  predlog neće proći”, zaključuje Fidanovski.

Florian Biber, profesor političkih nauka i istorije Jugoistočne Evrope i direktor Centra za proučavanje Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu, u Austriji, smatra da umesto lakog izlaza iz ćorsokaka francuski predlog će dodatno narušiti ugled EU i zatrpati proces proširenja.

Francuski predlog za otključavanje bugarske blokade je katastrofa za proširenje, smatra Biber.

“Iako izgleda dobro okončati veto, postiže se malo i nosi velike opasnosti – on inkorporira bilateralni spor u pregovarački proces sa EU, dajući legitimitet i ohrabrenje budućim članicama EU koje blokiraju zemlje pristupnice. Francuski predlog je znatno bliži bugarskim zahtevima nego stavu Makedonaca, pa je tako neuravnotežen i u suštini prihvata nacionalističku logiku bugarske vlade, koja sugeriše da postoji pitanje diskriminacije Bugara u Severnoj Makedoniji“.

Ignoriše se i činjenica da je problem (delimično) proizvela EU, piše Biber na Tviteru.

Kako je naveo,“ 10.000 građana Makedonije dobili su bugarske pasoše zbog toga što su to pasoši EU, a ne zato što se smatraju Bugarima.

“Bugarska zloupotrebljava zahteve građana da budu građani EU (da rade u Bugarskoj) tvrdeći da su oni “etnički” Bugari. To diskredituje istinske mehanizme manjinskih prava”, ocenjuje profesor.

Smatra da će francuskom predlogu nedostajati dovoljna podrška u Severnoj Makedoniji, a neuspeh u ratifikaciji sporazuma će se tumačiti kao neuspeh u Severnoj Makedoniji, a ne kao zahtev bugarskih nacionalista”, zaključuje.

Bugarska, koja kao članica EU ima pravo veta na prijem novih članice, želi da Severna Makedonija formalno prizna da njen jezik ima bugarske korene, da prizna bugarsku manjinu u zemlji i da ukine „govor mržnje“ protiv Bugarske. Mnogi u Severnoj Makedoniji kažu da bi prećutno pristajanje narušilo njihov nacionalni identitet.

Predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski i vlada podržavaju predloženi francuski sporazum, kojim se zemlja poziva da u svom ustavu prizna postojanje etničke bugarske manjine. Takođe predlog predviđa redovne preglede načina na koji se rešava bilateralni spor, što bi potencijalno moglo da ometa budući put Severne Makedonije ka članstvu u EU.

Bugarska je već formalno prihvatila francuski predlog, koji sada zahteva podršku parlamenta Severne Makedonije. Poslanici će se sastati u četvrtak kako bi osnovali komisiju koja će se baviti ovim pitanjem. Još uvek nije zakazana plenarna sednica.

Glavna opoziciona stranka desnog centra VMRO-DPMNE, mnogi eksperti za međunarodno pravo i građanske organizacije tvrde da francuski predlog favorizuje bugarske zahteve koji osporavaju makedonske poglede na regionalnu istoriju, jezik, identitet i nasleđe, piše AP.

Severna Makedonija je već 17 godina kandidat za članstvo u EU. Zemlja je 2020. dobila zeleno svetlo za početak pregovora o pristupanju, ali nije određen datum za početak pregovora.

Povređeno 47 policajaca, 11 demonstranata privedeno na protestima u Skoplju

https://twitter.com/koloski_/status/1544419421812412418?s=20&t=B57PFsnTuYkRW7Cf6qNL2g

Na protestima u prestonici Severne Makedonije zbog predloga da se sa “mrtve tačke” pokrene procedura ka pridruživanju zemlje Evropskoj uniji povređeno je 47 policajaca, saopštila je policija, prenosi AP.

Povrede su nastale nakon što je grupa uglavnom mladih ljudi prekinula glavni protest, bacajući kamenice, metalne šipke, jaja i molotovljeve koktele na zgradu parlamenta u Skoplju u utorak kasno.

Hiljade ljudi protestuje svake večeri od vikenda zbog francuskog predloga za kompromis koji ima za cilj da ukine bugarski veto koji dovodi u pitanje makedonski identitet, jezik i istoriju, nap utu Makedonije ka EU.

Policija je saopštila da je privedeno 11 demonstranata. Premijer Dimitar Kovačevski osudio je napade na policiju, rekavši da se nasilje ne može opravdati.

Ministar unutrašnjih poslova Oliver Spasovski posetio je u sredu povređene policajce u bolnici. On je rekao da je u toku istraga o podstrekačima nasilja i upozorio da će se suočiti sa „najstrožim mogućim kaznama“.

“Svi dobro znamo ko stoji iza protesta i ko ih je organizovao“, rekao je Spasovski.

Ministar je rekao da policija ima „operativne informacije“ da su napadi molotovljevim koktelima na državne zgrade takođe planirani na još jednom protestu zakazanom za večeras, i pozvao demonstrante da se uzdrže od nasilja.