Fon der Lajen i drugi zvaničnici EU u Sarajevu: Pred BiH ključni trenutak, ne treba ga propustiti

„Potrebno nam je da vidimo usvajanja zakona vezanih za demokratiju i vladavinu prava. Aktivnosti treba da krenu od zakona o sudovima, suzbijanja sukoba interesa, borbe protiv pranja novca“, rekla je Fon der Lajen novinarima posle sastanka s delegacijom Saveta ministara BiH.

Upitana da li EU i dalje insistira na ispunjavanju svih 14 prioriteta iz Mišljenja Evropske komisije koji su postavljeni pred BiH ili je svoja očekivanja ograničila na usvajanje određenog paketa mera, ona nije konkretno odgovorila, navodeći da je ovo „ključan trenutak koji ne treba propustiti“.

„Potrebno je napraviti iskorake i usvojiti ključne zakone, kako bih ja imala argumentaciju da se zalažem za otvaranje pregovora s BiH“, navela je Fon der Lajen.

Po njenim rečima, potrebno je ostvariti što više od 14 ključnih prioriteta, ako je to moguće, ocenivši da je EU „nekompletna bez Zapadnog Balkana“.

Kazala je da se s predstavnicima Saveta ministara danas razgovaralo i o Planu rasta – ponudi EU za jače integrisanje BiH i drugih zemalja regiona u evropsko tržište.

„Tu otvaramo vrata za sedam važnih sektora, u principu za poslovne subjekte koji dolaze iz BiH. Ali, te aktivnosti moraju pratiti reforme ekonomske prirode koje će obezbediti jednake uslove poslovanja“, naglasila je Fon der Lajen.

Ukoliko reforme budu sprovedene, dodala je, mogu obezbediti dodatnu jednu milijardu evra od Evropske unije.

„Autori su Plan rasta kreirali tako da nijedna zemlja Zapadnog Balkana ne može blokirati svoje susede“, navela je Fon der Lajen.

Po njenim rečima, pred BiH je poslednja šansa u ovoj godini – da počne pristupne pregovore u martu, kada će biti objavljen novi izveštaj Evropske komisije o napretku BiH, jer će posle evroizbora, na leto, biti formiran novi sastav Evropske komisije i Evropskog parlamenta.

„Videli smo neki napredak, pravu predanost usvajanjem važnih zakona. Pokazali ste da možete, ako vaša zemlja nastupa kao jedno. Mnogo je u rukama BiH, da nastavi putem koji je izabrala i ništa je ne udalji s njega“, istakla je predsednica Evropske komisije.

Premijer Holandije Mark Rute izjavio je da njegova zemlja podržava „evropske ambicije“ BiH, kao suverene države, kroz ispunjavanje svih potrebnih uslova.

„Još puno posla je ostalo za BiH da bi ispunila 14 prioriteta iz Evropske komisije. Nema prečica, moramo biti sigurni da BiH ostvarajuje napredak u narednih šest sedmica“, rekao je Rute.

On je naveo da još nije spreman da podrži pristupne pregovore BiH za članstvo u EU, dodavši da ga „sagovornici uveravaju da BiH radi na ispunjavanju kriterijuma“.

„Ovo su poprilično veliki zadaci. Vrlo je važno da nema nikakvih prečica, da kriterijumi moraju biti ispunjeni. Vreme curi, do kraja marta će se prilika ugasiti zbog izbora za novu Evropsku komisiju i Evropski parlament“, ocenio je Rute.

Kazao je da Holandija i BiH „dele mračnu stranicu istorije koja je kreirala neraskidivu vezu dve zemlje“, aludirajući na Srebrenicu jula 1995. godine i prisustvo holandskog bataljona u sastavu mirovnih snaga UN u vreme napada srpske vojske na tu zaštićenu zonu.

„Holandija oseća posebnu vezu sa Zapadnim Balkanom, posebno s ovom zemljom. Želimo da BiH zauzme svoje mesto u EU kao jedinstvena zemlja. Mi smo voljni da pomognemo“, kazao je Rute.

Hrvatski premijer Andrej Plenković izjavio je da se Hrvatska od početka zalaže sa članstvo BiH u EU.

„Ako se propusti mart, izgubiće se cela godina. Tu nema dileme. Moja poruka je da se ova mogućnost itekako iskoristi, a Hrvatska će iskreno i prijateljski podržati BiH“, obećao je on.

Upitan da li je današnjim nedolaskom na sastanak sa članovima Predsedništva BiH, zbog izbegavanja susreta sa Željkom Komšićem, „ponizio tu instituciju“, Plenković je rekao da je principijelan stav institucija Hrvatske da se ne sastaju s Komšićem koji, kako je kazao, nije legitimno izabrani predstavnik hrvatskog naroda u BiH.

Predsedavajuća Saveta ministara BiH Borjana Krišto (HDZ BiH) izjavila je da je do sada usvojeno šest zakona od 13 iz „evropskog paketa zakona“, upućenih u parlamentarnu proceduru.

„Radimo na izradi ostalih zakonskih predloga i akata. Da bismo sproveli Plan EU za rast, imali smo obaveze da usvojimo program reformi, dostavimo ga Evropskoj komisiji i imenujemo tim. To smo učinili. Treba odgovorono nastaviti na sprovođenju paketa rasta“, rekla je Krišto.

Navela je da BiH radi i na promeni izbornog zakona, navodeći da su politički lideri opredeljeni za sprovođenje reformi i da se nada da će EU u martu odobriti početak pregovora s BiH.

Poseta Fon der Lajen, Rutea i Plenkovića ima za cilj da ohrabri vlasti u BiH da iskoriste priliku i intenziviraju napore kako bi do marta 2024. godine ostvarili neophodan napredak po 14 ključnih prioriteta iz Mišljenja Evropske komisije, saopšteno je ranije iz Delegacije EU u BiH.