Fon der Lajen u Donjoj Jablanici: „Evropa je uz vas!“

Prva lokacija koju je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen posetila tokom dvodnevne posete Bosni i Hercegovini, a u okviru četvorodnevnog obilaska zemalja zapadnog Balkana – Albanije, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine, Srbije, Kosova i Crne Gore – bila je Donja Jablanica.

„Evropa je sa vama i uz vas“, poručila je Fon der Lajen sa mesta koje je najviše pogođeno katastrofalnim poplavama i klizištima 4. oktobra koje su zahvatile Bosnu i Hercegovinu.

Fon der Lajen je jasno obećala da BiH, inače jedina zemlja Balkana koja nije ispunila potrebnu reformsku agendu i koja je zbog toga ostala bez EU-sredstava iz Plana rasta, može računati na pomoć. Upravo brza i efikasna pomoć potrebna je i pogođenim stanovnicima Donje Jablanice.

Istinsko interesovanje Ursule fon der Lajen

„Srceparajuće je videti razaranje i uništenje u ovom području. Moje misli su sa žrtvama, porodicama i prijateljima koje su ostavili. Kakvo užasno iskustvo. Čula sam da je katastrofa počela usred noći. Ljudi nisu imali šanse da pobegnu od uništenja. Bilo mi je veoma važno da svojim očima vidim šta se dogodilo i kako su poplave uništile ovo područje“, izjavila je Fon der Lajen nakon obilaska mesta gde je stradalo 19 meštana.

Nakon što je sišla sa nadvožnjaka prema putu gde su je čekala službena vozila, nije odmah nastavila dalje, kako je prvobitno bilo planirano. Preko razrovanog tla i nanosa, produžila je dalje u Donju Jablanicu, gde su vojnici čistili prilaze kućama. Razgovarala je s njima i očigledno bila pod snažnim utiskom razmera katastrofe, prenosi DW.

Predsednica Vlade Hercegovačko-neretvanskog kantona, Marija Buhač, izjavila je da će obnova koštati više od 200 miliona KM (102,2 miliona evra). „U vašem dolasku vidimo nadu i dodatno ohrabrenje da ćemo u ovom dugotrajnom procesu obnove imati solidarnost i podršku unutar evropske porodice, kojoj i sami težimo, uvereni da ni u ovoj nesreći nećemo ostati sami,“ kazala je Buhač.

Meštani Donje Jablanice, koji su zajedno sa vojnicima čistili svoje domove od mulja, blata i kamenja, posmatrali su svitu koja je pratila predsednicu Evropske komisije, brojne novinare i obezbeđenje, tokom obilaska oštećene železničke pruge i nadvožnjaka sa kojeg se pruža pogled na čitavo mesto. Nimalo prijatan prizor.

Njena poseta je, kako je jedna meštanka komentarisala, nada da neće biti zaboravljeni.

„Čuje se zapomaganje, a ne možeš pomoći nikome“

Donja Jablanica je pre 4. oktobra bila pitomo mesto i dom za oko 400 stanovnika. Danas je to sablasna zona, sa ruševinama, nanosima zemlje, blata i kamenja, uništenim životima i strašnim sećanjima preživelih na kobnu noć i najduže čekanje

zore. Samo nekolicina srećnika danas je u svojim domovima, dok je većina smeštena kod prijatelja, rodbine i poznanika u Jablanici.

Bračni par Smajo i Mirsada Tufek čiste svoje dvorište od blata. Prvi sprat kuće bio im je poplavljen, voda je dosezala do prozora, a iz garaže je bujica „odnela” alate i mašine.

„Probudila me supruga: ‘Smajo, balvani plivaju.’ Na bose noge sam odmah obuo čizme, prešli smo kod komšije čija je kuća iznad naše. Pada kiša, stravičan tutanj. Nestalo je i struje. Čekali smo zoru. Čuje se zapomaganje, a ne možeš nikome pomoći, mulj i voda nadolaze i nose sve pred sobom. Znali smo da ima mrtvih. Našli smo telo komšije i telo jedne gospođe, a jedno dete je bilo živo, na sreću, spasili smo ga,“ priseća se najgore noći u svom životu Smajo Tufek za Dojče vele.

Ipak, za fotografisanje vedro pozira sa svojom suprugom. Kažu, srećni su što su živi.

„Narod je nastradao. Neko će se, nakon svega, vratiti, neko neće. Kamenje je ubilo ljude. Velike su stene bile. Bilo bi peska, vode, ali ne bi bila ovakva katastrofa da nema kamenoloma“, uveren je Smajo.

Na brdu iznad ovog mesta je kamenolom, a bujične vode pokrenule su tone i tone kamenja koje se sručilo na kuće. To je i predmet istrage nadležnog županijskog tužilaštva.

Svitanje nakon apokalipse

„Probudila nas je rođaka. Njihova kuća je ispod puta, a naša iznad. Rekla je ‘mi plivamo’. Muž i ja smo odmah prešli preko puta koji je plivao, ali je bujica toliko bila jaka da je ponela mog muža i jedva sam ga spasila. Vratili smo se i krenuli preko nadvožnjaka da vidimo šta se desilo, ali smo bili blokirani vodom i kamenjem“, govori o noći horora za DW mlada majka Amira Čilić, držeći u naručju sina Adina.

Amira opisuje „strašan zvuk“ i bujicu koja je nosila automobile i drveće prema njima.

„Spasili smo se u komšijinoj kući i tu ostali do zore. Nismo znali da li su naše kuće uništene i da li nam je porodica stradala“, priseća se sati neizvesnosti.

Svitanje je pokazalo razmere apokalipse. „Svuda je bilo kamenja, drveća, mulja, prelazili smo preko elektro-kablova. Čulo se dozivanje, zapomaganje. Zastrašujuće.“ Ni sama Amira ne veruje šta je preživela tog 4. oktobra.

Spas na tavanu

Dramatična je priča i porodice Begović, čijih se sedam članova spasilo bežanjem na tavan dvospratne kuće. Njihova kuća je bila u blizini pravca najgoreg udara, a majku Fatimu, koja se zatekla u prizemlju, muž i sin su spasili u poslednjem trenutku.

Gospođa Fatima o dramatičnim satima kaže: „Jedva sam se spasila. Bila sam na prvom spratu, muž i sin su me povukli i prebacili gore. Da nije bilo tavana, ne mogu ni zamisliti šta bi bilo. Sin se setio tavana. Virili smo kroz prozor ne verujući onome što vidimo. Čula sam sina kako govori ‘mama, nema one kuće, nema naše garaže’. Te noći stradale su dve njihove komšinice.

Dok otac Esad pokušava da ukloni što više osušenog mulja i zemlje, nazire se popločan prilaz, bleda senka nekadašnjeg. „Skoro sam se bio pomirio da je to kraj“, kaže on za DW. Na tavanu porodične kuće proveli su šest dugih sati neizvesnosti.

Kao iz filmova apokalipse

Agoniju je proživljavala i Sabina Begović. „Teško se vraćati na tu noć. Znate one filmove apokalipse i zvukove koji ih prate. Tako je bilo, to kotrljanje kamenja…“.

U prizemlju kuće bio je 90-godišnji deda, invalid, u mulju do grudi, kojeg su ona i njena ćerka skoro sat vremena izvlačile iz mulja. „Imamo unutrašnje stepenište. I samo brojim, prva, druga, treća… kako se podiže nivo mulja. Razmišljam gde ići, ostati u kući ili skočiti u taj mulj. Naš automobil je odnela bujica, a ‘doplivala’ su nam tri druga i zagradila naše stubove. Verovatno nam je to spasilo kuću jer se stvorila brana“, priseća se Sabina.

„Vratiću se. Gde ima ovakve lepote?“

Ima li, nakon svega, života u Donjoj Jablanici? Za mnoge teško pitanje. Posebno za porodice koje su izgubile svoje najmilije.

„Volela bih da se vratim. Tu je bio moj dom, ali ne znam kako ću tu noćiti. Preživela sam rat, ali ne znam da li bi mogla tu da živim“, zaključuje vidno potresena Sabina. Mnogi meštani kažu da u Donjoj Jablanici više nema života, ali gospođa Fatima je uverena u povratak.

„Vratiću se. Kuća će se napraviti. Ovde je moj dom. Gde ima ovakve lepote? Nigde“, uverena je Fatima.