Gde je i šta radi Svetozar Marović, prvi i jedini predsednik Srbije i Crne Gore?

Skupština Srbije i Crne Gore izabrala je potpredsednika crnogorske vladajuće Demokratske partije socijalista Svetozara Marovića za prvog predsednika Državne zajednice, 7. marta 2003. godine.

Marovića je, pojedinačnim i javnim glasanjem, podržalo 46 poslanika iz Srbije i 19 iz Crne Gore. Protiv su bila 34 poslanika iz Srbije i 13 iz Crne Gore. Izbor Marovića podržali su poslanici DOS-a, Demokratske partije socijalista i Socijaldemokratske partije Crne Gore.

„Čini mi se da nije vreme za velike priče, već za ozbiljan i odgovoran rad. Crna Gora i Srbija, naime, po prvi put nakon 85 godina biće u međunarodnoj zajednici prepoznate pod svojim državnim imenom i po tome će ovaj datum biti upisan velikim slovima u istoriji naših međusobnih odnosa“, rekao je tada Marović, pisao je B92.

Na mestu prvog i jedinog predsednika Srbije i Crne Gore, Marović se zadržao do 3. juna 2006. godine.

Završio je Pravni fakultet u Podgorici i u politiku je ušao rano.

Bio je član Predsedništva Crne Gore i narodni poslanik.

Jedan je od osnivača Demokratske partije socijalista (DPS) zajedno sa Milom Đukanovićem.

Početkom devedesetih godina, zajedno sa Đukanovićem, suprotstavljao se politici Slobodana Miloševića, tada predsednika Savezne Republike Jugoslavije.

Poznat je po krilatici „rat za mir“ tokom granatiranja Dubrovnika.

Iako je u vreme referenduma o nezavisnosti Crne Gore, bio predsednik Srbije i Crne Gore, izjasnio se za crnogorsku nezavisnost.

Svetozar Marović je, prema pisanju Radija Slobodna Evropa (RSE) uhapšen u decembru 2015. godine po optužbi za korupciju.

U pritvoru je bio do maja 2016. godine nakon priznanja da je šef kriminalne grupe iz Budve.

Osuđen je na skoro četiri godine zatvora zbog korupcije i na jednogodišnju kaznu zbog višemilionske štete koju je naneo Budvi.

Uz zatvorsku kaznu, naloženo mu je da državi plati odštetu od 1,1 milion evra i da 100.000 evra da u humanitarne svrhe.

Novac nije uplatio, niti se pojavio na izdržavanju zatvorske kazne.

Sredinom 2016. godine, Marović odlazi u Srbiju pod izgovorom da se leči od depresije.

U Srbiji se nalazi i njegov sin, Miloš Marović, takođe član kriminalne grupe, koji je osuđen na kaznu zatvora od 11 meseci i na novčanu kaznu od 385.000 evra.

U međuvremenu, Miloš je dobio srpsko državljanstvo, platio novčani deo kazne, zatvorsku nije odslužuio ali je zatražio da je služi u Srbiji, i u Srbiji je razvio posao sa proizvodnjom malina.

Kako je BIRN ranije pisao, Svetozar Marović dovodi se u vezu sa dva poznata kriminalca sa Kosova – Zvonkom Veselinovićem i Milanom Radojičićem, koji se, pored brojnih krivičnih dela, optužuju i za umešanost u ubistvo Olivera Ivanovića, političara sa Kosova.

Naime, BIRN piše da su Svetozar i Miloš Marović na lizing kupili jahtu vrednu oko 9 miliona preko ofšor kompanije Galaksi Grup registrovane na Svetom Vinsetu i Grenadinima.

Iako je 2016. godine uspeo da pobegne od zatvorske kazne nije mogao pobeći od duga za jahtu.

Godinu dana kasnije, novosadska kompanija Južna Bačka sklapa sporazum sa austrijskom kompanijom Heta Leasing, koja je pravni naslednik Hipo Alple Adria banke, i preuzima brod za svega 1,3 miliona evra.

Direktor kompanije Južna Bačka je Igor Zbiljić, dovođen u vezu sa Srpskom naprednom strankom pošto je bio jedini garant za kredit koji je ova stranka uzela 2012. godine za izbore u vrednosti od 55 miliona dinara.

Nekoliko dana nakon što su kupili jahtu, Južna Bačka po istovetnoj ceni, prodaje brod kompaniji Inkop, u vlasništvu Zvonka Veselinovića i Milana Radojičića, dvojice kumova sa Kosova bliskih SNS-u.

Kada je reč o isporuci Svetozara Marovića Crnoj Gori, na koju je Srbija obavezana sporazumom iz 2010. godine, vlasti, kao i pravosuđe u našoj državi to ignorišu.

Marovićevu isporuku tražili su i bivši premijer Crne Gore Zdravko Krivokapić, i Dritan Abazović, dok i Milo Đukanović zahteva isoručivanje svog nekadašnjeg najbližeg saradnika, sa kojim je imao „prepucavanje“ preko medija od vremena Marovićevog bekstva u Srbiju, koje je Danas preneo.

U razgovoru Abazovića sa premijerkom Srbije Anom Brnabić u vezi sa prebacivanjem Svetozara Marovića u Crnu Goru na odluženje kazne, premijerka Srbije rekla je da se tim slučajem nije bavila, pisao je RSE.

Dakle, Svetozar Marović se nalazi u Srbiji u kojoj boravi više od šest godina.

U medijima se retko pojavljuje, poslednji put 2020. godine pred izbore u Crnoj Gori.

Jednogodišnja kazna mu je zastarela 2021. godine dok je drugoj rok oktobar 2026. godine.

Pre nekoliko dana ministar pravde Crne Gore Marko Kovač razgovarao je u Beogradu sa ministarkom pravde Srbije Majom Popović, a jedna od tema upravo je bilo izručenje Svetozara Marovića crnogorskim organima.

Kako je pisalo Vreme, Srbija nije odgovarila na više urgencija Crne Gore za izručenje Marovića.

Zahtev za izručenje je Srbiji bio upućen i prošle godine, nakon što se zbog korupcije Marović našao na listi sankcija SAD.