Foto: BETAPHOTO/Press centar UNSU sredu, 6. decembra, održano je ročište Miloradu Dodiku, predsedniku entiteta Republika Srpska (BiH) i Milošu Lukiću, vršiocu dužnosti direktora Službenog glasnika tog entiteta. Obijica se terete za neizvršavanje odluka visokog predstavnika u BiH Kristijana Šmita.
Međutim, suđenje je odloženo jer odbrana smatra da imaju mogućnost ulaganja žalbe na rešenje vanraspravnog veća kojim je odbijen njihov zahtev za prenos ovog predmeta na Okružni sud u Banjaluci.
Dodik je nakon ročišta rekao da je ovo politički motivisan proces.
Početak ročišta koje je kratko trajao, a počelo je velikim aplauzom.
Sud Bosne i Hercegovine u oktobru je konstatovao da su se izjasnili da nisu krivi jer su obojica na ročištu rekla da ne razumeju optužnicu za krivično delo neizvršavanje odluka visokog predstavnika.
Kako se navodi u optužnici, Dodik i Lukić su od 1. do 9. jula ove godine u Banjoj Luci, svesno i znajući da je visoki predstavnik Kristijan Šmit doneo odluku kojom se sprečava stupanje na snagu Zakona o neprimenjivanju odluka Ustavnog suda BiH, poduzimali službene radnje u cilju nastavka zakonodavnog postupka.
Goran Petronijević, kordinator saveta za pomoć advokatskom timu Dodika, kaže za Danas da je stvar dosta „jednostavna ali i mnogo komplikovana“.
Petronijević: Više tačaka koje kompromituju optužnicu
Petronijević izdvaja nekoliko tačaka koje, kako kaže, kompromituju optužinicu.
Kao prvi i „osnovni“ problem, kaže Petronijević jeste status Kristijana Šmita.
On objašnjava da Savet za implementaciju predlaže, odnosno imenuje, nekoga ko bi trebalo da bude visoki predstavnik, a Savet bezbednosti Ujedninjenih nacija (SBUN) ga osnažuje mini rezulucijom.
Tek od tog trenutka, kaže Danasov sagovornik, taj neko dobija status visokog predstavnika i sva ovlašćenja, „uključujući i ona bonska“.
„Međutim, Kristijan Šmit nije prošao ni preliminarnu fazu, a samim tim nije došao ni na red na SB, niti je doneta mini rezolucija SB koja podrazumeva konsenzus stalnih članica da se on imenuje visokim predstavnikom“, kaže Petronijević.
On dodaje da su neke zemlje bile protiv Šmitovog imenovanja, te da je jedna od tih zemalja Rusija.
Naš sagovornik tvrdi da je to nepremostiva prepreka „da Kristijan Šmit nema ovlašćenja visokog predstavnika“.
„Drugi problem su upravo Šmitova ovlašćenja. I kad bismo se pretvarali da Šmit jeste visoki predstavnik i da uživa sva ovlašćenja, postavlja se pitanje: kojim aktom kog organa međunarodnog ili domaćeg u BiH je njemu dato zakonodavno ovlašćenje“, pita Petronijević.
On objašnjava da Šmit može da predloži neki zakon i da lobira za njega, ali nikako ne nema pravo da „u ime parlamentarne skupštine BiH donosi zakon“.
„Zakonodavna ovlašćenja ne može da ima niko“, kaže Petronijević.
Kako ukazuje naš sagovornik, treća tačka koja kompromituje ovaj proces jeste to da član zakona koji je Šmit doneo ne može da se primenjuje retroaktivno.
„U krivičnom pravu ne postoji retroaktivnost. Ukoliko u momentu krivičnog dela ne postoji propisano krivično delo za koje se goniš ne možeš odgovarati. Četiri ili pet dana nakon što se dogodila radnja izvršenja krivičnog dela koje se Dodiku stavlja na teret oni su proglasili važenje tog zakona“, objašnjava.
Četvrta stvar, nastavlja naš sagovornik, koja „do kraja kompromituje ovaj proces“ jeste stupanje na snagu ovog zakona.
„Zakon stupa na snagu osam dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku. On (Šmit) je proglasio da zakon stupa odmah. To su božanska ovlašćenja. On je ili za ludnicu ili za krivično gonjenje“, kaže Petronijević.
Petronijević kaže da je skupština RS donela odluku u formi zakona da se odluke koje Šmit donese ne objavljuju u Službenom glasniku RS, te ističe da to nije doneo Dodik.
„Onda bi moralo da budu na optužnici svi poslanici RS. Dodik je potpisao ukaz o proglašenju tog zakona“, objašnjava Petronijević.
On dodaje da u slučaju da Dodik nije potpisao pomenuti ukaz pretilo bi mu do 12 godina zatvora.
„Postoji u krivičnom zakonu RS krivično delo neizvršenja odluka Skupštine RS. To sprečava samovolju predsednika, a zaprećena kazna je do 12 godina zatvora. On je ustavom obavezan da potpše odluku“, kaže Petronijević.
On objašnjava da je to apsurdno, te dodaje da Lukića krive jer je postupio po zakonu koji je donela skupština RS, a koji je potpisao predsednik Dodik.
„Neverovatno je da se u 21. veku u srcu Evrope ovako nešto događa. Kosovski sudovi i zakoni su za njih demokratija“, kaže.
Sud BiH nije po Dejtonskom sporazumu
Petronijević tvrdi da Sud BiH i Tužilaštvo BiH nisu predviđeni Dejtonskim sporazumom.
„To znači da su uvedeni kao institucije kršenjem Dejtonskog sporazuma od strane visokog predstavnika“.
Pozadina optužnice protiv Dodika
Petronijević kaže da postoji pozadina koja stoji iza ove optužnice.
„Čitav poroblem počinje od neprihvatanja RS da teritorijalno vlasništvo na imovini dela RS kao entiteta pređe na Federaciju. To je direktno kršenje Dejtonskog sporazuma. Oni su tražili da se sve šume u RS prenesu u vlasništvo centralne vlasti. To podrazumeva jedan ogroman deo RS“, kaže Petronijević.
On pretpostavlja da postoji još jedan razlog, a da je to upravo Dodikovo protivljenje da BiH uđe u NATO.
Naš sagovornik ističe da ovaj postupak treba da posluži da se Dodik eliminiše iz političkog života, te da je ovo „neuobičajeno brzo vođenje postupka“.
„Njima se žuri, a razlog tome mogu da budu očekivani parlamentarni izbori u parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope i očekivani izbori u SAD sledeće godine“, kaže Petronijević i dodaje da je apsurdna teza koja se može čuti u javnosti da se Dodik dogovorio sa Tužilaštvom da pokrenu postupak protiv njega.
„Sa druge strane, posledica ovoga jeste da oni njemu stvarno dižu rejting“, kaže.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
