Građani u Sarajevu traže smenu Kristijana Šmita

Poziv na ostavku sa protesta preko puta Kancelarije visokog predstavnika (OHR) preneo je predsednik nevladine organizacije Krug 99 Adil Kulenović.

Iz ove nevladine organizacije koja okuplja bh. intelektualce navedeno je prethodno da je razlog okupljanja „uporno antibosansko, antievropsko i antidemokratsko delovanje visokog predstavnika Kristijana Šmita“, prenosi RSE.

Šmit je, tvrde, „iskoristio autoritet institucije visokog predstavnika kako bi nakon šest izrečenih presuda Evropskog suda za ljudska prava, destruisao predstojeću finalnu presudu u slučaju Kovačević“.

Ova organizacija je reagovala na pisanje medija da je Šmit navodno dobio poziv za saslušanje u vezi ovog predmeta, ocenjujući kako on „nema ovlašćenja da se meša u sporove koje vode pojedinci“.

Iz Kancelarije visokog predstavnika u BiH nije odgovoreno na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) da li je Evropski sud za ljudska prava uputio poziv.

Veliko veće Evropskog suda za ljudska prava u decembru prošle godine je najavilo da će razmatrati zahtev Veća ministara Bosne i Hercegovine (BiH) za preispitivanje presude u slučaju „Kovačević protiv BiH“.

Petočlano sudskog veće tog Suda na sednici 14. decembra, kako je navedeno u zvaničnom saopštenju, odlučilo je da predmet prosledi Velikom veću na zahtev Vlade BiH.

Kovačević se Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu žalio, jer mu je ugroženo aktivno biračko pravo pošto, kao neko ko živi u entitetu Federacija BiH, može da glasa isključivo za Hrvata i Bošnjaka kada bira članove Predsedništva BiH.

Evropski sud za ljudska prava je presudio krajem augusta prošle godine da su prava Slavena Kovačevića prekršena i da je diskriminisan.

U presudi je Sud konstatatovao kako konstitutivni narodi, što su po Ustavu BiH Bošnjaci, Srbi i Hrvati, „očigledno uživaju povlašćen položaj u sadašnjem sistemu“.

BiH je podnela tom sudu zahtev za preispitivanje presude 5. oktobra prošle godine.

Žalbu su uputile vršiteljke dužnosti agentica BiH pred Evropskim sudom za ljudska prava Monika Mijić i Jelena Cvijetić.

Kovačević je osporavao nadležnost agentica zbog njihovih isteklih mandata, te je Evropski sud za ljudska prava tražio i izjašnjenje BiH u vezi sa njegovim navodima.

U izjavi za Radio Slobodna Evropa, krajem oktobra prošle godine, agentice BiH su utvrdile kako njihova legitimnost nije upitna.

Prema Članu 43 Evropske konvencije za ljudska prava, svaka stranka u roku od tri meseca od dana donošenje presude veća, može, u posebnim slučajevima, da zahteva da se predmet iznese pred Veliko veće Evropskog suda za ljudska prava.

U istom članu stoji da će odbor od pet sudija Velikog veća prihvatiti zahtev ako se predmet tiče nekog ozbiljnog pitanja vezanog za tumačenje Konvencije ili ozbiljnog pitanja od opšte važnosti.

Ako odbor prihvati zahtev, Veliko veće odlučuje o predmetu presudom.

Kako se biraju Predsedništvo i Dom naroda BiH?

U Predsedništvo BiH se biraju tri člana, „Bošnjak i Hrvat iz entiteta Federacija BiH“ i „Srbin iz entiteta Republika Srpska“.

Ova odrednica onemogućava Jevrejima, Romima i ostalim narodima mogućnost kandidovanja i biranja za članove Predsedništva BiH, te izbor u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH u kojem u tri kluba sedi po pet Bošnjaka, Hrvata i Srba.

Takođe, Bošnjaci i Hrvati iz entiteta Republika Srpska, kao ni Srbi iz entiteta Federacija BiH ne mogu se kandidovati ili delegirati na te pozicije.

Isto se odnosi i na izbor delegata u Dom naroda državnog parlamenta.

Zbog ovakvog izbornog zakonodavstva, Evropski sud za ljudska prava doneo je, zajedno sa odlukom u slučaju ‘Kovačević’ šest presuda protiv BiH, a Ustavni sud BiH jednu presudu.

Evropski sud za ljudska prava prethodno je proglasio delove Ustava BiH diskriminatornim, najpre 22. decembra 2009. u predmetu „Sejdić-Finci“, te kasnije u presudama u predmetima „Pilav“, „Zornić“, „Šlaku“ i „Pudarić“.

U svim dosadašnjim presudama Sud je naveo kako je BiH dužna da ukine diskriminatorske odredbe u Ustavu i Izbornom zakonu BiH.