Gradonačelnica Sarajeva poslala Aleksandru Šapiću haške presude Ratku Mladiću

Karić je kopije presuda poštom poslala u Beograd nakon što je gradonačelnik Šapić, inače funkcioner Srpske napredne stranke, izjavio da ne zna za Mladićeve ratne zločine.

„Ono što znam jeste da je Mladić branio srpski narod i verovatno da nije bilo njega Srbi iz Bosne bi završili slično Srbima iz Hrvatske. Da li je počinio ratne zločine tokom rata, ja zaista ne znam. “, napisao je 23. Jula Šapić na Tviteru, odgovarajući na zahtev Inicijative mladih za ljudska prava u Srbiji koja je zatražila uklanjanje Mladićevog murala u Beogradu.

Gradonačelnica Sarajeva je za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekla da je njena dužnost da reaguje na ovakve izjave, kao gradonačelnice grada koji je tokom rata devedesetih bio pod najdužom opsadom u modernoj istoriji. Opsada je trajala 1.425 dana.

Karić je pozvao gradonačelnika Beograda da pročita presude i da „ne vređa dodatno građane BiH koji su pretrpeli agresiju i članove porodica Bošnjaka ubijenih u genocidu u Srebrenici 1995. godine“.

„Izjava gradonačelnika Beograda duboko je potresla sve ljude koji vole BiH, one koji su preživeli agresiju i genocid te proveli rat u ovom gradu. Kao gradonačelnici evropskih gradova, gradova budućnosti, moramo gvooriti istinu. Ne možemo reći da nešto ne znamo jer nismo bili tu. I ja nisam bila rođena kad su se dogodili mnogi zločini u svijetu, ali ih nikada ne osporavam“, istakla je Karić.

Na godišnjicu postavljanja murala Ratku Mladiću u Beogradu, Inicijativa mladih za ljudska prava pozvala je 22. jula gradonačelnika Aleksandra Šapića da komunalnim službama naloži da uklone mural na uglu ulica Njegoševe i Alekse Nenadovića.

U saopštenju je Inicijativa navela da su već 365 dana, zidovi i fasade u Beogradu ispisane i iscrtane imenom i likom ratnog zločinca osuđenog, između ostalog, za jedan od najstrašnijih zločina počinjenih na tlu Evrope nakon Drugog svetskog rata.

Nakon izjave gradonačelnika Beograda da ne zna ko je šta radio tokom rata u BiH, odnosno da ne zna da li je Mladić počinio ratne zločine, reagovale su pojedine nevladine organizacije (NVO) i političke stranke koje su ga pozvale na odgovornost.

Forum za bezbednost i demokratiju (FBD) iz Beograda saopštio je da Šapić relativizuje presude za genocid u Srebrenici, te je pozvao tužilaštvo da u najkraćem roku pokrene istragu.

Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Šapićev stav okarakterisala je kao sramotan, ističući da su presude Haškog suda obavezujuće za sve članice Ujedinjenih nacija, pa tako i za Srbiju.

Stranka Pokret slobodnih građana (PSG) pozvala je Šapića da hitno ukloni grafit sa likom Ratka Mladića, kao i druge grafite kojima se poziva na nacionalnu, versku ili rasnu mržnju.

Mural sa likom Ratka Mladića postavljen je 23. jula u Beogradu prošle godine, a rešenjem komunalne inspekcije beogradske opštine Vračar od 20. septembra naloženo je stanarima zgrade u Njegoševoj da grafit uklone o svom trošku. To do danas nije učinjeno.

Inače, proteklih godina murali Ratku Mladiću su oslikavani i u nekoliko gradova bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska- Banjaluci, na severoistoku BiH, Foči i Kalinoviku, na istoku, Gacku i Nevesinju, na jugu BiH, Gradiški na severozapadu BiH.

Bivši visoki predstavnik Valentin Inzko je zatražio uklanjanje murala sa likom i delom Ratka Mladića, ocjenjujući da je „situacija toliko nakaradna da se može sačiniti ‘turistička’ karta top bosanskohercegovačkih gradova sa muralima ratnim zločincima“. Jedino je Foča uklonila mural.

Krajem jula prošle godine, Inzko je dopunio Krivični zakon BiH koji predviđa kazne zatvora od šest meseci do pet godina za onoga ko javno odobri, porekne, grubo umanji ili pokuša opravdati zločin genocida, zločin protiv čovečnosti ili ratni zločin utvrđen pravosnažnom presudom.

Bivši komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić osuđen je pred Haškim tribunalom na doživotni zatvor zbog genocida, zločina protiv čovečnosti, kršenja zakona ili običaja ratovanja tokom rata u BiH 1992-1995. Kaznu idržava u zatvoru u Velikoj Britaniji.