Gradonačelnik Ljubljane za medije iz Srbije: Kako je Ljubljana uspela da stvori 17 hektara pešačke zone uz pomoć jedne popravke cevi?

Janković je najpre u neformalnom delu razgovora pozdravio prisutne medije i izrazio zadovoljstvo zbog njihovog boravka u glavnom gradu Slovenije, nakon čega je usledio razgovor o izazovima na koji je Ljubljana naišla tokom svoje tranzicije ka ekološki prihvatljivim rešenjima.

Kako je istakao, zna svaku od 1626 ulica grada na čijem je čelu od 2006. godine, budući da mu je ovo peti mandat. On je naglasio i da greši svako ko misli da ovakve promene mogu da se naprave u jednom mandatu.

Istakao je da Ljubljana ima najveću pešačku zonu u celoj Evropi, te da je to bila najteža odluka koju je morao da donese.

On je istakao da plan o zatvaranju centralnog dela grada nije bio nov, ali da je bilo dosta prepreka na koje se nailazilo. Ipak, kazne nisu bile opcija.

“Da se kažnjava nije potrebno. I prethodni gradonačelnik, koji je posle otišao u državnu politiku, mi je rekao da ne smem to napraviti. Zašto ne? I ja sam pre vozio auto tu kroz Tromostovje. Uđeš u centar i sve vidiš, kao kroz Knez Mihailovu”, rekao je Janković novinarima.

Janković je istakao da je ranije na pojedinim ulicama stajao znak zabrane za pešake, kako zbog uskih ulica ne bi došlo do nesreća sa smrtnim ishodom usled mimoilaženja autobusa i vozila, budući da prostora i za pešake, odnosno trotoar, nije bilo.

Ljubljana sada ima 17 hektara pešačke zone, a sve je počelo 2007. godine sa jednom ulicom.

On je novinarima ispričao i na koji način je uspeo da sprovede plan u delo, iskoristivši radove na cevi kako bi građane polako navikao na zatvaranje centra grada i pretvaranje istog u pešačku zonu.

“Zatvorio sam ulaz u grad, pošto je to jedini ulaz. To je jedini put kada sam rekao majstorima: ‘Polako’. Kod nas, po ugovoru, majstori moraju da rade i subotom i nedeljom, nema praznika. Tada sam počeo da brojim korake. Odavde do stanice, pošte… Zar je stvarno problem prošetati tih 200 metara u jednu i drugu stranu. Ipak, nikada više nismo otvorili”, istakao je gradonačelnik Ljubljane.

Ipak, napomenuo je da građane, pre svega starije, nisu zaboravili, te da je obezbeđen besplatan prevoz Kavalir, električno vozilo koje saobraća po pešačkoj zoni.

“Napravili smo 11 novih mostova, kako bi te daljine bile što kraće. Jasno je da svako ima svoje potrebe, ali nosićeš stvari kao i ja, stavi u Kavalir”, naveo je Janković.

Istakao je i da su se ljudi uveliko navikli te da pomenuta vozila koriste, kao i da su i sami vozači dosta naučili o svojim mušterijama tokom proteklih godina.

“Na početku su najavljivani protesti, skupljali su se potpisi. Pre 16 godina, u petak popodne ovde nije bilo skoro nikoga. Svi su putovali, išli na more, na Bled… Trgovci su mislili da će ‘umreti’, tgovine, sve”, prisetio se gradonačelnik Ljubljane i rekao da je tada predloženo zatvaranje na godinu dana, kako bi se i sami građani uverili u održivost ovakvog poduhvata.

Trgovce je najviše plašilo kako će to uticati na njihov profit, a Janković je istakao da je i tu postignut dogovor.

“Krenulo je korak po korak. Kada su dolazili da otvaraju nove trgovine, uslov je bio da se subota popodne i nedelja pre podne radi”, istako je on.

Tako je i bilo. Janković je naglasio da je siguran da bi sada gotovo 99 odsto trgovaca i građana koji žive u pešačkoj zoni bilo protiv otvaranja iste za saobraćaj.

„Biti najbolji servis, to je ključ. Moja funkcija je kao trenera u fudbalu, svakom naći pravo mesto, motivisati, zaštititi“, ponosno je istakao.

Ipak, za ovakav poduhvat bile su potrebne finansije, a Janković je istakao i način na koji je Slovenija uspela da ih obezbedi uz pomoć “takmičarskog duha”.

“Ta odluka da idemo 30 miliona evra godišnje je bila previše novca za nas. To je tada iznosilo 15 odsto budžeta. Odlučili smo da se takmičimo. Dobili smo za 15 godina pre sto međunarodnih nagrada, a samo ove godine, među 20 gradova koji su postali Zelena prestonica Evrope bili smo proglašeni za najbolju zemlju i prestonicu. Postali smo i najbolja destinacija u Evropi, po izboru glasača”, rekao je on.

Pored “zelenih” nagrada, Ljubljana je odnela i nekoliko u pogledu pristupačnosti osoba sa invaliditetom, a Janković je naglasio da još uvek čekaju zlatnu medalju na ovom polju.

“Ideje, vizije, moraju biti nadograđene projektime, a za te projekte je neophodno imati novac. Realizovali smo ukupno 2400 projekata i dobili smo preko 600 miliona evra nepovratnih evropskih sredstava”, zaključio je on u razgovoru sa medijima iz Srbije.

O Beogradu i razgovorima sa Vučićem

Janković je u razgovoru sa predstavnicima medija pomenuo i razgovor sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem o broju noćenja koje Ljubljana ima u odnosu na Beograd.

Janković je istakao da je do “nadmetanja” ko ima više noćenja došlo kada ga je Vučić upitao koliko “ima noćenja”.

Prema njegovim rečima, u tom trenutku je Ljubljana imala preko dva miliona noćenja, dok je Beograd imao oko milion i šesto hiljada.

“Kada bismo mi imali avionski saobraćaj kao Surčin, gde bi nam bio kraj”, rekao je Janković.

Govoreći o izazovima da se privuku turisti, Janković je kroz poređenje Ljubljane i Beograda ilustrovao situaciju u kojoj se Slovenija nalazila pre više decenija.

“Beograd nikada nije bio problem. Pre 40 godina sam bio u Americi i u hotelu na recepciji znaju za Jugoslaviju, Tita i Beograd. Možda jedan posto je znao za Dubrovnik, pola posto za Bled. Za gradove poput Titograda, Ljubljane, nisu imali pojma”, rekao je on.

Tekst je nastao u okviru projekta medjske posete Ljubljani u organizaciji „Puls Evrope“, a koju finansira Evropska unija.