Nemačka štampa upozorava: Grafiti u Srbiji slute na nasilje u regionu

Nakon opisa velike slike od obojenih tabli koju su na stadionu Crvene zvezde napravili navijači i na kojoj se vidi tenk na srpskoj zastavi, autorka nastavlja: „Strah od rata je proteklih meseci kontinuirano rastao jer je jedan deo srrpskog režima pod kontrolom Kremlja, koji ima interes da na Balkanu potiskuje Zapad.“

„Dana 29. maja su militantni srpski aktivisti napali trupe KFOR-a koje predvodi NATO i koje su se zaštitnički postavile pred kosovsku policiju. Povređeno je 30 vojnika, a jednom Mađaru je morala biti amputirana noga. U junu su tri kosovska policajca oteta i prebačena u Srbiju gde su pritvoreni.“

„Osim toga, propaganda srpskog režima protiv vlade Kosova postala je ekstremno agresivna. U medijima bliskima vladi kosovskog premijera Aljbina Kurtija nazivaju teroristom. Tvrdi se da Kurti hoće početi rat, da hoće proterati Srbe s Kosova i da će biti pogroma nad Srbima.“

Autorka piše da to podseća na retoriku devedesetih godina, „kada je Vučić između ostalog još bio ministar propagande pod Miloševićem. Tada je stanovništvu u Srbiji pričano da se protiv njega sprema genocid, a zapravo su srpski ekstremisti sprovodili genocid nad Bošnjacima u Bosni.“

Na kraju teksta se spominje analiza Geralda Knausa iz Evropske inicijative za stabilnost (ESI), koja je „vrlo vredna pažnje“, a u kojoj se konstatuje kako se „verovatnost da će biti sukoba povećala, a ne smanjila“.

„Vlada Kurtija, protiv kojeg je EU poduzeo mere jer nije činio tačno ono što je od njega tražio SAD, hoće sprečiti faktičku podelu Kosova. Istovremeno, zapadne snage od te vlade sve glasnije traže da se u ime deeskalacije povuče sa severa Kosova, piše Knaus. Ni EU niti SAD nemaju plan za rešenje – to je opasan strateški vakuum“, citat je kojim se završava tekst u bečkom Standardu.

Ništa novo u strategiji Zapada – „a to je opasno“

Časopis Blätter für deutsche und internationale Politik objavio je autorski tekst Vedrana Džihića s Austrijskog instituta za međunarodnu politiku. Pod naslovom „Kosovo, Srbija i smirivanja Zapada“, autor iznosi poduži prikaz događaja od leta 2022. do danas i navodi, na primer: „Dosad poslednja runda pregovora u Briselu u maju, koju je sazvao Žozep Borelj kako bi obe strane priveo razumu i vratio razgovorima o Ohridskom sporazumu, protekla je bez rezultata.“

„Vučić i Kurti su se odvojeno sreli s Boreljom i ni za milimetar nisu odstupili od svojih pozicija. Kurti je tražio hapšenje srpskih nasilnika na severu Kosova i insistirao na svom pravu da štiti suverenitet na čitavom teritoriju Kosova. Vučić je optužio Kurtija da sprovodi taktiku eskalacije i želi rizikovati rat protiv Srbije. Tražio je da se albanski gradonačelnici i specijalna policija povuku sa severa i da tek posle toga može razgovarati. I uopšte, kaže Vučić, Kurtijeva vlada treba najprije instalirati zajednicu srpskih opština.“

„Izgledalo je da vođe pregovora u SAD-u i EU-u više ne znaju šta će. I pored toga su odlučili izvršiti pritisak pre svega na jednog – na kosovskog premijera Aljbina Kurtija. Tvrdili su da je prekoračio crvenu liniju i da je odgovoran za eskalaciju. I uopšte, jako je krut, glasio je opšti stav.“

Džihić piše da je Kurti proglašen remetilačkim faktorom i da je „demokratsko i pluralno“ Kosovo s „uverljivo prozapadnim stanovništvom“ postalo meta zapadnih kritika. „Vrlo jak pritisak na Kurtijevu vladu, bez jasnih reči zbog agresivnih koraka i retorike iz Beograda, nerazmerni su i doveli su do političke neravnoteže koja se srednjoročno gledano neće pozitivno odraziti na stabilnost u regiji.“

Kurti je čvrsto u sedlu i pozicionira se kao beskompromisni borac za kosovski suverenitet i teritorijalni integritet, primećuje autor. Poziva se na Ustav i načela pravne države, piše Džihić i spominje „britanskog novinara i pisca Tima Judaha koji je na Twitteru nedavno citirao jednog zapadnog ambasadora na Kosovu rečima: Vrlo je teško vršiti pritisak na Aljbina Kurtija, jer on jednostavno nije korumpiran“.

Navodeći u nastavku da je Vučić kod kuće suočen s masovnim protestima zbog dva ubilačka pohoda u maju s 18 žrtava, da je vlast sve nervoznija i da se služi stvaranjem „buke“ na način o kojem to govori „poznavaoc Rusije Peter Pomerancev“: „Umesto da isključe svoje protivnike, autokratski sistemi zatrpavaju svet mnogim lažima pod kojim istina na kraju nestaje“. Kao ilustraciju autor navodi podatak da je Vučić u 2022. godini imao 300 celovečernjih televizijskih nastupa (podaci NVO „CRTA“).

Autor na kraju spominje da su SAD i EU dugo tražili politiku kompromisa s Vučićem i da je on zato poduzeo korake koji su Zapadu bili važni, na primer, isporuku municije Ukrajini. Zato su zapadne vlade „očito stekle utisak da se blizina Srbije i Rusije gubi, da je njihova strategija urodila plodom. Ali, rusko-srpski odnosi su ostali netaknuti.“

Trenutno se ne događa ništa novo kada je reč o strategiji Zapada, a to je opasno, kako smatra Džihić, i zbog aktualnog ponašanja Milorada Dodika u Republici Srpskoj koji je „početkom jula počeo frontalni napad na bosanskohercegovački ustavni poredak“, uz podršku Beograda i Moskve. To bi, navodi Džihić, trebalo biti signal za alarm na Zapadu, ali tog signala – još nema. „Tako postoji velika opasnost da će se spirala eskalacije na Balkanu i dalje vrteti i završiti tako što će se kontinent naći u čudu“, piše, između ostalog, u tekstu objavljenom u listu Blätter für deutsche und internationale Politik.

Sankcije političarima bosanskih Srba

A informativni portal NTV piše o tome kako „SAD sankcioniše političare bosanskih Srba“ – reč je o „ekonomskim sankcijama protiv četvoro visokih predstavnika Republike Srpske u Bosni i Hercegovini koju uglavnom naseljavaju bosanski Srbi“.

„Vođa bosanskih Srba Milorad Dodik doneo je zakon početkom jula“ i „taj zakon omogućava Republici Srpskoj da više ne priznaje odluke visokog predstavnika međunarodne zajednice za Bosnu i Hercegovinu“ (…) „Kompleksan i slabo funkcionalan politički sistem Bosne i Hercegovine temelji se na Dejtonskom sporazumu iz 1995.“, objašnjava između ostalog NTV, prenosi Dojče vele.