Bivše vodje ratnih veterana OVK Hisni Gucati (Hysni) i Nasim Haradinaj zatražile su danas od apelacionog veća suda za zločine boraca OVK u Hagu da ukine prvostepenu presudu kojom su oni osudjeni na po četiri i po godine zatvora i oslobodi ih krivice.
Tokom rasprave o žalbama Gucatija i Haradinaja, tužioci su, sa druge strane, od veća zatražili da potvrdi prvostepenu presudu kao „pravičnu i opravdanu“.
Predsedavajuća apelacionog veća, Mišel Pikar (Michele Picard) najavila je da će pravosnažna presuda Gucatiju i Haradinaju biti izrečena „u dogledno vreme“.
Gucatija i Haradinaja prvostepeno veće suda je, u maju ove godine, osudilo zbog ometanja pravosudnog postupka i zastrašivanja svedoka.
Gucati (54), predsednik Udruženja boraca OVK, i Haradinaj (58), potpredsednik tog udruženja, osudjeni su zbog toga što su, na konferencijama za štampu u Prištini, od 7. do 25. septembra 2020. i u „više od 20 nastupa u medijima“ objavili poverljive dokumente suda i tužilaštva za zločine boraca OVK, uključujući i identitet potencijalnih svedoka.
Tokom dvodnevne rasprave o žalbama, branioci Gucatija i Haradinaja tvrdili su da oni nisu imali pravično sudjenje zato što su tužilaštvo i sud saradjivali sa vlastima Srbije, uključujući i sa osobama koje su bile umešane u ratne zločine na Kosovu.
Branioci Džonatan Ris (Jonathan Rees) i Tobi Kedmen (Toby Cadman) ponovili su tvrdnje – koje je prvostepeno veće odbacilo – da su Gucati i Haradinaj dokumente objavili u „interesu javnosti“ kao „uzbunjivači“.
Zastupnici odbrane sugerisali su i da su optuženi upali u klopku, odnosno da su im dokumenti bili podmetnuti.
Pozivajući se na sudsku praksu, Gucatijev branilac Ris tvrdio je da je kazna od četiri i po godine zatvora „neproporcionalna“, odnosno duplo duža od onih koje su drugi sudovi izricali u sličnim predmetima.
Vršilac dužnosti glavnog tužioca Aleks Vajtin (Alex Whiting) ocenio je, s druge strane, da „nema sumnje da su optuženi počinili krivična dela za koja su optuženi“ i to „otvoreno i drsko, pred kamerama.
Nasuprot „nadmoćnim dokazima“ optužbe, „nema osnova u činjenicama“ za tvrdnje odbrane da su Gucati i Haradinaj bili žrtve klopke ili da su delovali u javnom interesu, podvukao je Vajting.
„Tvrdnja odbrane o klopki je izgovor, a tvrdnja o navodnom javnom interesu je opravdanje“.
Vajting je podsetio i da su Gucati i Haradinaj, tokom svedočenja na sudjenju, izjavili da su ponosni što su objavili dokumente i da bi ponovo uradili isto.
Njihov cilj, po tužiocima, bio je da sud ometaju ili potpuno onemoguće time što su objavili identitete svedoka u „klimi zastrašivanja“ koja dugo vlada na Kosovu.
U obraćanju sudijama na kraju žalbene rasprave, Gucati i Haradinaj su zatražili oslobadjanje, ali i kritikovali tužioce i sud.
Gucati je tvrdio da je tužilaštvo „prekršilo sva moja ljudska prava i slobode“.
„Kao vodje udruženja boraca OVK, mi nismo počinili nikakvo krivično delo. Drugi su nama doneli dokumente. Mi ni za šta nismo krivi“, kazao je Gucati.
On je tvrdio da „nijedno evropsko ni medjunarodno pravo ne može osuditi našu borbu za slobodu…protiv države čiji je cilj bio da zbriše naš narod i koja je počinila zločine i genocid“.
Drugooptuženi Haradinaj je tvrdio da je haško tužilaštvo „sprovodilo naredbe režima Slobodana Miloševića, BIA i albanskih izdajnika“.
Haradinaj je tužioce optužio za „laži, izgovore i lažne žrtve“, tvrdeći da oni „izbegavaju odgovornost za curenje dokumenata“.
„Mi smo obavili našu dužnost tako što smo informisali medije“, naglasio je Haradinaj, ponavljajući da „nikome nikada nije pretio“.
Majska prvostepena presuda Gucatiju i Haradinaju bila je prva koju je izrekao sud, čiji je zvaničan naziv Specijalizovana veća Kosova.
Sud je Gucatija i Haradinaja proglasio krivim za pet od šest tačaka optužnice – za „krivična dela protiv pravosudja – ometanje službenih lica u obavljanju službenih dužnosti (dve tačke), zastrašivanje svedoka i povredu tajnosti postupka (dve tačke)“.
Optužbe za odmazdu nad svedocima, Gucati i Haradinaj tada su bili oslobodjeni zbog nedostatka dokaza.
Presudom je, „u ime naroda Kosova“, utvrdjeno da su Gucati i Haradinaj „s direktnom namerom“ da sud opstruišu, a svedoke uznemire i zastraše „obelodanili imena i lične podatke stotina svedoka“, koje su nazivali „izdajnicima, špijunima, lažovima i kolaborantima“.
Da su Gucati i Haradinaj postupali „drsko i bezobzirno“, sud je utvrdio na osnovu njihovih izjava da „svedoci sada znaju da svi znaju ko su oni i da ih, stoga, niko ne može zaštititi“.
Presudom je utvrdjeno da su mnogi svedoci bili uznemireni i uplašeni pošto su Gucati i Haradinaj njihove identitete otkrili javnosti. U dva slučaja, svedoci su, zbog ugrožene bezbednosti, morali biti i preseljeni.
Gucati i Haradinaj su u pritvoru suda u Sheveningenu (Scheveningen) od septembra 2020, kada su ih u Prištini uhapsile snage Euleksa i prebacile u Hag.
U prvom pojavljivanju pred sudom izjavili su da nisu krivi.
Suđenje Gucatiju i Haradinaju počelo je 7. oktobra 2021, a završne reči održane su u martu ove godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
