Guverneri regiona: U borbi protiv inflacije ne pomaže uvek podizanje referentnih kamatnih stopa

Viceguverner Hrvatske narodne banke Michael Faulend, govoreći o „monetarnoj politici u inflatornom okruženju“, rekao je da je inflacija teška bolest i da je u toj zemlji oko 12 odsto, približno kao u evrozoni.

„Prosečna inflacija je od 1993. godine do krize bila oko dva odsto, zahvaljujući stabilizacionom programu“, rekao je Faulend.

Dodao je da će Hrvatska, zahvaljujući tom programu, u evrozonu ući bez većih potresa i da će postati još stabilnija.

„Ulaskom u evrozonu postajemo prekookeanski brod, a sada smo mala barka“, rekao je Faulend.

U nekim zemljama kao što su Madjarska, Češka i Poljska u borbi protiv inflacije, kako je rekao, nije pomoglo ni podizanje referentnih kamata, jer je inflacija i pored toga rasla.

Guverner Centralne banke Crne Gore Radoje Žugić rekao je da je ta zemlja rešila sistemski problem nenaplativih kredita i da, posle primene stabilizacionih mera ima „snažne bankarske parametre“, kao i da je monetarna politika najzdraviji deo privrede.

„Imamo dvocifrenu inflaciju i dvocifreni privredni rast, ali srećom ne i stagflaciju“, rekao je Žugić.

Jedan od uzroka inflacije u Crnoj Gori, prema njegovim rečima, je i neadekvatna struktura privrede, zasnovana na uslužnim delatnostima i „rastu zarada bez ekonomske logike“.

On je rekao da raste kreditna aktivnost banaka i da je za osam meseci ove godine bila 37 odsto veća nego u istom periodu prošle godine i 19 odsto veća u odnosu na najbolji period pre pandemije.

Guvernerka Narodne banke Severne Makedonije Anita Angelovska Bežoska rekla je da je u toj zemlji inflacija oko 17 odsto i da je suzbijaju podizanjem kamatnih stopa.

„Inflacija je globalni problem koji utiče na sve zemlje, a pre svega na zemlje u razvoju. Očekivanja u pogledu rasta inflacije se povećavaju“, rekla je ona.

Guverner Banke Albanije Gent Sejko rekao je da ta zemlja ima nižu inflaciju nego EU jer nije povećavala cenu struje, ali da planira i da će inflacija i zbog toga rasti.

On je rekao da je referentna kamata povećavana tri puta i da treba voditi računa da se ne ugroze interesi gradjana koji imaju kredite i čije će rate rasti.

Istakao je da povećanje kamata nosi opasnost i za rast državnih dugova.

Predsednica Izvršnog odbora AIK banke u Srbiji Jelena Galić rekla je da je bankarski sistem u Srbiji stabilan i likvidan i da su banke partneri privrede i centralne banke i da zajednički treba da se bore protiv inflacije i krize.

„Banke su transmisioni kanal izmedju monetarne politike i privrede. Podizanjem referentnih kamatnih stopa poskupljuju izvori finansiranja, ali će politika banke biti odgovorna i smanjivaće se marže“, rekla je Galić.

Dodala je da zemlje koje nisu u evrozoni moraju da vode računa i o stabilnosti kursa domaće valute kako ne bi dodatno uticale na rast inflacije.

Galić je rekla da u kriznim vremenima treba obuzdati potrošnju i što je najvažnije usaglasiti monetarnu i fiskalnu politiku.