Profesor međunarodnih odnosa Zlatko Hadžidedić već duže vreme konzistentno i uporno govori o pogrešnom diskursu u vezi izmena Izbornog zakona BiH, neshvatajući zašto je to tako lako prihvaćeno.
Hadžidedić nije iznenađen današnjom vešću da visoki predstavnik Kristijan Šmit razmišlja o nametanju Izbornog zakona na način da se u BiH i zvanično uvede aparthejd, jer je još u februaru napominjao da je “visoki predstavnik u BiH došao sa misijom da uništi BiH i pomogne Draganu Čoviću”.
Pre samog imenovanja Šmita, ističe Hadžidedić, pisao sam da on dolazi da pomogne Čoviću u stvaranju trećeg entiteta. “Šmit je u službi Hrvatske i HDZ-a. Nosilac je ordena Ante Starčevića. Zato su baš njega i doveli tu gde može da deluje iznad i izvan ustava“, ističe Hadžidedić, prenosi nap.ba.
Napominje da bi bilo korisno da se konačno zatraži prekid svih odnosa sa Evropskom unijom i proterivanje njihovih diplomata.
“To bi uradila svaka suverena država. Ali, eto mi to nismo još od Lisabonske konferencije“, ističe.
Hadžidedić pojašnjava i da su u Dejtonu zadnji ostaci suvereniteta države locirani u OHR-u.
“Tako da visoki predstavnik može taj suverenitet i poništiti do kraja“, upozorava Hadžidedić, dodajući da bi pobuna i ustanak pomogli.
„Možda i neke zemlje EU promene politiku ili se angažuju SAD, ali sve je to malo verovatno u ovim okolnostima“, dodaje.
Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit, preneo je danas portal istraga.ba, namerava da nametne izmene Izbornog zakona na HDZ-ovom principu tzv. legitimnog predstavljanja, što bi u praktičnom smislu značilo formiranje trećeg entiteta kroz Izborni zakon BiH.
Sutra bi, piše nap.ba, trebalo da bude održana sednica Veća za implementaciju mira (PIC) na kojoj će se raspravljati i o tom pitanju, s obzirom da nekim od članica PIC-a nije jasno zbog čega se sada nakon niza propalih pregovora oko izmena Izbornog zakona, u kojima su učestvovali i međunarodni zvaničnici, ponovo otvara to pitanje.
Takođe, nejasno je kako Hrvatska koja nije članica PIC nego prema relevantnim presudama učesnik u međunarodnom sukobu, i potpisnik Dejtona, uopšte može biti predlagač izmena Izbornog zakona i zašto OHR Hrvatsku prihvata u svojstvu predlagača zakona u BiH, koje OHR tek nametanjem treba da verifikuje.
Naravno, ostaje otvoreno pitanje kako će se o pokušaju nametanja izjasniti vodeće zemlje članice EU i Sjedinjene Američke Države, obzirom da se, kako se ocenjuje, radi o jačanju diskriminacije po etničkom principu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.