foto Aleksandar Roknić DanasEU ima jasan interes da pojednostavi proces proširenja pošto geopolitički imperativi sada dominiraju u debatama o ubrzavanju pristupanja Zapadnog Balkana i efikasnom uključivanju u proces novih kandidata sa istoka i Briselu se u tom smislu sve više govori o reformi procesa odlučivanja.
Međutim, unapređenje procedura odlučivanja u EU, odnosno prelazak na glasanje kvalifikovanom većinom, biće efikasno pri odlučivanju o proširenju članstva jedino u kombinaciji sa političkom voljom članica, ocenili su analitičari holandskog instituta Klingendil (Clingendael).
U principu, brzinu pristupanja EU diktiraju kandidati za članstvo – ona zavisi od tempa njihovih reformi, i to se podrazumeva ako se na proces proširenja gleda tehnički.
Ipak, u burnom geopolitičkom kontekstu, politika je sve više u centru i bilateralne blokade pojedinih kandidata od strane nekih članica poslednjih godina bezrazložno su politizovale proces prustupanja. To je dovelo do odlaganja kod nekih kandidata, poput Severne Makedonije i Albanije, i može da se očekuje da pogodi kandidate sa istoka u njihovim evrointegracijama.
Autori analize „Kvalifikovana većina kao put napred?“ smatraju da je njihov rad pokazao da uvođenje odlučivanja kvalifikovanom većinom u međufazama proširenja može da doprinese rešavanju problema zastoja. Ono nosi potencijal za promenu dinamike proširenja jer bi većina članica mogla da preglasa bilateralne blokade, čak i ako u praksi traženje konsenzusa ostaje preovlađujući metod za donošenje odluka.
Analiza holandskog instituta za međunarodne odnose pokazala je da postoje pravne mogućnosti za prilagođavanje odlučivanja u međufazama proširenja, da to ne zahteva promene Ugovora EU i da, barem pravno gledano, nema veze sa drugim diskusijama o unutrašnjoj reformi EU.
Rasprava o nemačko-slovenačkom non-pejperu o uvođenju kvalifikovane većine na otvaranju pregovaračkih klastera traje i dobija na intenzitetu.
I dok bi predložena promena mogla da bude dobar prvi korak, ide se ka tome da odlučivanje kvalifikovanom većinom bude i kod privremenih merila, potencijalno čak i kod zatvaranja merila da bi se doprinelo delotvornijem odlučivanju u procesu pristupanja EU.
Članice su po pitanju glasanja kvalifikovanom većinom oko proširenja podeljene ali za promene stavova još ima vremena jer su debate o unutrašnjoj reformi EU tek u ranoj fazi.
Politički rizici povezani sa prelaskom na odlučivanje kvalifikovanom većinom uključuju opasnost da se ključna i pitanja koja izazivaju podele ostave za kraj procesa, gde će i dalje važiti pravilo jednoglasnosti, ali i oko potencijalnog slabljenja uloge nacionalnih parlamenata, naveli su autori analize.
Postavlja se i pitanje promene „kulture“ Saveta sa fokusiranja na ishode odluka na proces i diskusije koje vode odlukama.
„Prelazak na glasanje kvalifikovanom većinom u međufazama proširenja EU možda neće rešiti sve izazove u tom procesu ali bi moglo da doprinese obnovi predvidivosti proširenja, kredibilitetu perspektive pristupanja u zemljama kandidatima i, na kraju, ambiciji Unije da bude geopolitički akter“, zaključili su analitičari Klingendila.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
