Foto: EPA-EFE/OLIVIER MATTHYSU petak rano ujutru, hrvatska policija upala je u kuću, tada još aktuelnog ministra zdravlja Vilija Beroša, kojeg je, nekoliko sati nakon upada uhapsila, zajedno sa načelnikom zagrebačke Klinike za neurologiju Krešimirom Rotimom.
Hrvatski predsednik vlade Andrej Plenković nekoliko sati nakon što je vest odjeknula regionalnim etrom, smenio je Beroša, inače kadra HDZ kom i sam pripada.
Beroš je drugi ministar Andreja Plenkovića koji je uhapšen u trenutku dok obavlja dužnost. Prvi je bio Darko Horvat, tada ministar privrede.
Hrvatska, članica EU, zaslužuje pohvalu za ekspresno smenjivanje Beroša koji se sumnjiči za nelegalne radnje.
Pošto predsednik Srbije Aleksandar Vučić voli da se poredi sa Hrvatskom, evo mu dobrog povoda.
Vučić i vlada Miloša Vučevića ni nakon više od dve nedelje od tragedije na Železničkoj stanici Novi Sad u kojoj je poginulo 15 ljudi nakon urušavanja nadstrešnice, nisu uhapsili osumnjičene.
Plenkoviću je bilo potrebno nekoliko sati da smeni svog ministra, dok srpskim tronošama niti žrtve niti krivici nisu bili u prvom planu. Brže-bolje, vlastodršci Srbije otrčali su pred kamere televizija sa nacionalnim frekfencijama da kažu da je za pad nadstrešnice kriv drug Tito i godina koja spada u zlatni period Jugoslavije – 1964.
Nosioci trona Srbije, optužili su opoziciju da pabirči glasove na tragediji, a ogorčene građane koji su izašli na novosadske ulice sa parolama „korupcija ubija“ i „ruke su vam krvave“ da traže odgovornost Vučića, Vučićevića i svih onih koji bi trebalo da je snose, hapšeni su, maltretirani i izlagani strahu, nazivani huliganima, ostavljajući sliku u široj javnosti kao nedostojnih da žale.
Dostojni da žale, kako je preneseno rekla predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić, mogu biti svi, ali niko više od Vučića.
Pokazalo se, dakle, da će Vučić potrčati na naslovne strane tabloida i ekrane podobnih medija da se pohvali koliko Srbija ima više Rafala od Hrtvastke. Pokazalo se isto tako da čim neko spomene Srebrenicu Vučić će da im uzvrati Jasenovcem.
Zaključuje se iz svega da Hrvatska poštuje svoje građane i da Srbija ne mari mnogo za njih.
Uočava se da Hrvatska kao članica EU mora da poštuje institucije i da Srbija, koja želi, prema Vučićevim rečima, da bude članica Unije, to ne čini, iako bi u tome morala da prednjači u odnosu na Zagreb.
Na kraju svega, Hrvatskoj ide zvezdica za „bravo“, a Srbiji, po ko zna koji put, kokarda za „sram nas bilo“.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
