Hrvatska ispunila sve kriterijume za usvajanje evra, postaje 20. članica evrozone

Takav zaključak je, zapravo, zeleno svetlo za konačnu političku odluku po kojoj će Hrvatska postati dvadeseta država članica evrozone.

Da bi mogle da usvoje evro, zemlje članice EU moraju da ispune kriterijume konvergencije koji se odnose na inflaciju, deficit, javni dug, kamatne stope i devizne kurseve. Ovo su ekonomski i pravni uslovi dogovoreni 1992. godine Ugovorom iz Mastrihta, poznatiji i kao „Mastrihtski kriterijumi“.

Konačnu odluku o pristupanju Hrvatske evrozoni donosi Savet EU i očekuje se u julu. Odluka je zasnovana na predlogu Evropske komisije i donosi se nakon konsultacija sa Evropskim parlamentom i nakon što Evropski savet raspravlja o predlogu.

Izveštaji o konvergenciji se objavljuju svake dve godine iu njima Evropska centralna banka analizira situaciju u državama članicama EU koje nisu uvele evro, bez obzira da li su izrazile nameru da uvedu evro ili ne. Takvu odluku trenutno donose Hrvatska i Bugarska, pri čemu Bugarska bira sporiji tempo.

Kada je reč o Hrvatskoj, najviše dilema se odnosilo na inflaciju, ali Evropska centralna banka ističe da su Hrvatska i Švedska jedine dve posmatrane zemlje, njih sedam, koje su ispunile ovaj kriterijum. Prihvatljiva stopa inflacije izračunata je prema kretanju cena u tri zemlje članice evrozone sa najnižim rastom cena, ali je ECB izuzela Maltu i Portugal, dve zemlje sa najnižom inflacijom (2,1 i 2,6 odsto), kao netipične u ovom izveštaju. kompjuterska merila zasnovana na inflaciji u Francuskoj (3,2 odsto), Finskoj (3,3 odsto) i Grčkoj (3,6 odsto).

Zemlja kandidat za ulazak u evrozonu može imati 1,5 procentnih poena viši nivo cena od tri zemlje sa najnižom inflacijom. Referentna vrijednost je tako iznosila 4,9 posto, a prosečna hrvatska stopa inflacije od maja 2021. do aprila 2022. iznosila je 4,7 posto.

U Švedskoj je stopa iznosila 3,7 dok su sve ostale zemlje bile van referentne vrednosti. Međutim, Hrvatskoj je to za sada bilo jedino važno zbog namere da uvede evro 1. januara 2023. godine.

Javni dug Hrvatske od 79,8 odsto BDP-a takođe je iznad poželjnih 60 odsto iz Mastrihta, ali je u slučaju javnog duga važno da se on dovoljno naglo smanjuje, što se i dogodilo u Hrvatskoj, da se zaključi da je zemlja ispunila sve kriterijume konvergencije.