Plenkovića očekuju problemi, Srbija nije prioritet: Hrvatska posle Milanovićevog reizbora

I dok premijer i lider HDZ-a Andrej Plenković najavljuje da neće otići na inauguraciju Milanovića, analitičari procenjuju da će se sukob njih dvojice nastaviti i da se u vezi sa tim ne očekuju nikakve bitne promene, ali i da bi Plenković posle ovakvog poraza njegovog kandidata brzo mogao da zapadne u probleme u sopstvenoj stranci, piše Glas Amerike.

Dugogodišnji poslanik nemačkog Bundestaga ispred Socijaldemokratske partije i član parlamentarnih odbora za spoljne poslove i poslove Evropske unije Josip Juratović podseća da je Milanović u prvom krugu za nijansu ostao ispod praga potrebnog za pobedu, te da pobeda u drugom krugu ni za koga nije iznenađenje.

Premijer Plenković je, kako ovaj političar hrvatskog porekla kaže u pisanoj izjavi za Glas Amerike, pokušao da dobije pojačanje „od čoveka koji je po karakteru i političkom stilu sličan njemu, kako bi demokratizovao HDZ i oslobodio ga od desne radikalne struje. Ta struja je javno napadala svog kandidata i time podržala Zorana Milanovića pre svega neizlaskom na izbore“.

„Na drugoj strani i SDP-ovi glasači delom nisu izašli na izbore upravo radi populističkog stila Zorana Milanovića. Uostalom, to je i objašnjenje za tako nisku stopu glasačke izlaznosti na predsedničkim izborima“, obašnjava Juratović.

Analitičar Zoran Kusovac, međutim, smatra da su se najave da umereni levičari neće glasati za Milanovića nisu pokazale kao tačne.

„Na ovim izborima u Hrvatskoj došlo je do neobičnog načina glasanja. Uprkos velikim najavama da za Milanovića njegovi SDP-ovci i umereni levičari neće glasati, to se nije desilo u nekoj značajnijoj meri. Izlasnost je bila niska, ali očekivana, broj poništenih listića je bio mali tako da se sve priče i najave o belim listićima kao protestu protiv Milanovićevog navodnog skretanja u desno snisu obistinile“, izjavio je Kusovac za Glas Amerike.

On međutim kao mnogo interesantnije vidi to što je ovako značajnu većinu Milanović dobio, kako ocenjuje, „zahvaljujući velikom broju tradicionalnih glasača HDZ-a koji su glasali za njega, jer on njima šalje jasnu nacionalnu poruku kakvu oni vole da čuju, a Plenković tu poruku nije slao prvo zato što je on, prema njihovom mišljenju, previše skrenuo ka evropskim temama, a premalo se bavi nacionalnim“.

Kusovac dalje podseća da je Primorac bio izbačen iz HDZ-a „zbog raznih nedozvoljenih radnji“ i da ga je Plenković vratio i naterao HDZ-ovce da ga prihvate.

„Međutim, Primorac se pokazao kao izuzetno loš kandidat… Iznad svega, Primorcem su bili uvređeni branitelji, ljudi koji su ponosni na svoju ulogu u odbrambenom ratu koji je Hrvatska vodila i onda im se pojavi neko kome se braniteljski staž završio pre nego što je opaljen prvi metak. Dakle to je za njih neprihvatljio i sramotno i oni su glasali protiv svoje stranačke discipline, znajući da će izabrati Milanovića, ali tako lošeg, tako neiskrenog kandidata kakav je Primorac nisu hteli“, ocenuje Kusovac.
„Hrvatski Tramp“ i nadolazeći problemi za Plenkovića

Juratović podseća da Zorana Milanovića neki strani mediji opisuju kao Hrvatskog Donalda Trampa, „s tim što je razlika u tome da njegova politička ovlašćenja nisu poput Trumpovih, tako da barem u susedstvu Republike Hrvatske niko ne treba da bude zabrinut“.

„Što se pak same Hrvatske tiče, ona se nalazi u ozbiljnoj sistematskoj krizi kada je reč o političkom kriminalu i korupciji, koji je ustoličen u HDZ-u“, ocenjuje Juratović.

„Andrej Plenković se ne može rešiti Milanovića i tu mu ni njegovi uspesi na međunarodnoj sceni ne pomažu, dok na drugoj strani pored Zorana Milanovića je gotovo pa nemoguće naći vođu u SDP-u koji će imati snage nezavisno od njega da osloboditi hrvatske institucije od korumpiranog HDZ-a“, kaže on.

Juratović zaključuje da je „izbor Zorana Milanovića pre svega bio cilj hrvatskih građana da kroz demokratske mehanizme spreče da kriminal i korupcija apsolutnom moći HDZ-a skroz zavladaju Hrvatskom“.

I Kusovac ocenjuje da će biti vrlo zanimljivo pitanje kako će se Plenković dalje nositi sa porazom svog kandidata:

„Iako je rekao da ovo nije ništa, on za četiri meseca ima lokalne izbore. Naravno ne postoji direktna koleracija između predsedničkih i lokalnih izbora, ali posto se neki trendovi obično prate, tako da on sada mora da popravi ovu štetu za vrlo kratko vreme“.

„Imaće otpor u stranci, dosta je visokorangiranih predstavnika HDZ-a koji su nezadovoljni načinom na koji Plenković vodi stranku, koji je dosta autoritaran – on je sve arogantniji, sve nestrpljiviji u kontaktima sa svojim saradnicima tako da je moguće da je on počeo da dosađuje vrhu HDZ-a. Neće ga baš sada pred loklane izbore čekati da upadne u zamku, ali (posle toga) čekaće njegovu prvu grešku“, izjavljuje Kusovac.

Sve po starom, sukobljavanje će se nastaviti

Do tada, Kusovac očekuje da će dvojica najjačih političara u Hrvatskoj nastaviti sa politikom koju su vodili do sada.

„Njihova netrpeljivost je i duga, i lična. To nije netrpeljivost koja se zasniva u razlici u stavovima, nego na ličnoj antipatiji. Njih dvojica se vrlo dugo znaju, svojevemeno su sedeli u istoj kancelariji ministarstva spoljnih poslova, bili su čak i prijatelji i saradnici sve do trenutka kada je nešto puklo“, navodi Kusovac ocenjujući da je taj sukob duboko ličan i nepopravljiv.

Naime, i Milanović, i Plenković, politički potiču iz „škole“ Ministarstva spoljnih poslova Hrvatske i bivšeg šefa diplomatije Mate Granića.

Podsećamo, osim Milanovića i Plenkovića, Granićevi kadrovi su i bivši premijer Ivo Sanader, bivša predsednica Kolinda Grabar Kitarović, kao i dugogodišnji predsednik hrvatskog Sabora Gordan Jadroković.

„U svakom slučaju njih dvojica će nastaviti da jedan drugog koče i da jedan drugome sreću kvare“, ocenuje Kusovac.

„Srbija nikom u Hrvatskoj nije prioritet“

Upitan da li se može očekivati promena stavova dvojice najviših hrvatskih zvaničnika prema Srbiji, posebno u svetlu novog ciklusa podizanja tenzija između Beograda iz Zagreba koje diktira vlast predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a koje Hrvatska prilično ignoriše, Kusovac kaže da ne očekuje nikakve promene.

„I jedan i drugi će nastaviti da vode istu politiku kao do sada, ni jednom ni drugom Srbija nije prioritet kao što generalno Hrvatskoj Srbija nije prioritet. Srbija je manje potrebna Hrvatskoj nego što je Hrvatska potrebna Srbiji“.

„Srbiju, ako je iskrena u nameri da ide prema Evropskoj uniji, tek čekaju razni teški pregovori sa Hrvatskom, sa Bosnom i Hercegovinom i drugima“, zaključuje Kusovac.