Hrvatska posle izbora: Kakvi će biti odnosi sa Srbijom?

Dr Ivan Rimac, politički analitičar i profesor Pravnog fakulteta u Zagrebu, u razgovoru za DW kaže da se sada već pomalo pokazuje koje bi opcije mogle da dođu u obzir. „Kao glavni partner HDZ-a nameće se Domovinski pokret, stranka koja je načelno po porukama bila nešto desnije od HDZ-a i koja je obeležena dosta jakim nacionalističkim stavovima, u nekim elementima čak i antievropskim, kao i negiranjem ili bolje rečeno šovinizmom prema srpskoj nacionalnoj manjini“, kaže prof. Rimac.

Ipak, ni koalicija sa Domovinskim pokretom nije dovoljna za većinu, pa naš sagovornik kao drugu mogućnost navodi mogućnost koalicije HDZ-a sa svim poslanicima nacionalnih manjina. Ni to ne bi bilo dovoljno za većinu u parlamentu, pa bi HDZ, kaže Rimac, morao da „pokuša da razbije tu grupu Domovinskog pokreta koja nije previše homogena, iz nje da izvuče pet do šest poslanika i tako formira većinu“.

„U tom slučaju bi HDZ bio u komfornoj situaciji, jer ne bi imao ucenjivački element unutar koalicije, za razliku od situacije da prihvati čitav Domovinski pokret kao partnera koji u nekim elementima ide preko granica onoga što bi Andrej Plenković dozvolio u svojoj proevropskoj politici“, smatra prof. Rimac.

„Rijeke pravde smanjile svoje šanse za formiranje vlade“

Rijeke pravde i partneri, koalicija pod vodstvom SDP-a, osvojila je 42 mandata, dakle manje od očekivanog i tako znatno smanjila svoju šansu za formiranje vladajuće koalicije, ocenjuje naš sagovornik. On navodi da bi SDP za koaliciju bila potrebna najmanje tri partnera, od kojih je jedan levo-zelena stranka Možemo. Ali, kako kaže, problem je drugi partner. „To bi mogao da bude Most, koji ima neke ideje koje deli s Domovinskim pokretom, a s druge strane je veoma snažno orijentisan protiv HDZ-a s kojim je dva puta bio u koaliciji i dva puta je izbačen iz nje zbog svog insistiranja na određenim političkim rešenjima. No, problem je sa Možemo kao levo-zelenom koalicijom koja zastupa i relativno liberalne stavove u pogledu prava žena i LGBTQ-zajednice“, napominje Ivan Rimac.

Prema njegovom mišljenju, ta konstrukcija nije verojatna pre svega zato što podrazumeva mnogo aktera, a i zbog još jednog razloga: „Svaka od tih stranaka ima svoju specifičnu grupu birača i svako jače odstupanje od stavova koje su zastupali u kampanji značilo bi pad poverenja glasača u te političke opcije. I toga su svi svesni.“

Govoreći o političkoj sudbini Zorana Milanovića nakon ovih izbora, Rimac predviđa da je on „svojom intervencijom u izborni proces narušio svoje prilično velike šanse da postane predsednik u drugom mandatu“.

„Domovinski pokret – crvena marama za srpsku politiku“

Odgovarajući na pitanje kako bi se te različite opcije mogle odraziti na odnose Hrvatske sa susednim zemljama, dr Rimac se u razgovoru za DW najpre osvrće na Srbiju: „Sigurno je da će odnosi Hrvatske i Srbije i dalje biti u nekom smislu disparatni, jer oni fluktuiraju u komunikaciji, ali vrlo često ulaze u jednu oštru komunikaciju koja se često poklapa s predizbornim periodima.“ Rimac objašnjava da pojedine političke opcije sarađuju u to vreme, te da zaoštravanje odnosa sa Srbijom koristi desnim političkim opcijama u Hrvatskoj, isto kao što i u Srbiji određene političke strukture imaju koristi od toga kada se zaoštre odnosi s Hrvatskom.

„Činjenica je da bi ulazak Domovinskog pokreta u vladu predstavljao ’crvenu maramu’ za srpsku politiku, jer su oni izrazito bili protiv prava srpske etničke manjine u Hrvatskoj“, smatra naš sagovornik. On istovremeno ističe da ni dolazak socijaldemokrata na vlast ne bi popravio odnose sa Srbijom, te da se oni, prema njegovom mišljenju, mogu da se popravljaju samo u okviru ulaska Srbije u EU i prihvatanja modela građanskih država.

Što se tiče Bosne i Hercegovine, Ivan Rimac podseća da je predsednik Zoran Milanović imao čitav niz susreta s političkim predstavnicima konstitutivnih naroda u BiH i zastupao ideju da BiH mora da ima svoj autonomni put i da rešava svoje odnose unutar sopstvenog političkog prostora. „Međutim, sudeći po glasovima iz dijaspore, to očigledno nije imalo velikog odjeka unutar hrvatskog korpusa u BiH“, zaključuje politički analitičar.

On takođe smatra da je Andrej Plenković „imao vrlo nejasne i neodređene odnose prema političarima drugih nacionalnih grupa u BiH“, te da „njegovo zastupanje ideje pristupanja BiH u EU ide više iz pozicije potrebe Evropske unije da raščisti prostor Zapadnog Balkana“.

„To otvara vrlo različit dijalog prema predstavnicima naroda unutar BiH gde će Plenković više zastupati ideju odbrane hrvatskih interesa na teret ostale dve nacionalne grupe“, ocenjuje prof. dr Ivan Rimac.

HDZ obećava kontinuitet u spoljnoj politici

A dosadašnji ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman za DW najavljuje kontinuitet u spoljnoj politici i ističe da se HDZ zalaže za stabilnost i evropski put država Zapadnog Balkana. Ipak, on istovremeno naglašava da one moraju da nastavei „s prilagođavanjem svojih politika zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici EU“.

Napomenuo je i da „Hrvatska ima nerešena bilateralna pitanja s nekim zemljama, pre svega sa Srbijom i Crnom Gorom, nakon tragičnog raspada bivše države gde je Hrvatska bila žrtva velikosrpske agresije Miloševićevog režima“.

„Hrvatska će i dalje biti iskreni zagovornik evropskih integracija na Zapadnom Balkanu““, obećava Radman.

Naravno, to njegovo obećanje važi samo ako HDZ uspe da formira novu vladu. Za sada su sve opcije još uvek otvorene, a pravi posao oko dogovaranja vladajuće koalicije tek počinje.