Hrvatska završila među zemljama čiji se građani boje da neće imati gde da žive

Novi izveštaj Prindeksa, globalne inicijative koja meri koliko se ljudi osećaju sigurno kad je u pitanju stanovanje i time pomaže vladama da donesu pakete mera i zakone, donosi brojke koje pokazuju da su ljudi sve više nesigurni u to hoće li sutra imati krov nad glavom.

Istraživanje je provedeno u 108 zemalja, što je jednako 4.9 milijardi stanovnika, koji predstavljaju 87 odsto punoletnih ljudi u svetu. Prema izvštaju za 2024. godinu, otprilike 1,1 milijarda odraslih osoba širom sveta, dakle 23 odsto globalne populacije, oseća nesigurnost kad su u pitanju prava na imovinu ili zemljište.

Ovaj osećaj nesigurnosti značajno je porastao u poslednje četiri godine. Najgore je U Turskoj, gde se čak 37 odsto odraslih boji da će ostati bez doma. No to nije novi podatak, četiri godine pre, Turska je bila na vrhu s 31 odsto. U Grčkoj je to 35 odsto, u Ukrajini u kojoj besni rat 33 odsto, a na Kipru 25. Slede Albanija, Ujedinjeno Kraljevstvo, Letonija i Kosovo.

Hrvatska se našla u društvu Crne Gore i Mađarske gde je 12 odsto odraslog stanovništva zabrinuto. Srbija je ispod Hrvatske s 11 odsto stanovništva koje strahuje oko krova nad glavom. Zanimljivo, puno više ljudi u Srbiji strahuje da će ih najmodavac izbaciti iz stana, nego u Hrvatskoj, a tu je i strah od toga da će im država zapleniti nekretninu. Najniže percepcije nesigurnosti zabeležene su u Litvaniji gde je 6 odsto stanovnika nesigurno, zatim u Bugarskoj i Moldaviji, koje imaju indeks od 7 odsto.

Grčka nikako da se oporavi

Ukrajina je zabeležila najveći porast nesigurnosti vlasništva ne samo u Evropi, već i globalno, s porastom s 10 odsto iz 2020. na 33 odsto u 2024. Oštar porast pripisuje se razornim posledicama ruske invazije, koja je dovela do široke destrukcije stambenih objekata, kontaminacije zemljišta i raseljavanja milijuna ljudi. U Grčkoj je pak porast s 16 odsto na 35 odsto u četiri godine. Ana Lok, viša saradnica za istraživanja pri Global Risks and Resilience Programme je za Euronews objasnila da nagli porast nesigurnosti vlasništva u Grčkoj u poslednje dve decenije odražava kombinaciju sistemskih problema. “Od 2000. godine, Grčka se suočava s trajnim finansijskim krizama, što je povećalo jaz u prihodima i narušilo stabilnost domaćinstva. Nedavne vladine politike koje promoviraju oštre prinude na hipoteke verovatno su pogoršale strahove od deložacije, osobito među vlasnicima nekretnina koji ne mogu podmiriti hipotekarne obveze”, napomenula je Lok i dodala da ti faktori stvaraju nesigurnosti za iznajmljivače i vlasnike, prenosi zagrebački Forbs.

Hrvati se najviše boje izbacivanja

Najveći razlozi za stambenu nesigurnost koju osećaju ispitanici su finansijski problemi i oružani sukobi. Odnosno, osim u Ukrajini gde je glavni razlog rat, ispitanici navode da se boje da možda neće moći platiti najam, hipoteku ili druge troškove. U Evropi i Središnjoj Aziji, dva glavna razloga nesigurnosti vlasništva su: “Vlasnik ili iznajmljivač može vas zamoliti da napustite” (10 odsto) i “nedostatak novca ili drugih resursa potrebnih za život u ovoj nekretnini” (9 odsto).

U Hrvatskoj gotovo pola onih koji se osjećaju nesigurno kažu da je to zbog mogućnosti da će ih najmodavac ili vlasnik nekretnine izbaciti. Sledi opcija da neće imati dovoljno novca da bi platili troškove, nesuglasice s porodicom za one koji žive u porodičnim nekretninama i smrt člana porodice koji je vlasnik nekretnine. Nijedan ispitani kao uzrok nesigurnosti nije naveo da bi mu država mogla zapleniti nekretninu, a najmanje je onih koji se boje da bi im to mogla napraviti banka ili neka kreditorska firma.

No to su još blagi rezultati naspram Turske. Tamo je čak 31 odsto ispitanih izjavilo da su zabrinuti da bi ih vlasnik ili iznajmljivač mogao zamoliti da izađu iz nekretnine. Glavni razlog tome je krovni zakon o najmu koji je ograničio najamninu na 25 odsto između sredine 2022. i 2024. godine, u kombinaciji s rastućom inflacijom i cenama na tržištu. U nekim slučajevima je to dovelo do nasilnih sporova između vlasnika i najmoprimca, pa čak i do povreda i smrti. Turska takođe prednjači u zabrinutostima zbog “nedostatka novca”, s 25 odsto ispitanika koji su izrazili ovu zabrinutost, dok Grčka sledi s 20 odsto.

Apel za bolje stambene politike

Izveštaj upozorava da se svet sve više udaljava od osiguravanja jednakih prava na zemljište i stanovanje za sve do 2030. godine, uprkos tome što je to jedan od Ciljeva održivog razvoja UN-a. “Ovi nalazi su poziv na buđenje za donosioce politika širom sveta. Sigurnost vlasništva nije samo problem za zemlje s niskim prihodima – finansijska nestabilnost, pretnje deložacijom i sukobi čine prava na imovinu manje sigurnima za milione ljudi, uključujući one u najrazvijenijim zemljama”, rekao je Malkolm Čildres, glavni autor izvštaja. Izvštaj zagovara fokusirane, specifične strategije za svaku zemlju, no glavne strategije su primenjive svuda.

Predlažu tako finansijske sigurnosne mreže i politike socijalne zaštite za podršku zakupcima i vlasnicima hipotekarnih kredita koji se suočavaju s finansijskim poteškoćama. Tu je i standardni predlog za proširenje programa pristupačnih stambenih objekata, uključujući socijalno stanovanje i zajedničke zemljišne fondove. Prema podacima izvštaja, treba se doskočiti i rodnim razlikama jer su žene u većoj opasnosti da će ostati bez krova nad glavom i prava na imovinu, gde 48 odsto žena izražava zabrinutost, naspram 40 odsto muškaraca. Još jedna od preporuka je da se urede rashodi domaćinstva koji idu na stanovanje, vodu, struju, plin i drugim gorivima. Odnosno, da je situacija u kojoj neki daju i do 70 odsto svoje plate za stanovanje, neodrživa. Euronews Business takođe je izvestio da udeo prihoda od minimalne plate koji se troši na najam varira širom Evrope, od 35 odsto u Francuskoj do 56 odsto u Holandiji.

Šta radi hrvatska Vlada?

Pri predstavljanju stambene strategije u junu, ministar Branko Bačić izjavio je da je procena različitih institucija da Hrvatskoj nedostaje od 232.000 do 286.000 stanova. Hrvatska je pri vrhu prenaseljenosti u stanovima u Evropi, a osim toga mladi napuštaju dom s prosečno 33,4 godine. Kad je u pitanju indeks priuštivosti, podaci variraju od grada do grada. Na primer, u Dubrovniku se s godišnjom platom može kupiti 3,2 kvadrata stana, u Zagrebu 6,7 kvadrata, a u Vukovaru 21,8 kvadrata.

Ministar Bačić je na predstavljanju svoje strategije rešavanja stambenih pitanja najavio da će se aktivirati deo stanova u državnom vlasništvu. Deo strategije je trebao biti i porez na nekretnine, no stručnjaci upozoravaju da neće imati jako značajan uticaj na tržište nekretnina osim što će delu vlasnika trošak biti veći nego što je bio do sad. Gradonačelnici Zagreba, Splita, Rijeke, Varaždina i Osijeka su se aktivirali u svojim lokalnim jedinicama pa su 20. oktobra u Zagrebu potpisali Potvrdno pismo s Evropskom investicionom bankom koja će savetovati na projektima priuštivog stanovanja za ranjive grupe i grupe s niskim do srednjim dohotkom.