Hrvatski Index: Srbija ima 250 tenkova, Hrvatska 75. Zašto se Srbi tako jako naoružavaju?

Aleksandar Rotert je pisac i politikolog. Studirao je političke nauke i istoriju sa fokusom na međunarodne odnose i istoriju Jugoslavije. Radio je za OSCE, UN i EU od 1997. do 2016. godine, uglavnom u BiH.

Na taj scenario nedavno su upozorili predsednica Kosova Vjosa Osmani i njen kolega iz Bosne i Hercegovine Denis Bećirović, navodi hrvatski list. 

Osmani je u televizijskom intervjuu u septembru rekao da postoji nada da će se Zapadni Balkan pridružiti Evropskoj uniji i NATO-u, „ali preduslov za to je da se Srbija tretira kao ono što jeste: satelitska država Rusije koja je produbila svoju vojnu, ekonomsku i političku saradnju sa Moskvom“.

Bećirovićevo upozorenje o teritorijalnim aspiracijama Srbije pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija u Njujorku bilo je još direktnije.

„Sa govornice Generalne skupštine Ujedinjenih nacija upozoravam svetsku javnost da rukovodstvo Republike Srbije ponovo ugrožava suverenitet i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine“, poručio je tada.

Beograd se naoružava

Beograd već godinama masovno oprema svoje oružane snage savremenim sistemima naoružanja: nabavljeni su francuski borbeni avioni i ruski jurišni helikopteri, koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić hvalio kao „leteće tenkove“.

Pored toga, tu su i kineski protivvazdušni sistemi, koji su iz Pekinga prebačeni u Beograd ubrzo nakon ruske invazije na Ukrajinu. Bilo je i izveštaja da je Srbija od Irana kupila hiljade dronova koje Rusija svakodnevno koristi za napade na ukrajinske gradove.

List Ekonomist je 2021. pisao da su komšije uplašene činjenicom da Beograd „kupuje oružje“. Prestižni švedski institut za istraživanje mira SIPRI objavio je 2022. da je odbrambeni budžet Beograda od 1,3 milijarde evra deset puta veći od kosovskog.

Vojnu nadmoć Srbije ilustruje njen inventar borbenih tenkova: sa oko 250 tenkova, Beograd ima više takvog naoružanja nego sve druge bivše jugoslovenske republike zajedno (za poređenje, nemački Bundesver ima 295). Hrvatska je na drugom mestu sa 75, Bosna i Hercegovina na trećem sa 45, a sledi Severna Makedonija sa 31. Ni Crna Gora ni Kosovo nemaju tenkove.

Ovo je verovatno jedan od razloga zašto je Kosovo prošle godine opremilo svoje male oružane snage u nastajanju turskim bespilotnim letelicama Bairaktar, a ove godine sa 250 američkih protivoklopnih projektila Javelin. Bez ta dva sistema naoružanja, koje ukrajinska vojska uspešno koristi u borbi protiv Rusije, nezavisna Ukrajina više ne bi postojala u sadašnjem obliku.

Projekat Srpski svet

Postavlja se pitanje zašto Beograd godinama gomila arsenal oružja bez ikakvih pretnji od suseda. Da li predsednik Vučić planira da napadne susedne zemlje, na šta su upozorili sa Kosova?

To se može zaključiti iz izjava, pretnji i delovanja srpskog rukovodstva u Beogradu, piše Index.  U članku se navodi da promocija projekta Srpski svet, donekle redukovane verzije Velike Srbije bivšeg predsednika Slobodana Miloševića, odjekuje Srbima na Kosovu iu Bosni i Hercegovini.

„Milošević je preminuo u pritvoru Tribunala UN-a za ratne zločine u Hagu 2006. Da bi ostvario svoj istorijski nacionalistički cilj za Srbiju, a to je ujedinjenje svih područja bivše Jugoslavije naseljenih Srbima, pokrenuo je četiri rata devedesetih godina u kojima je stradalo preko 130.000 ljudi“, navodi Index.

Nekoliko visokih zvaničnika srpske vlade služilo je pod Miloševićem, uključujući predsednika Aleksandra Vučića i ministra unutrašnjih poslova Ivicu Dačića. Obojica su vodili Miloševićev propagandni aparat, dodaje se.

Sve srpske skupštine

Vučić je početkom juna predvodio „Opšte srpsku skupštinu“ u Beogradu sa predstavnicima Srba iz svih krajeva bivše Jugoslavije – strateški sastanak koji je suštinski formulisao plan za implementaciju srpskog sveta u „Opštesrpsku deklaraciju“. . Kosovo se pominje kao deo Srbije, a Republika Srpska kao „nacionalni interes Srbije“.

Portparol nemačkog ministarstva spoljnih poslova u Berlinu osudio je to neobično oštro. Nemačka vlada smatra da je Svesrpska deklaracija „veoma zabrinjavajuća i štetna za Bosnu i Hercegovinu, ali i za Srbiju i sve zemlje Zapadnog Balkana“.

Bećirović je beogradski skup u svom obraćanju Ujedinjenim nacijama prokomentarisao ovako: „Destruktivna deklaracija tzv. Svesrpskog sabora, usvojena 8. juna ove godine u Beogradu, nije samo deklarativni akt već opasan državni dokument“.