Hrvatski Index: Vučić je opsednut Hrvatskom i uporno laže, Srbija je sirotinja u odnosu na Hrvatsku

„Mi smo mislili da zaostajemo za Hrvatskom 20 ili 30 godina. Stvari se mnogo brže menjaju. U kvalitetu života i u primanjima zaostajemo za Hrvatskom u ovom trenutku, prema našim procenama, u različitim sferama, između četiri i šest godina. Mi ćemo za četiri godine imati prosečnu platu u Srbiji od 1.400 evra“, izjavio je Vučić prilikom gostovanja na televiziji Tanjug, piše hrvatski portal Index.

Iako Hrvatska sasvim sigurno nije država sa respektabilnim standardom i ekonomskim napretkom, pa Vučić poredeći Srbiju sa njom skalu ciljanog napretka postavlja relativno nisko, ipak je na neki način reč o laskanju.

Koliko su realne Vučićeve prognoze koliko će Srbija brzo sustići Hrvatsku, drugo je pitanje, a posebno je sumnjiva izjava o povećanju prosečnih zarada u Srbiji na 1.400 evra. To je, međutim, sadašnja prosečna plata u Sloveniji i Češkoj, a vremenski okvir od četiri godine je prekratak da bi ga Srbija dostigla sa sadašnje prosečne plate od 720 evra.

Vučić laže zbog izbora

Vučić je čak nekoliko puta prozvao Indek zbog mržnje prema Srbiji, a početkom maja ove godine jedan od režimskih portala u Srbiji opisao je Indek kao jedan od dva „najaustrijskija hrvatska portala“, šta god to značilo. „Znate zašto im Vučić najviše smeta? Zbog jake srpske privrede“, rekao je on u intervjuu za TV Prva početkom 2020. godine.

Ali u Srbiji su raspisani prevremeni izbori, pa se najnovija opsesija Hrvatskom može shvatiti kao deo kampanje, jer je to još uvek deo političkog folklora u Srbiji. Vučićeva mitomanija poprima različite oblike, a jedan od najpopularnijih priča o velikom ekonomskom napretku Srbije i „ekonomskom tigru sa Balkana“.

Ova režimska laž se lako širi u Srbiji, s obzirom da Vučić kontroliše gotovo sve važne medije, a sloboda štampe je mrtvo slovo na papiru. Ipak, laž se prilično proširila u susednim zemljama, uključujući i Hrvatsku.

Ukupna privreda Srbije je manja od ukupne privrede Hrvatske, iako Srbija ima više stanovnika
Srbija zaista ekonomski znatno zaostaje za Hrvatskom, posebno ako se podaci posmatraju u kontekstu broja stanovnika. Prema nekim pokazateljima, privreda Srbije je čak i manja od hrvatske, što je zaista šokantan podatak s obzirom na to da ima preko 2,7 miliona stanovnika više.

„Ukupna vrednost svega što smo stvorili 2012. godine bila je 32 milijarde evra. Sve što mi napravimo, sve što vi proizvodite ovde, u svom programu, sve što neki drugi ljudi proizvode, u cipelama, u gvožđu, u krofnama, u lepinji, u svemu ostalom. ,sve što neko proizvede u Srbiji tokom jedne godine vredelo je 32 milijarde,sve napravljeno vredelo je 32 milijarde evra.Danas u decembru ove godine naš bruto domaći proizvod biće 69 milijardi evra.Vidite sve što smo radili i napravili do 2012. više nego duplo manje u odnosu na ono što smo radili u prethodnih deset godina. A to su ogromni koraci napred“, naveo je Vučić nedavno gostujući na televiziji Tanjug.

Iako je verovatno govorio o zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, da bi se mogli porediti sa Hrvatskom i drugim zemljama, potrebno je koristiti isti izvor koji usaglašava različite metode merenja među zemljama, navodi Agencija za statistiku EU. Eurostat.

Sudeći po rečenom, Vučić je govorio o nominalnom BDP-u, koji se ne koriguje za rast cena tokom godina, već je reč o aktuelnim tržišnim cenama. Zbog toga se veliki deo rasta zapravo odnosi na rast cena, odnosno inflaciju, posebno u godinama visoke inflacije kao što su 2021, 2022. i 2023.

Prema podacima Evrostata, Srbija je u 2012. godini ostvarila 33,6 milijardi evra BDP-a, a Hrvatska 44,7 milijardi evra. Kako nominalni BDP meri ukupnu vrednost svih roba i usluga proizvedenih u jednoj zemlji, sasvim je jasno da je privreda Hrvatske te godine bila znatno veća od privrede Srbije.

Do 2022. nominalni BDP Srbije porastao je na 60,4 milijarde, a Hrvatske na 68 milijardi. Razlika se smanjila jer je ukupan rast Srbije bio 79 odsto, a Hrvatske 52 odsto. Ipak, Hrvatska je ostala veća privreda od Srbije, iako se razlika smanjila. Srbija je za deset godina smanjila deficit sa 11,1 milijardu evra na 7,6 milijardi, pa je malo verovatno da će za četiri godine (pet ako računamo 2023.) stići do Hrvatske.

I Hrvatska i Srbija su ekonomski promašaji

Ali zaista, Hrvatska ne bi trebalo da bude ničiji vodič u smislu postizanja ekonomskog rasta. Na primer, u periodu od 2012. do 2022. Rumunija je udvostručila svoj nominalni BDP, sa 139,2 milijarde evra na 285,9 milijardi (rast od 105 odsto).

Bugarska je takođe udvostručila svoj nominalni BDP, sa 42,3 milijarde evra na 85,8 milijardi (rast od 103 odsto). Čak je i Slovenija, koja je daleko razvijenija od Hrvatske, imala rast BDP-a od 57 odsto. Hrvatska zaista nije primer za ugledanje, kako misli Vučić.

Ovim tempom biće potrebne decenije da Srbija dostigne standard Hrvatske

Uostalom, Hrvatska ima 2,7 miliona stanovnika manje, pa poređenje ukupne veličine ekonomija potcenjuje razliku u razvijenosti. Gledajući BDP po glavi stanovnika, Hrvatska je nedostižna Srbiji.

U 2012. BDP Srbije po stanovniku iznosio je 6.016 dolara, a Hrvatske 13.411 dolara, odnosno Srbija je po tom parametru bila na 45 odsto razvijenosti Hrvatske. U 2022. BDP po stanovniku Srbije porastao je na 9.394 dolara, a Hrvatske na 18.413 dolara, odnosno Srbija je bila na 51 odsto razvijenosti Hrvatske.

Pristup od 6 procentnih poena za deset godina nije ni približno dovoljan da Srbija nadoknadi razliku u narednih nekoliko godina. Sa ovim trendom biće potrebno nekoliko decenija, tačnije preko 80 godina.

Srbija nije izvozna sila, Hrvatska je efikasnija

Može se tvrditi da je BDP previše apstraktan da bi pokazao pravu razliku između privrede Hrvatske i Srbije. Takođe možemo da koristimo podatke za izvoz, što je ljudima lakše razumeti.

Tu se raspada Vučićev mit o Srbiji kao industrijskoj sili. Iako je 2022. godine izvezla 27,6 milijardi evra proizvoda, što je više od Hrvatske koja je izvezla 24,1 milijardu, izvoz po glavi stanovnika je znatno manji.

Gledajući samo izvoz proizvoda, Hrvatska izvozi u vrednosti od 6.229 evra po stanovniku, a Srbija 4.157 evra. Ali ako se pogleda izvoz proizvoda i usluga (turizam se računa kao izvoz usluga), onda Hrvatska ukupno izvozi više (40,2 milijarde) nego Srbija (38,6 milijardi), a razlika po stanovniku je ogromna (10.389 evra Hrvatska , 5809 evra Srbija).

U Hrvatskoj se godišnje stvara više vrednosti nego u Srbiji

Još bolji način sagledavanja veličine privrede je ukupna dodata vrednost koja se ostvari u jednoj zemlji tokom godine. Definiše se kao proizvodnja minus sva potrošnja koja je uključena u proces proizvodnje finalnog proizvoda.

Hrvatska je 2012. godine ostvarila 36,2 milijarde evra dodate vrednosti, a Srbija 28,4 milijarde. Razlika se naglo smanjila 2020. godine, ali od 2021. ponovo raste, pa je Hrvatska 2022. ostvarila 57 milijardi evra dodate vrednosti, a Srbija 50,8 milijardi evra.

Naravno, razlika po stanovniku i po radniku je mnogo veća, a sa izuzetkom velikog pada Hrvatske 2020. godine, Srbija sporo nadoknađuje ukupnu razliku koja se od 2021. čak povećava.

U Srbiji je ove godine gora situacija

Za ovu godinu MMF predviđa da će BDP Srbije rasti manje od BDP-a Hrvatske, 2 odsto Srbije u odnosu na 2,7 odsto Hrvatske. Ne možemo sa sigurnošću predvideti konačan rast, ali on sigurno neće biti toliko veći od rasta Hrvatske (ako će uopšte biti veći) ni ove godine ni u naredne četiri.

Treba napomenuti da je Srbija prošle i ove godine imala mnogo veći problem sa rastom cena, a inflacija bi ove godine trebalo da iznosi 12,4 odsto, au Hrvatskoj znatno više od 8,6 odsto. U septembru su cene u Srbiji porasle za 10,2 odsto u odnosu na isti mesec 2022. godine, au Hrvatskoj za 6,7 odsto.

Stanovništvo Hrvatske je daleko bogatije od stanovništva Srbije i razlika je sve veća

Ono što ljude najviše zanima su njihove plate. Međutim, zbog razlike u cenama, porezima i poreskim politikama, realno poređenje plata između zemalja nije lako. Isti iznos važi različito u jednoj i drugoj zemlji. Takođe, osim plate postoje i druga primanja.

Iz tog razloga, najbolje je koristiti srednji prihod po stanovniku korigovan za razliku u cenama i kursevima različitih valuta. Za Srbiju nema podataka za 2012. i 2022. godinu, pa je posmatrani period 2013 – 2021.

U 2013. godini, srednji prihod po stanovniku prilagođen za razliku u cenama i kursevima (PPS) iznosio je 7.414 PPS u Hrvatskoj i 4.772 PPS u Srbiji. Srbija je bila na 64 odsto Hrvatske. U Hrvatskoj je 2021. godine iznosio 11.385 PPS, a u Srbiji 6.968 PPS, što znači da je Srbija bila na 61 odsto Hrvatske. Gledajući po ovom pokazatelju, Srbija se čak neznatno udaljila od hrvatskih standarda.

Vučićevi motivi nisu dobronamerni

Jedini razlog zbog kojeg Vučić insistira na poređenju Srbije sa Hrvatskom jeste rasplamsavanje niskih strasti i stvaranje zamišljenog spoljnog neprijatelja do kojeg se mora „doći“. U normalnim okolnostima i kada dolazi od normalnih ljudi, kontinuirano isticanje jedne države kao ekonomskog cilja ka kojem druga država treba da napreduje trebalo bi da laska stanovništvu idealizirajuće države.

S obzirom na to da Hrvatska definitivno nije primer visokih standarda ili brzog privrednog rasta, nema smisla to isticati koliko to čini Vučić, osim da bi se prikazala neka vrsta bitke među narodima. Konkurencija u normalnim zemljama nikada ne škodi, države se stalno takmiče jedna sa drugom u raznim stvarima, pa i u ekonomiji.

Ali motivi za izazivanje ovakvih „sukoba“ su važni. Vučićeva opsesija da ekonomski dođe do Hrvatske ima, dakle, drugačije konotacije nego da to isto uradi političar u Makedoniji. U Vučićevom primeru radi se samo o rasplamsavanju nacionalističkih strasti birača u Srbiji uz aluzije na to da pod njegovim vođstvom Srbija počinje da „pobeđuje Hrvatsku na ekonomskom frontu“.

Zapravo, ne bi trebalo da bude sukoba jer Hrvatska i Srbija, kao susedne zemlje, delimično zavise jedna od druge. Dobri ekonomski rezultati za Hrvatsku prelivaju se na Srbiju i obrnuto. Međusobna trgovina, investicije i saradnja garantuju da je svaka ekonomski loša vest za Hrvatsku loša i za Srbiju.