Hrvatski Jutarnji list: Spašavanje vojnika Vučića, Radoičić pristao da bude žrtveni jarac

Radoičić je dodatno zamutio priču jer osim što je priznao da je on vodio terorističku skupinu – koja, prema njegovim rečima, nema veze sa Srbijom, nego s „nezadovoljnim i ugnjetavanim Srbima s Kosova“ – sada se „pročulo“ da je oružje korišćeno u napadu nabavljeno u BiH, tačnije u Federaciji BiH – u Tuzli, piše Vlado Vurušić u hrvatskom Jutarnjem listu.

Iz Sarajeva su poručili da će to istražiti, ali sumnjaju u tu priču. Ministar unutrašnjih poslova Federacije BiH, Ramo Isak, rekao je za Radio Slobodna Europa (RSE) da „nema nikakve informacije u vezi bilo kakvog oružja na području Tuzle koje se dovodi u vezu s Radoičićem“.

No, čini se da je Aleksandar Vučić pokrenuo celu složenu operaciju koja mora da dokaže da Srbija s tim terorističkim napadnom nema nikakve veze jer su se nakon pucnjave u Banjskoj Srbija i on sam našli u škakljivoj poziciji, optuženi da destabiliziraju regiju, a Brisel ozbiljno razmišlja i o uvođenju određenih sankcija protiv Srbije.

U svakom slučaju, evidentno je da je Milan Radoičić, čovek od najvećeg poverenja Aleksandra Vučića i njegov lični gubernator za sever Kosova, pristao na ulogu žrtvenog jarca koji treba da spase Vučića od bilo kakve upletenosti u napad.

Sve se čini da Srbije u svemu tome „nigde nema“ jer napadači su Srbi s Kosova, oružje je nabavljeno u BiH, pa još k tome iz Federacije BiH (dakle, nema čak ni Republike Srpske), a sve se dogodilo zbog nerazumne politike Aljbina Kurtija i popustljivosti Zapada.

Složena kombinatorika spašavanja predsednika Vučića namenjena je za Brisel i Vašington. Zanimljiva je i izjava načelnika Generalštaba srpske vojske Milana Mojsilovića da je 24. septembra, na dan napada, deo srpske vojske bio raspoređen duž granice, ali „to nije bila puna borbena gotovost Vojske Srbije“, kako je rekao za RTS general Mojsilović, te time još dodatno zapetljao rašomon oko cele te situacije.

Predsednik Odbora za Kosovo Skupštine Srbije, Milovan Drecun, izjavio je kako je zadatak da se „odbiju svi pokušaji Prištine i mnogih na političkom Zapadu da Srbiju uvežu s ovom naoružanom grupom, s njenom pripremom, obukom, naoružavanjem i ubacivanjem na sever Kosova“.

„Ako se to ne uradi, onda će Beograd biti podvrgnut nekim merama koje se već traže od mnogih na političkom Zapadu“, rekao je Drecun.

I u svom nedavnom intervjuu na CNN-u Aleksandar Vučić rekao je kako mu je „merama“ pripretio i američki državni zvaničnik Entoni Blinken, a portparol EU za spoljne poslove Peter Stano izjavio je kako je Brisel „spreman da donese mere prema Srbiji ako države članice budu raspolagale s dovoljno informacija i činjenica“.

Podsetimo kako su se na nedavnom susretu hrvatski i albanski premijeri Andrej Plenković i Edi Rama složili da je potrebno uvesti mere protiv Srbije. Pretpostavlja se da bi to mogle biti „političke“ mere, poput otkazivanja sastanaka na najvišoj razini ili zamrzavanja pregovaračkog procesa koji ionako već godinama tapka na mestu, a ne ekonomske sankcije.

Recimo, nedavno je zbog svog ponašanja Kosovo „kažnjeno“ obustavom delovanja svih radnih skupina za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, prvu fazu približavanja Kosova EU.

Očito je da se Vučić prilično zakopao, i to baš u trenutku kada je imao određenu prednost pred Kurtijem.

Srbija zbog svog stava, poput stalnog odbijanja uvođenja sankcija Rusiji zbog agresije na Ukrajinu, sve više izaziva nezadovoljstvo među delom članica EU. Dojam je da se Srbiji previše gleda kroz prste zbog njenog važnog geostrateškog značaja i položaja u regiji, te da ju se tim blagim odnosom pokušava udobrovoljiti da se makne iz ruske sfere.

Ali, zasad se to ne ostvaruje, a Vučić dodatno „zagreva“ situaciju na Kosovu i ta mu je tema postala stožerna u njegovoj političkoj agendi i obračunima sa opozicijom.

No, kako je jednom netko rekao, Srbi bi ginuli za Kosovo, ali ne žele tamo živeti. Iako Vučić pokušava da zataška situaciju, premijer Kurti objavio je da je „preliminarna istraga“, kako javlja RSE, pokazala da su u napadu kod manastira učestvovale srpske paravojne formacije „Civilna odbrana“ i „Severne brigade“ (negde se spominju i kao „Brigade severa“), koje su se obučavale na poligonima u Srbiji.

Osim svega toga, kao dokaz neumešanosti trebao bi poslužiti i poziv Srbije da KFOR pojača svoju nazočnost na severu Kosova, odnosno da čak izuzme to područje iz ingerencije kosovskih tela.

Naime, kako prenosi beogradski Danas, predsednik građanske inicijative Srpski opstanak, Aleksandar Arsenijević iz Severne Mitrovice, kaže da povećanje trupa KFOR-a neće uticati na rešavanje situacije na terenu, „osim ako ne zauzmu pristup monitoringa ili protektorata za koji sam se zalagao“.

Zapravo se čini da Vučić na sve načine želi, ako već nije uspeo ostvariti „SAO Krajinu“ na severu Kosova, barem da se to područje izuzme iz državnopravnog prostora Kosova. Moguće je da je cilj napada kod Banjske, koji je očito krenuo krivo, bio upravo da izazove da međunarodne snage preuzmu kontrolu nad tim područjem i pretvore ga u svojevrsno „izdvojeno područje“.

Kako za Danas kaže srpski politolog Ognjen Gogić, Srbija je nakon oružanog sukoba tražila povećanje snaga KFOR-a u srpskim sredinama, što se i ostvarilo (Velika Britanija već je poslala kontingent od dodatnih 200 vojnika, a očekuje se da bi to mogle učiniti još neke zemlje), ali do toga nije došlo zbog zahteva Srbije, nego „zbog ponašanja Srbije“.

„Deo međunarodne zajednice okupljen u okviru Kvinte, koja odlučuje o raspoređivanju NATO-ovih snaga na Kosovo, ima drugačije viđenje bezbednosne situacije na Kosovu od Beograda.“

Prema Gogićevom mišljenju, sadašnja je percepcija Zapada da je srpska strana ta koja ugrožava situaciju na Kosovu.

Podsetimo da je Srbija poslala na granicu s Kosovom svoju vojsku, koju je na intervenciju NATO-a morala povući, dok su s druge strane potvrdili da su „sve akcije kosovske policije provođene u saradnji s međunarodnim snagama koje su prisutne na terenu“, navodi Gogić.

Dodaje kako vlada uverenje da je Beograd odgovoran za situaciju ili da namerno provocira incidente ili tako što ne uspeva kontrolisati do svojih bezbednosnih službi koje time upravljaju.

Podsetimo da se odmah nakon napada pojavila informacija kako bi iza svega mogla da stoji srpska obaveštajna služba BIA, odnosno njen šef Aleksandar Vulin za kojega ni u Beogradu ne kriju da je „moskovski čovek u Srbiji“.

Konačno, ne zaboravimo da je on već dva puta od početka napada na Ukrajinu boravio u Rusiji gde se susreo sa vodećim Putinovim obaveštajcima.

To samo dodatno pojačava sumnje da u svemu tome ruke ima i Moskva.