Hrvatski Jutarnji list: Vučić priteran u ćošak, najnoviji šok stigao sa Ist Rivera

Naime, Sjedinjene Američke Države zatražile su izručenje svih osumnjičenih za terorizam u aferi Banjska, odnosno sukobu srpskih paravojnih grupa i kosovskih policijskih snaga na severu Kosova 24. septembra, što je hladan udarac za Vučić, piše hrvatski Jutarnji list.

Tada je, podsetimo, došlo do obračuna između kosovske policije i terorista, u kojem je ubijen jedan policajac i četiri napadača, a jedan od vodećih srpskih političara sa Kosova, potpredsednik stranke kosovskih Srba, Srpske liste i blizak saradnik Aleksandra Vučića Milan Radoičić priznao je umešanost u organizaciju napada.

– SAD osuđuju napad. To je bio čin koji je ugrozio živote građana Kosova. Trebalo bi da postoji puna odgovornost zasnovana na zakonu – rekao je zamenik stalnog predstavnika SAD pri UN Robert Vud u Savetu bezbednosti.

Ovo je veoma ozbiljna pretnja i pokazatelj da SAD incident u manastiru Banjska ne smatraju samo terorističkim aktom, već da je za njega odgovorna Srbija, što je Vučića, najblaže rečeno, dovelo u nezgodnu situaciju. Vučić očigledno ima sve manje manevarskog prostora, a Brisel polako gubi strpljenje sa njegovim potezima, a i opozicija je namirisala krv i svoju šansu, piše Jutarnji list.

Još stroži stav?

Osim toga, autor nedavno usvojene Rezolucije o sukobu u Banjskoj, hrvatski poslanik Tonino Picula, u intervjuu za portal nova.rs rekao je: „Ako Milan Radoičić ne bude izručen Prištini, to će zakomplikovati ionako teške odnose između Srbija i Kosovo“.

Osim toga, potencijalne reakcije međunarodne zajednice mogu rezultirati još strožim političkim i diplomatskim delovanjem prema Srbiji – rekao je Picula za novu.rs.

Brisel poziva Beograd da sarađuje u istrazi o Banjskoj, a Picula kaže da „Srbiji nije stalo do ovih apela“, čemu u prilog govori i činjenica da nije uvela sankcije Rusiji, iako je bio mnogo jači pritisak od strane EU u tom pogledu.

– Što se tiče saradnje Srbije, teško je sa apsolutnom sigurnošću potvrditi njen angažman u rešavanju sukoba, a kada Srbija sarađuje, često to čini sa figom u džepu. Kada je ovaj incident došao na dnevni red Evropskog parlamenta, više od 90 odsto poslanika je osudilo incident, istakao je Picula.

Tim pre što se istovremeno Srbiji zamera što još uvek nije uvela sankcije Rusiji zbog agresije na Ukrajinu, koju i dalje toleriše, navodno da bi „odvojila Vučića od saveza sa Putinom“, što je navodno prioritet SAD u odnosu prema Srbiji.

Tonino Picula zato kaže da je „važno napomenuti da je Evropski parlament već nekoliko puta izrazio duboku zabrinutost zbog situacije na Kosovu i poteza srpskih vlasti, posebno zbog odnosa Beograda sa Rusijom i Kinom”. Prema Piculi, „ovo predstavlja dodatni faktor koji se uzima u obzir kada se razmatra potencijalna upoznatost i uključenost srpskih lidera u ovaj događaj“.

Pominju se i sankcije

Zbog toga je Evropski parlament tražio određene pravne lekove protiv Srbije, čak i do obustave pregovora sa EU, koji su godinama u zastoju. Ali i opozicija u Srbiji želi da profitira od Banjske. Tako je predsednik stranke Srbija centar Zdravko Ponoš za N1 rekao da Aleksandar Vučić mora da „snosi političku odgovornost za Banjsku jer je pričinjena nesumnjiva šteta“.

– Opozicija mora da ga „ukori“ na slučaju Banjska – ističe Ponoš.

I predsednica Kosova Vjosa Osmani zatražila je izručenje Radoičića Kosovu, posebno nakon njegovog priznanja. Nakon incidenta, Radoičić je pobegao u Srbiju, gde je priveden i saslušan u beogradskom sudu, ali je posle 24 sata pušten uz obavezu da ne napušta Srbiju.

Predsednik Osmani tvrdi da je Srbija „htela aneksiju severa Kosova u stilu Krima“, a Beograd je optužio da „paravojne grupe ‘Civilna odbrana’ i ‘Severna brigada’ dobijaju finansijsku podršku od Srbije, a obučavane su na poligonu u Pasuljanske livade“.

Aleksandar Vučić pokušava da se izvuče iz ove neprijatne situacije, pa je najavio vanredne izbore za kraj ove godine, a upravo ova situacija oko Banjske bila je okidač za taj potez. Vučić je već dao nalog svojoj stranci (doduše, više nije njen lider) i drugim partnerima, poput SPS-a Ivice Dačića i nekih manjih prorežimskih partija, da se mora postići apsolutna parlamentarna većina kako bi Vučić mogao da kontroliše Srbija i imaju mogućnost promene Ustava bez problema sa opozicijom.