Hrvatski vojni analitičar: Srbija ne može sebi da priušti rat na Kosovu

„Ovo je strateška odluka Vlade kako bi se održala vazduhoplovna komponenta Oružanih snaga. Ovo je najvažnija, najbitnija i strateška odrednica. Sve ostalo je tehnička implementacija te strateške odluke. Kada dođu avioni, biće dobrodošli“, rekao je Ogorec.

Ovako nešto je pozdravio i predsednik Zoran Milanović, iako je doveo u pitanje cenu Rafala.

Međutim, svi upućeni slažu se oko potrebe zaštite hrvatskog neba.

„Bez obzira na sve što NATO nudi, ipak je potrebno imati prvi ešalon za odvraćanje, dok se ne aktiviraju svi mehanizmi sistema kolektivne odbrane“, rekao je Ogorec.

Neki su bili iznenađeni odlukom da se kupe francuski borbeni avion.

„Nebitno je koja će to letelica biti. Važno je da je zapadnog porekla. O Rafalu mogu reći samo dobre stvari. Ako brutalno zanemarujete skup sistem kao što je oružane snage, a Hrvatska ga je zanemarivala, onda sve ostalo postaje veoma skupo. Ovaj sistem je neophodan i bez njega se ne može“, objasnio je Ogorec.

Nabavka aviona dogovorena je pre ruske invazije na Ukrajinu, a čini se da je modernizacija vojske veoma dobro pogođena s obzirom na taj sukob, ali i sve što se dešava između Kosova i Srbije, što potencijalno može da destabilizuje jugoistok Evrope.

„Zašto destabilizacija tog prostora u ovom trenutku i kome to odgovara, verovatno srpskim vlastima, videćemo. Nadam se da do rata neće ni doći i nisam siguran da bi Srbija mogla sebi da priušti rat konvencionalnog tipa, kakav je već bio na ovim prostorima“, smatra Ogorec.

Što se Ukrajine tiče, situacija je prilično napeta, ne samo zbog Rusa, već i zbog činjenice da su sledeće godine američki izbori, pa su počele kalkulacije, a odnosi sa Poljskom nisu idealni. Međutim, stiče se utisak da Rusi svojom operacijom nisu postigli ono što su želeli.

„Vladimir Putin nikada nije rekao koji su ciljevi, tako da ne znamo da li su ostvareni ili ne. Ukrajinci su pre bilo kakvih pregovora jasno definisali šta žele. Vidimo da su se ruski planovi i ciljevi najverovatnije menjali jer je došlo do velikog povlačenja. Šta su sada Putinovi ciljevi i planovi, do toga ćemo teško doći. Najverovatnije će hteti da zauzme oblasti koje je okupirao i onda sedne za pregovarački sto, ali i to je upitno“, objasnio je vojni analitičar i prokomentarisao Krim:

„Rusi to vide kao svoju teritoriju jer je to bilo do 1954. godine, kada je predata Ukrajini, što tada nije bilo važno jer su bili zajedno u Sovjetskom Savezu. Ali Rusi ga se nikada nisu odrekli kao svoje“.