Hrvatsku će skupo da košta nepovoljna struktura nacionalne privrede

Hrvatska je ponovo zauzela jedno sasvim nepoželjno, a vodeće mesto u EU, tačnije u evrozoni. Po pravilu su to do sada bili određeni ekonomski, najčešće fiskalni parametri, a ovoga puta posredi je inflacija, trenutno najviša u evrozoni. Ali, prava vest u novom izveštaju Državnog zavoda za statistiku Hrvatske tiče se konkretnog uzroka te pojave. Nisu to više cene hrane kao ranije, npr. prošle godine. Danas je uzrok rekordna inflacija sektor usluga, što znači da je problem generisan u samom srcu veoma nediverzifikovane, monokulturne hrvatske ekonomije.

Pritom Vlada Hrvatske vodi sasvim paradoksalnu politiku po pitanju inflacije, ocenjuje ekonomski analitičar Neven Vidaković. Vlada je tako nedavno značajno povećala plate javnim i državnim službenicima, svakako imajući u vidu i predstojeće parlamentarne izbore. Taj korak nesumnjivo je opravdan zbog drastičnog gubitka vrednosti evra u prethodnom periodu, ali to definitivno nije antiinflaciono sredstvo.

Sakupljanje političkih poena bez jasne ekonomske politike

„Pritom vlada poistovećuje mere ’povećanja standarda’ – što god to značilo – s ozbiljnom ekonomskom politikom. Ali, povećanje plata državnim službenicima je po definiciji mera koja povećava inflatorne pritiske. Povećanjem plata, povećava se potražnja i tako se dižu cene. Da jasno naglasim, ja nisam protiv povećanja plata državnim službenicima, samo jasno govorim da povećanje plata nije mera borbe protiv inflacije. Nakon što su povećane plate velikom broju zaposlenih, proizvođači usluga su primetili da postoji veća potražnja i naravno da su digli cene“, ukazuje Vidaković u intervjuu za DW.

On napominje da je to u stvari standard u modernim ekonomskim modelima. Javno se to često naziva „inflaciona spirala“ nadnica i cena: rastu plate, a zatim rastu i cene. „To pokazuje da nema jasne ekonomske politike“, dodaje analitičar, „već se samo sakupljaju politički bodovi. Što se tiče same inflacije, imali smo i inflaciju roba zadnjih nekoliko meseci, a ona još traje, što je posledica izuzetno loše strukture ekonomije. Nismo u stanju da proizvodimo osnovne namirnice. To jasno pokazuje da je takozvani nacionalni plan otpornosti i oporavka laž. Ekonomija nam nije otporna.“

Inflacija je bolest, a još više indikator njenog uzroka

„Industrijska proizvodnja pada iako nam je obećano da ćemo ulaskom u evrozonu da povećamo proizvodnju i da ćemo dobiti novo tržište“, zaključuje Neven Vidaković, ukazujući da je struktura hrvatske privrede glavni problem što se tiče inflacije, pa i generalno.

Ekonomista i političar Ljubo Jurčić upozorava da je inflacija najteža bolest privrede, ali još više – indikator da nešto s njom nije u redu. Prema njegovom mišljenju, to je upravo navedena struktura, a ona je u Hrvatskoj postavljena tako da se većina robe uvozi, umesto da se proizvodi, o čemu god da je reč.

Ta uvozna roba je prošle godine takođe poskupela, što nije moglo da se kompenzuje izvozom. „Kod nas zato nije moglo da dođe do povećanja dohodaka po izvozu, nego tamo gde može – u državnom i javnom sektoru. A dizale su se plate i u turizmu, građevinarstvu, trgovini, inflaciju nije pospešio samo rast plata u državnom sektoru. Privatnici su morali da zadrže deo radnika koji se iseljavaju, nije sve moguće rešiti zamenama iz Azije. Porasle su i cene u sektoru usluga, i svaki od tih momenata će inflaciju dalje da podstiče“, kaže Jurčić.

Uporno zanemarivanje novog razvoja domaće proizvodnje

Jurčić je inače bivši ministar privrede Hrvatske i smatra da je sve to, izuzev nekih spoljnih faktora, posledica loše strukture hrvatske privrede u zahtevnim vremenima. I dodaje: „Hrvatska u suštini ne kontroliše svoju privredu. To se jasno i veoma neugodno videlo kada su ministri najavljivali evidentiranje cena u prodavnicama i sankcionisanje nekorektne prakse. Setićete se, strani lanci se nisu obazirali na te pretnje, jer su znali da im Vlada Hrvatske praktično ne može ništa. Jer, njihova privreda ima znatno izdašnije subvencije za poljoprivredne proizvode, a oni to ipak ne žele da prenesu na nas.“

„Rešenje pritom nije samo u rasporedu subvencija, nego boljem kreiranju strukture privrede. Nauka je tu jasna: treba voditi računa o multiplikativnim faktorima, pa se uz malo snage može po volji upravljati velikim sistemima. Ali, moralo bi da se počne iz početka, a ne da se problem suzbija s kraja“, kaže Ljubo Jurčić za DW.

Kao što je već mnogo puta slikovito ponovljeno, Hrvatska ne bi smela da drži sva „ekonomska jaja“ u istoj košari. I svi to već duži niz godina ponavljaju, a niko od nadležnih još ne preduzima ništa za novi razvoj hrvatske materijalne proizvodnje, a ni izvoza.