Humanitarne organizacije: Hrvatska primljena u šengenski prostor uprkos čestom kršenju zakona EU i ljduskih prava 1Foto: Shutterstock/Vrezh Gyozalyan

Odluka Saveta Evropske unije da primi Hrvatsku u šengenski prostor, uprkos izveštajima o čestim kršenjima zakona EU i međunarodnog prava o ljudskim pravima od hrvatskih vlasti i njenih graničnih straža, pokazuje nepoštovanje posvećenosti EU temeljnim prava, saopštilo je danas osam vodećih humanitarnih organizacija.

U saopštenju Amnesti internešnala, Mreže za monitoring kršenja prava na granicama, Centra za mirovne studije, Danskog saveta za izbeglice, ECRE, Hjuman rajts voča, Oksfama i Međunarodnog komiteta za spas se navodi da ta odluka, posle prethodnih procena Evropske komisije i Saveta EU da je Hrvatska ispunila tehničke uslove za pridruživanje Šengenu i pozitivne preporuke Evropskog parlamenta u novembru, nije iznenađenje.

Tokom godina, institucije EU su u više navrata zatvarale oči pred očiglednim dokazima o sistemskim kršenjima ljudskih prava na spoljnim granicama EU, uključujući Hrvatsku, i nagrađivale poteze koji su

utvrđivale granice i sprečavale ljude u potrazi za zaštitom , ukazuju te organizacije.

Ulaskom u Šengen, navodi se, ukinuće se granična kontrola između Hrvatske i ostalih članica EU,

uključujući Sloveniju i Mađarsku, kako bi se omogućilo slobodno kretanje ljudi i robe.

Granična kontrola ostaće na snazi na spoljnim granicama Hrvatske sa Srbijom, Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom.

Dodaje se da je ono što se dešava na hrvatskim i drugim spoljnim granicama EU kriza vladavine prava, u kojoj se krše osnovna prava, uključujući pravo na azil.

Organizacije za ljudska prava i humanitarne organizacije su dokumentovale da su hrvatske vlasti uporno uskraćivale pristup teritoriji i azilu izbeglicama, tražiocima azila i migrantima i da su se upuštale u kolektivna proterivanja, uključujući nasilno odbijanje.

Nevladine grupe su u više navrata dokumentovale da hrvatska policija primenjuje nasilje nad bespomoćnim ljudima, što predstavlja mučenje i maltretiranje, kao i kršenje člana 3. Evropske konvencije o ljudskim pravima, čiji je Hrvatska potpisnica.

Od početka avgusta do kraja novembra 1.395 ljudi prijavilo je da su ilegalno vraćeni iz Hrvatske u Bosnu i Hercegovinu, prema podacima prikupljenim u okviru Monitoringa zaštite Danskog saveta za izbeglice u Bosni i Hercegovini.

Uprkos potkrepljenim i često neoborivim dokazima da je Hrvatska kršila pravila EU, hrvatske vlasti uporno nisu sprovodile pravovremene, temeljne i nezavisne istrage o prijavljenim nedoličnim ponašanjima policije i pozive na odgovornost.

Nevladine organizacije smatraju da je pristupanje Hrvatske, osim ispunjavanja tehničkih kriterijuma za Šengen, trebalo da bude uslovljeno time da vlasti okončaju zloupotrebe granica, obezbede punu odgovornost za nezakonite prakse i uspostave kredibilan i efikasan nezavisni mehanizam za praćenje granica.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari