I posle Dodika Dodik?

U Mostu RSE bilo je reči o tome da li su Dodik i Stanivuković najpopularniji i najjači političari u Republici Srpskoj, da li su oni u dobrim odnosima, da li je njihova svađa neposredno uoči izbora u Banjaluci bila samo igrokaz koji je pomogao Stanivukoviću da bude ponovo izabran za gradonačelnika, da li Stanivuković imitira Dodika ili ima svoj stil vođenja politike i zašto je vrlo brzo odustao od pokušaja normalizacije odnosa sa gradonačelnicom Sarajeva.

Razgovaralo se i tome kako Stanivuković, kao i cela opozicija, bezuspešno pokušava da od Dodika preuzme oreol zaštitnika Republike Srpske, da li Stanivuković podržava Dodikove secesionističke težnje, kakav je odnos zvaničnog Beograda prema Dodiku, a kakav prema Stanivukoviću, da li zapadni ambasadori vide u Stanivukoviću nekoga ko je pogodniji za saradnju od Dodika, kao i o tome ima li Stanivuković šanse da nasledi Dodika i da li bi vladao na isti način kao i Dodik.

Omer Karabeg: Može li se reći da su Milorad Dodik i Draško Stanivuković u ovom trenutku najjače političke ličnosti u Republici Srpskoj?

Tanja Topić: Ako se uzme u obzir da se zadnjih skoro dve decenije Milorad Dodik nalazio na najvažnijim funkcijama i da kontroliše sve bitne institucije, onda se s pravom može reći je on jedna od najjačih političkih figura u Republici Srpskoj, ali i na celokupnom prostoru Bosne i Hercegovine.

Draško Stanivuković je mlada nada, mlada politička snaga. Dobio je na samopouzdanju overom drugog gradonačelničkog mandata osvojivši 50.000 glasova što se smatra izuzetnim rezultatom. Dakle, ako ćemo po brojkama i po političkom uticaju, oni su trenutno dve najjače političke figure u Republici Srpskoj.

Mladen Bubonjić: Dodik bez svake sumnje jeste. Međutim, za Stanivukovića bi se pre moglo reći da je politička zvezda u usponu. A da li je po političkoj snazi na drugom mestu o tome bi se moglo raspravljati, pošto na nivou entiteta postoje mnogo jače funkcije nego što je gradonačelnik Banjaluke.

Kad je reč o njegovoj političkoj snazi, sigurno je da po broju glasova, koje je dobio na nedavnom izborima, generiše izvesnu dozu moći, ali bojim se da još uvek nije najjači posle Dodika. Međutim, ukoliko nastavi ovako kako je krenuo, veoma brzo će doći na sam politički vrh u Republici Srpskoj. Možda ne po funkciji, ali po moći svakako.

Igrokaz

Omer Karabeg: Kakvi su trenutni odnosi između Dodika i Stanivukovića? Uoči izbora za gradonačelnika Banjaluke, na kojima je Stanivuković ponovo izabran, pričalo se da su u dobrim odnosima, čak je Stanivuković nekoliko puta bio gost na Radio Televiziji Republike Srpske što nije moglo bez Dodikove dozvole, a onda su se dvadesetak dana pre izbora posvađali. Da li je to bila ozbiljna svađa?

Tanja Topić: Teško mi je tvrditi da su u ozbiljnoj svađi. Čini mi se da su tu svađu napravili kao neku vrstu igrokaza jer su ljudi iz tima Draška Stanivukovića procenili da bi on morao preći u ofanzivu da ne bi izgubio deo svojih birača. Stanivuković i Dodik su imali dosta dobre odnose, jedan drugome su činili ustupke kako u poslovnom svetu, tako i u političkom.

Sigurno je da Draško Stanivuković nije mogao da se pojavi na Radio Televiziji Republike Srpske bez blagoslova Milorada Dodika. I onda neposredno uoči izbora dolazi ta svađa. Ponavljam, moj je utisak da je dobar deo te svađe, kojoj smo javno prisustvovali, bio zapravo igrokaz za publiku.

Mladen Bubonjić: Setimo se kakav je odnos Stanivuković imao prema Dodiku dok je bio u opoziciji, čak i nakon što je bio izabran za gradonačelnika. Stalno je napadao vlast i Dodikovu porodicu, a onda se nakon priče o famoznom snimku gotovo preko noći sve menja. Reč je privatnom pornografskom snimku na kome je Stanivukovićev saradnik Ivan Begić, a spekulisalo se, što nikada nije potvrđeno, da je na tom snimku i Draško Stanivuković.

Sve je to bilo na nivou spekulacija, ali od pojave tog snimka počinje da se menja odnos Draška Stanivkovića ne samo prema Dodiku i porodici Dodik, nego i prema vlasti u Republici Srpskoj.

U isto vreme počinje da se menja i odnos Dodika prema Stanivukoviću. Počinje, uslovno rečeno, simbioza, sve je manje oštrih reči, a sve više neke vrste saradnje. Videli smo šta se dešavalo prilikom izgradnje teniskog kompleksa u Banjaluci gde je Draško Stanovuković postao gotovo isti onakav kao oni protiv kojih se borio.

Čak je izlazio u susret pojedinim ličnostima bliskim vladajućem režimu. Promenio se i odnos Radio Televizije Republike Srpske i medija, bliskih vladajućem režimu prema, prema Drašku Stanivoviću koji su ga do tada napadali. I onda neposredno uoči izbora RTRS opet počinje da izveštava negativno o Stanivukovića što se poklopilo sa izjavama Milorada Dodika i njemu bliskih ljudi protiv Stanivukovića.

Zbog toga i ja, kao i gospođa Topić, mislim da je sve to bio igrokaz da bi se Stanivuković predstavio kao autentični predstavnik opozicije i da nije blizak sa Miloradom Dodikom kako ne bi izgubio deo opozicionih glasača.

Obožavanje

Omer Karabeg: Koje su sličnosti, a koje razlike između Dodika i Stanivukovića?

Tanja Topić: Obojica imaju naglašenu, rekla bih, prenaglašenu ambiciju. Draško Stanivuković je ranije imao ambiciju da postane predsednik entiteta i mislim da se nikada neće zadovoljiti da se njegova politička karijera završi na gradonačelničkoj funkciji. Obojica imaju širok krug obožavatelja i obožavateljki. Dovoljno je da se Dodik dohvati mikrofona, pa ljudi padaju na njegovu snagu, žene su zaslepljene njegovim plavim očima, njegovom snagom i muževnošću.

Draška Stanivukovića takođe obožavaju mnoge žene u rasponu od 20 do 70 godina. Za razliku od Dodika, on vrlo vešto koristi društvene mreže i nove tehnologije. Pazi na svaki pokret, na svaki osmeh, zna kako da pridobije publiku.

Otkako je došao na vlast, Stanivuković ima sličan odnos kao Dodik prema zakonima i pravnoj državi. Dok je bio opozicionar, stalno je govorio o potrebi borbe protiv korupcije i kriminala i ukazivao na primere kršenja zakona od strane vlasti. Međutim, kad je došao na vlast, počeo je da ignoriše i ismeva čak i odluke Ustavnog suda Republike Srpske.

Podsetila bih da je nedavno Ustavni sud odlučio da je gradonačelnikova odluka o povećanju cene parkinga protivustavna i nezakonita. Stanivuković ne samo da nije ispoštovao tu odluku, već je u nekoliko navrata njegov komentar bio da ne treba poštovati zakone, da će odluke sudova provesti, citiram, „kad na vrbi rodi grožđe“. Nepoštovanje zakona, traženje prečica i autoritarni politički stil je nešto što im je zajedničko.

Omer Karabeg: Dodik i Stanivuković su političari populisti. Da li Stanivuković kao mlađi oponaša Dodika ili ima svoj stil? Nedavno, kada je ponovo pobedio na izborima u Banjaluci, pevao pesmu koju peva i Dodik – „Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine“.

Mladen Bubonjić: Kod obojice postoji beskrupulozni oportunizam, narcisoidnost i žudnja za moći, ali Stanivuković nema Dodikovu harizmu, mada ima veliku žudnju da bude kao Milorad Dodik. Kad je reč o njihovom odnosu prema zakonima i odlukama sudova, poštuju ih kad im odgovaraju, a kada im ne odgovaraju, preskaču ih i ponižavaju pravosudne institucije.

Stanivuković je za razliku od Dodika imao jedan pokušaj normalizacije odnosa sa bošnjačkim političarima. Pre tri godine u Banjaluku je na poziv Stanivukovića došla Benjamina Karić, gradonačelnica Sarajeva. Otvorili su česmu, pa su se zajedno umili kao neki simbol zajedništva. Međutim, veoma brzo nakon toga Stanivuković je počeo da daje izjave koje su bile na fonu Milorada Dodika i dominantnog narativa u Republici Srpskoj.

Pokušao je da gradi mostove, ali je veoma brzo pokleknuo jer je, pragmatičan kakav jeste, shvatio da bi mu to bio veliki politički minus i da bi izgubio značajan broj glasova. Stanivuković je bar pokušao za razliku od Dodika koji nikada nije pokušao tako nešto.

Dodikov monopol

Omer Karabeg: Da li se Stanivuković takmiči sa Dodikom u tome ko je veći zaštitnik Republike Srpske? Može li on u tome nadmašiti Dodika?

Tanja Topić: Celokupna opozicija u Republici Srpskoj već godinama bezuspešno nastoji da se vrati na prostor etnonacionalnog i zaštite Republike Srpske koji je Dodik ekskluzivno prisvojio. Kad on zagrmi i kaže da je Republika Srpska ugrožena i da je on jedini ko je može zaštiti, sva pitanja, koja ljudima život znače, budu potisnuta na marginu. Stanivukovć pokušava, rekla bih, da osvoji taj prostor, ali teško će u tome uspeti s obzirom da ne poseduje toliku moć kao Dodik.

Dodik je Republiku Srpsku izjednačio sa sobom. Svaku kritiku, koja mu je upućena, proglašava pokušajem udara na Republiku Srpsku. I za sudski proces, koji je trenutno vodi protiv njega, kaže da je pokušaj da se uruši Republika Srpska. A videli smo da se u tom sudskom procesu Stanivuković vrlo jasno i otvoreno stavio na stranu zaštite Milorada Dodika. Očigledno pokušava da se približi Miloradu Dodiku ako već ne može da osvoji prostor koji je Dodik zaposeo.

Mladen Bubonjić: Vladajuća nomenklatura u Republici Srpskoj već deceniju i po ima monopol na zaštitu nacionalnih interesa i opozicija, i pored svih nastojanja, ne uspeva da to preuzme. I Stanivuković pokušava da se takmiči sa s Dodikom, ali njegov doseg je skroman zbog oreola koji je stvoren oko Dodika kao vođe nacije, zaštitnika nacionalnih interesa, boga oca, kolokvijalno rečeno. Bez obzira što je Draško Stanivuković politička zvezda u usponu, ne može dostići Dodika. Dok god je Dodik politički aktivan, on će i dalje imati monopol na zaštitu nacionalnih interesa.

Omer Karabeg: Da li Stanivuković podržava Dodikove secesionističke težnje?

Mladen Bubonjić: Stanivuković ne sme da se protivi bilo čemu što vlast nametne kao temu od nacionalnog značaja. Kad je u pitanju tema nacionalne ugroženosti i zaštite nacionalnih interesa, vlast je uvek u win-win situaciji. Opozicija mora da igra kako Dodik i vlast sviraju. U Narodnoj skupštini mora da glasa onako kako nalažu Dodik i SNSD jer će, ako glasaju protiv ili napuste sednicu, biti priglašeni izdajnicima. Stanivuković, kao i drugi opozicioni lideri, ne sme drugačije da se ponaša, nego da zagovara odbranu nacionalnih interesa bez obzira šta on privatno mislio.

Može on privatno da misli da je toliko isticanje nacionalne ugroženosti preterano i da je to skretanje pažnje sa suštinskih, životnih problema, ali javno ne sme da ima drugačiji stav od vladajuće nomenklature predvođene Dodikom zbog straha da će se zameriti javnosti zato što se suprodstavlja dominantnom narativu.

Dodvoravanje Vučiću

Omer Karabeg: Kako Stanivuković stoji u Beogradu, kakve su mu šanse kod Vučića?

Tanja Topić: Ako gledamo kampanju uoči nedavnih lokalnih izbora, jasno je kome zvanična Srbija daje podršku. Premijer vlade Srbije Miloš Vučević prisustvovao je otvaranje vrtića, koji je finansirala Srbija, rame uz rame sa Dodikom. Došao je i na završni predizborni skup SNSD-a koji je održan u Banjaluci. Većina zvaničnika Srbije je javno govorila da zahvaljujući Vučiću i Dodiku postoje tako dobri odnosi i veze između Srbije i Republike Srpske. U isto vreme imali smo bezuspešna nastojanja svih opozicionih lidera iz Republike Srpske da se dodvore Vučiću i dobiju njegovu podršku.

Bilo je najavljivano da bi Vučević trebalo da tokom predizborne kampanje dođe u Banjaluku i da se sastane sa Stanivukovićem, ali to se nije desilo. Opredeljenje zvanične Srbije je jasno, kao što je bilo jasno i bezuspešno nastojanje svih lidera opozicije, pa i Draška Stanivukovića, da dobiju famozni Vučićev blagoslov. Pitali ste gde je Stanivuković u Beogradu. On je pozivan na skupove i događaje u Beogradu samo da bi slušao govore Milorada Dodika. To se dešavalo ne samo Stanivukoviću, već i ostalim kritičarima politike Milorada Dodika koji su istovremeno na sva usta hvalili politiku Aleksandra Vučića iako su te politike dosta slične. Trenutno ne vidim da Draško Stanivuković postoji u politici zvanične Srbije.

Mladen Bubonjić: Aleksandar Vučić i naprednjaci nikada neće zaboraviti Dodiku što je davao podršku Borisu Tadiću kada se lomila vlast. Ali kada su naprednjaci došli na vlast, Dodik, pragmatičan kakav jeste, vrlo brzo je zaboravio političko prijateljstvo sa Tadićem i prešao na njihovu stranu. Što se tiče Stanivukovića, on je na društvenim mrežama objavljivao snimke svojih sastanaka sa predsednikom i čelnim ljudima Srpske napredne stranke što je moglo da pobudi spekulacije da vlast u Beogradu želi da ima svoje igrače u Republici Srpskoj bez obzira ko je na vlasti.

Beograd želi da ima kontrolu nad Republikom Srpskom i spreman je sa svima da sarađuje. Nije samo Stanivuković u pitanju. Postojale su ozbiljne spekulacije u vezi sa Jelenom Trivić – ko stoji iza nje i njenog političkog pokreta, ko ga finansira. Spekulacije su išle dotle da se govorilo da bi njena pobeda otvorila vrata Banjaluke tajkunima iz Srbije. Beograd svakako ima aspiracije prema Republici Srpskoj i, čim bi osetio da Dodik počinje da gubi vlast, okrenuo bi se nekom drugom.

Evropska kuća

Omer Karabeg: Stiče se utisak da je Stanivuković manje kritičan prema Zapadu i da nije toliko opsjednut Rusijom kao Dodik. Da li zbog toga zapadni ambasadori gledaju na njega kao na pogodnijeg za saradnju?

Tanja Topić: U svom prvom mandatu on je bio shvaćen kao neko ko bi mogao biti otvoren prema Evropi i Zapadu. Tada su brojni evropski parlamentarci podržali tri mlada gradonačelnika kao tri nade – Benjaminu Karić iz Sarajeva, Marija Kordića iz Mostara i Draška Stanivukovića iz Banjaluke, ali se ta sapunica vrlo brzo ispuhala.

Inače, mislim da Draško Stanivuković nastoji da pokaže da poštuje tradicionalne porodične vrednosti i da je čovek koji drži do tradicije i religije. To ga, čini mi se, više orijentiše prema Rusiji, nego prema Zapadu. On je u početku imao kontakte sa pojedinim zapadnim ambasadorima, a onda je, da tako kažem, povukao ručnu, pa takvih sastanaka više nema, a, ako ih i ima, oni su daleko od očiju javnosti.

Kada je Delegacija Evropske unije u Bosni i Hercegovini nameravala da u Banjaluci otvori Evropsku kuću, Stanivuković im je dao jasna obećanja, da bi onda ustuknuo pod pritiskom konzervativnih odbornika u Gradskoj skupštini. On je na takvoj funkciji da nema priliku da se izjašnjava o geopolitičkim pitanjima, ali sigurna sam da je u tom pogledu bliži Miloradu Dodiku.

Mladen Bubonjić: Stanivuković ne dolazi previše u dodir sa temama kao što su odnos prema Rusiji i Zapadu, tako da ih i ne komentariše, osim ako nije izazvan okolnostima, pa mora da reaguje. Tada se predstavlja kao zaštitnik nacionalnih i tradicionalnih vrednosti.

Naslednik

Omer Karabeg: Da li se na Draška Stanivukovića gleda kao na mogućeg naslednika Milorada Dodika?

Tanja Topić: Možda on sam ima tu ambiciju. Postoji čitav niz okolnosti koje mogu uticati na to da li ga treba posmatrati kao naslednika Milorada Dodika. Mislim da sam Milorad Dodik ne vidi njega kao naslednika već to nasledstvo zadržava u porodici. Inače, mislim da nije dobro da naslednik bude autoritarni vođa jer se u Republici Srpskoj već 20 godina devastiraju institucije.

One su gotovo uništene. Mnoge stvari zavise od volje i raspoloženja jednog čoveka. Ako je ovom društvu potreban takav naslednik, onda se zaista nalazimo u velikoj provaliji.

Mladen Bubonjić: Stanivuković ima želju da bude kao Dodik i da eventualno postane njegov naslednik, ali nema toliku moć, a ni takvu poziciju pošto Banjaluka nije Republika Srpska. Stranka kojoj pripada Draško Stanivuković, a to je PDP, sve više gubi u ostatku Republike Srpske tako da bi teško mogao da ostvari uspeh na entitetskom nivou i mislim da je on u ovom trenutku svestan toga.

S druge strane, ni Dodik ne vidi Stanivukovića kao svog naslednika, već više kao nekoga koga koristi za obavljanje nekih poslova. Naslednika svakako vidi u njemu bliskim ljudima ili u svojoj porodici.

Omer Karabeg: Ali Stanivuković je veoma popularan i njegova zvezda je u usponu. Nije nemoguće da jednog dana dođe na čelo Republike Srpske. Ako bi se to dogodilo, da li bi to bilo – i posle Dodika Dodik ili bio on bio drugačiji?

Tanja Topić: Rekla bih da Draško Stanivuković želi biti veći Dodik od Dodika.

Mladen Bubonjić: Hipotetički govoreći, Stanivuković bi morao mnogo više snage da uloži da bi došao u poziciju da se približi jednoj takvoj funkciji. A kada bi došao na čelo Republike Srpske, ne bi mogao da opstane ako bi se ponašao drugačije u odnosu na uspostavljenu matricu. Morao bi da se ponaša kao Dodik.