Igrice bez granica oko Ustavnog suda BiH

Ustavni sud Bosne i Hercegovine ostao je bez sudije Zlatka Kneževića koji je nakon političkih pritisaka ovih dana penzionisan „na lični zahtev“.

Kako je 2022. godine mandat istekao drugom sudiji iz Republike Srpske Miodragu Simoviću, sada Republika Srpska u sudu nema nijednog predstavnika.

Odluke su sada pod znakom pitanja zbog svega šestoro sudija koji ne mogu donositi odluke u okviru Velikog veća gde se raspravlja o većini slučajeva.

Pravo i politika

Ipak, pravne posledice su, kako kažu eksperti, gotovo nikakve, za razliku od političkih.

„Po Ustavu, odlučuje se većinom glasova. Znači mogu se donositi odluke ako za njih glasa pet sudija. Problem je što smo mi pojam legitimnosti proširili na svašta. Pojam legitimnosti je politički pojam, nije pravni. Svako od nas može tumačiti neki akt pravednim ili nepravednim. Bitna je legalnost i ustavnost“, kaže profesor ustavnog prava Nurko Pobrić.

U suduje ostalo troje sudija koje bira parlament Federacije – Valerija Galić, Seada Palavrić i Mirsad Ćeman – i troje stranih sudija – Ledi Bjanku (Albanija), Helen Keler (Švajcarska) i Angelika Nusberger (Nemačka).

Inače, učešće međunarodnih sudija u Ustavnom sudu BiH propisano je Ustavom koji predviđa da tri člana bira predsednik Evropskog suda za ljudska prava, nakon konsultacija sa Predsedništvom BiH. Uslov za međunarodne sudije je da ne smeju biti državljani BiH ili bilo koje od susednih zemalja.

„Nije dobro što u Ustavnom sudu neće biti nijednog sudije iz Narodne skupštine Republike Srpske. Ali mi ne možemo dozvoliti da Ustavni sud bude blokiran, da ne nastavi sa svojim radom“, rekla je za BHRT Valerija Galić, predsednica Ustavnog suda.

Stranačka imenovanja

Kada je Ustavni sud Bosne i Hercegovine pre dve godine doneo odluku kojom se poljoprivredno zemljište, a time i kompletna imovina, stavljaju pod ingerenciju države, malo ko je slutio da će to dovesti do potpune blokade ove pravosudne institucije.

Neki će danas reći da je ta odluka bila alibi za pokretanje pitanja legitimiteta Ustavnog suda, bez moguće reakcije međunarodne zajednice. I upravo to se i dogodilo, s obzirom na to da je nakon toga usledilo još nekoliko odluka kojima su iz Republike Srpske gotovo potpuno onemogućili donošenje odluka u Ustavnom sudu.

Neki posmatrači smatraju da je problem počeo ranije. „Ustavni sud BiH izgubio je legitimitet onog trenutka kada je Stranka demokratske akcije svoje članove ubacila u Ustavni sud. Sve dalje je bio posao delegitimizacije Ustavnog suda, u režiji Milorada Dodika. I on je uspeo u toj nameri“, kaže politički analitičar iz Sarajeva Enver Kazaz.

Nakon odluke o imovini kojom je poljoprivredno zemljište stavljeno na raspolaganje državi umesto Republici Srpskoj kako je to bilo definisano tada usvojenim entitetskim zakonom, usledila je izmena Pravilnika o radu Ustavnog suda prema kojem za odlučivanje više nisu bile potrebne sudije koje biraju entitetski parlamenti.

Nakon toga su vlasti u Banjaluci donele odluku u Narodnoj skupštini o neobjavljivanju odluka Ustavnog suda na teritoriji ovog entiteta i naložile da se jedini preostali sudija iz RS Zlatko Knežević povuče sa te funkcije.

Zbog toga je trenutni deficit sudija u Ustavnom sudu BiH opet vlastima RS poslužio da postavljaju pitanje legitimiteta suda.

„Sve većinske odluke, u kojima su bili tri stranca i dva Bošnjaka, bile su protiv Republike Srpske. Zato je jedini racionalan politički potez ne birati naše predstavnike u Ustavni sud. Odlučili smo na taj način da delujemo dok se ne donese, ako se ikada donese, zakon o Ustavnom sudu“, rekao je predsednik RS Milorad Dodik.

Zakon o Ustavnom sudu bez podrške

Zakon o Ustavnom sudu BiH koji je izlaz iz ove situacije teško da će dobiti potrebnu podršku koalicionih partnera iz Federacije. Koplja se lome oko toga da li je sada pravi politički trenutak za odlazak stranih sudija i da li uopšte treba da napuste Ustavni sud. Odlazak stranih sudija već dugo naime traže stranke iz RS.

„Napadati Ustavni sud BiH, negirati njegove nadležnosti, ne birati sudije a paralelno tražiti da strane sudije odu, to je nerazuman proces koji nikada neće dobiti našu podršku“, poručuje jedan od lidera stranaka Trojke, Elmedin Konaković.

Malo ko je optimista da će se u ovakvim političkim uslovima doći do dogovora.

„Ne postoji konsenzus oko termina kada bi međunarodne sudije trebalo da odu, a ne postoji konsenzus ni oko toga da li se to može zakonom menjati ili isključivo promenom Ustava. I to je nažalost ono što nas koči“, kaže ministar pravde u Savetu ministara BiH Davor Bunoza (HDZ BiH).

Problem oko broja sudija ne dolazi samo iz Republike Srpske. Trenutno je u Ustavnom sudu troje sudija iz Federacije BiH od kojih dva Bošnjaka i jedan Hrvat. Drugi Hrvat, Mato Tadić, penzionisan je prošlog avgusta.

Izbor drugog Hrvata već je dugo na dnevnom redu jer se imenovanje Marina Vukoje, koji treba da sedne na tu stolicu, veže za HDZ BiH. Zbog toga je opozicija u Federaciji u nekoliko navrata kroz Komisiju za izbor i imenovanje blokirala taj proces, tako da se i tu čeka politički dogovor.

„Čim se ta blokada otkloni, mi smo spremni raditi na imenovanja sudije iz Federacije“, rekao je pak predsednik SDP BiH Nermin Nikšić.

Uskoro više stranih sudija?

Blokade su samo pokazatelj da se radi o političkom, a ne pravnom pitanju. Kazaz kaže da je blokada očekivana, samo što za razliku od one iz Republike Srpske, ova ima drugačiji predznak.

„Sada SDA blokadom izbora sudije iz Federacije, ide potpuno na ruku Miloradu Dodiku i delegitimizaciji Ustavnog suda“, kaže Kazaz, uveren da oba ova politička bloka ruše institucije države.

„Jedna to radi iz tobože secesionističkih razloga, a druga zbog partijskih interesa“, zaključuje Kazaz.

Ukoliko u ovoj godini ne dođe do imenovanja sudija, Ustavni sud BiH će imati više stranih sudija od domaćih, s obzirom na to da Seada Palavrić ide u penziju ove godine, a drugo dvoje sudija, Valerija Galić i Mirsad Ćeman, će takođe biti penzionisani u naredne dve godine.