Predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Željko Komšić u intervju za agenciju Anadolija istakao je da je loše da se trenutna politika Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Bosni i Hercegovini zasniva na tome da se realizuju strateški interesi Republike Hrvatske u BiH.
„Situacija u Bosni i Hercegovini je već preko tri decenije izuzetno složena. Dakle, mislim na probleme za koje smo mislili da su nestali potpisivanjem Dejtonskog mirovnog sporazuma, problemi za koje smo mislili da će otići na pravo mesto istorije, mislim na rad, pre svega, Međunarodnog krivičnog tribunala i međunarodnih sudova koji se tiču rata u Bosni i Hercegovini.
Mislim da smo relativno dugo vreme čak živeli u jednoj zabludi, da će se stvari rešavati gotovo same od sebe, da će vrednosti za koje se mi zalažemo, koje su definitivno univerzalne ljudske vrednosti, koje govore o jednakosti ljudi, o pravu na istinu, na pravdu, kažnjavanju ratnih zločinaca, da će to pobediti.
Pokazalo se da to nije tačno. Pokazalo da današnji moderni svet ne počiva na vrednostima, nego počiva na goloj sili i interesima. Da li je sada vreme da uđemo u fazu otrežnjenja od tih zabluda, zavisi pre svega od ljudi u Bosni i Hercegovini“, pojasnio je Komšić.
Smatra da je vreme da građani i građanke shvate trenutak u kojem se nalazimo i mogu li da izaberu pravi put.
„Ili ćemo se vraćati nazad, u neki oblik ’90-tih iz prošlog vekaili ćemo praviti sebi zemlju, državu i društvo da živimo kao normalan svet, u skladu sa našim mogućnostima.
Dakle, to je taj trenutak. Kod nas krize periodično izbijaju. Ovo što smo sada imali priliku da gledamo nije ništa novo.
Priča Milorada Dodika je priča koju on priča već skoro 20 godina. Ništa novo. Danas shvatamo da to nije samo retorika, nego plan koji se realizuje, odvija i svake godine taj plan napreduje. Nažalost, to je naš aktuelni trenutak u kojem živimo.
Živimo u jednom paradoksalnom trenutku, možemo ga uslovno zvati bosanskim paradoksom. Da smo svesni da je situacija, koja je nastala zaključenjem Dejtonskog mirovnog sporazuma, u dobroj meri odgovorna za ovo stanje u kojem se nalazimo i svu ovu besperspektivnost“, rekao je Komšić.
Međutim, govoreći o alternativama, Komšić smatra da se ne može rušiti međunarodni sporazum jer onda dobijaju oni koji su protiv Bosne i Hercegovine.
„Dobija Dodik koji jedva čeka da mi prvi pokrenemo priču o odustajanju od Dejtonskog mirovnog sporazuma, da bi on dobio odrešene ruke da krene u finalni čin, realizacije projekta secesije ili samostalnosti Republike Srpske ili da svi oni sledbenici Udruženog zločinačkog poduhvata, odnosno Herceg-Bosne, nastave realizaciju onoga što je počelo još ’90-ih godina.
Vrlo često to izgleda depresivno na političkom nivou jer se postavlja pitanje šta radite i šta možete da ponudite kao alternativu.
A ako krenete da nudite alternativu, vidite da vam je jedina prava alternativa menjati neke elemente i samog Dejtonskog ustava. Za to nemate dovoljnu podršku, pre svega, građana, a s druge strane, ta vas situacija sa dejtonskim uređenjem konstantno, na dnevnom nivou guši“, izjavio je Komšić.
Prema njegovim rečima, oni u „bh. političkom bloku su skloni da gledaju u strance koji će doneti spasonosno rešenje“.
„To se ne dešava, ne pokazuju volju da se to reši na način kako bi ova zemlja postajala normalna zemlja, zemlja građanskih prava, reda, zakona i barem malo ekonomskog i socijalnog prosperiteta.
Imam utisak da se nalazimo u fazi otrežnjenja i buđenja kada je reč o realnosti koju živimo. Realnost trenutno po Bosnu i Hercegovinu ne izgleda baš sjajno, ali na nama je da se i dalje borimo i izdržimo u toj borbi. Mislim da ima dovoljno ljudi u Bosni i Hercegovini koji će izdržati u toj borbi i da će, ako ne mi, onda naša deca živeti u jednom normalnijem okruženju“, naglasio je Komšić.
Milorad Dodik nema kapacitet za sukob
Predsednik bh. entiteta RS Milorad Dodik u poslednje vreme gotovo svakodnevno preti otcepljenjem. Građani u Bosni i Hercegovini su u strahu od ponavljanja dešavanja iz ’90-ih.
„Ni 1992. se ne bi desilo sve ono što se dešavalo u Bosni i Hercegovini da nije bilo tadašnje JNA i velike sile koja je stajala na strani Miloševićevog projekta.
Danas nema JNA, danas nema te vojne sile koja može oružano, logistički da taj projekat pokuša provesti. Milorad Dodik nema kapacitet za sukob. On to zna. Mi nemamo kapacitet za sukob i mi valjda to znamo.
Dodik, po meni, igra vrlo lukavu igru, i dobro mu ide, gde nas gura u poziciju da mi odustanemo od Bosne i Hercegovine.
On je vrlo svestan da jedini trenutak kada Bosna i Hercegovina dolazi u pitanje, kada može nestati, jeste onaj trenutak kada mi odustajemo od Bosne i Hercegovine“, poručio je Komšić.
Trenutna politika Amerike u interesu Hrvatske
Dotakao se i pristupa Sjedinjenih Američkih Država u Bosni i Hercegovini.
„Mi nismo u situaciji da rizikujemo i gubimo saveznika kao što su Sjedinjene Američke Države. Čini mi se da dugo nismo shvatali kako funkcioniše politika u SAD-u.
One su beskrajno pragmatične u svojim političkim potezima i sklone su brzim rešenjima, ne ulazeći ni u tradiciju, niti kulturu, ni religiju.
Mi nismo u situaciji da rizikujemo gubitak prijateljstva SAD-a, ali isto tako moramo imati dovoljno hrabrosti da kažemo kada mislimo da se nešto pogrešno radi. Toliko preferiranje pozicije Zagreba od strane SAD-a u BiH je neprihvatljiva stvar“, kazao je Komšić.
Podsetio je da su oni kreatori Dejtonskog mirovnog sporazuma i mira u Bosni i Hercegovini.
„Ne mogu protežirati poziciju i interese Zagreba na račun interesa BiH što se sada dešava. Mislim da je loše da trenutna politika SAD-a u BiH se zasniva na tome da se realizuju strateški interesi Republike Hrvatske u Bosni i Hercegovini. Mislim da je to loše“, poručio je Komšić.
Odnosi sa Hrvatskom i Srbijom
Govorio je i o odnosima sa Hrvatskom i Srbijom i uplitanju u unutrašnje stvari u Bosni i Hercegovini.
„Dejtonskim mirovnim sporazumom, Srbiji je data mogućnost da preko Republike Srpske, da Beograd uvek ima mogućnost da drži suverenitet Bosne i Hercegovine u svojoj ruci.
Vučić će uvek reći da poštuje teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, nikada neće reći da poštuje suverenitet.
Zagreb hoće to isto i način da dođe do tog mehanizma, da drži naš suverenitet u rukama, jeste ova priča o izmenama Izbornog zakona, legitimnom predstavljanju, jer i Zagreb tu vidi svoju šansu da zgrabi taj deo suvereniteta BiH na način kako je to uradila Srbija“, pojasnio je Komšić.
Mišljenja je da Hrvatska želi da utiče u BiH, da se odluke ne mogu donositi bez njihove saglasnosti. A to je, prema Komšićevim rečima, zapravo legitimno predstavljanje.
„To vam je priča o Predsedništvu, o Domu naroda gde Hrvatska kroz HDZ BiH, kao filijalu svojih političkih i ekonomskih interesa u BiH, hoće to da uokviri u ustavni aranžman.
To je taj pritisak koji trenutno trpimo. SAD vide rešenje u tome, da se to Hrvatskoj omogući i to bi kao stabilizovalo situaciju u BiH. Svi se mešaju u unutrašnje poslove BiH, ko god stigne, meša se“, istakao je Komšić.
Otvoreni Balkan
Otvoreni Balkan je godinama najavljivan kao važna inicijativa saradnje zemalja Zapadnog Balkana. Međutim, Otvoreni Balkan je uspeo da okupi samo tri članice – Srbiju, Albaniju i Sjevernu Makedoniju.
Premijer Albanije Edi Rama je prošlog leta poručio da je Otvoreni Balkan završio misiju.
„Mislim da je Berlinski proces daleko korisnija incijativa za Bosnu i Hercegovinu. Otvoreni Balkan je bio, po meni, zamišljen kako bi realizovao u najvećoj meri strateške interese Beograda i Tirane, a ne zemalja koje bi trebale da budu u toj priči oko Otvorenog Balkana“, naveo je Komšić.
Kako je kazao, ne vidi šta je Bosna i Hercegovina konkretno mogla da dobije sa Otvorenim Balkanom, a da već nema sa Berlinskim procesom.
„Otvoreni Balkan je uvek bio nula eura, kada govorimo o materijalnim stvarima, a Berlinski proces je nosio i finansijska sredstva, za naše prilike značajna“, rekao je Komšić.
Napadi na povratnike u RS-u
U poslednje vreme zabeleženi su napadi na povratnike u bh. entitetu RS i provokacije.
„Moramo insistirati, pre svega, da pravosuđe radi svoj posao. Vidite šta je apsurd tih napada na povratnike. Policija reaguje nakon napada, u većini slučajeva privede odgovorne, a pravosuđe to ne procesuira. Pravosuđe je ključni faktor da se stvari počnu slagati u ovoj zemlji“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.