Šta piše hrvatski Indeks o srpskom vojnom roku?

I švedski ministar obrane Pal Jonson upozorava sugrađane: „Svet je postao opasniji nego što je bio pre samo godinu dana“.

Ako to govore švedski ministri, u državi koja je skoro pa potpuno okružena saveznicima (izuzev ruske enklave Kalinjingrad i ruskog dela izlaza na Baltik kod Sankt-Peterburga), što bi naši ministri trebali da govore našoj javnosti?

U BiH Dodik uporno najavljuje proglašenje samostalnosti Republike Srpske i pripojenje Srbiji. U Crnoj Gori na vlast su došle prosrpsko-ruske stranke. Čak i Orban svako malo pokazuje kartu Velike Mađarske do Jadrana. Nekadašnji srpski ministar obrane i donedavni šef Bezbedonosno-informativne agencije Aleksandar Vulin daje izjave za državnu agenciju Srna da se srpski svet stvara i da proces ujedinjenja ne može biti zaustavljen, piše Index.hr.

Da ne bi sve ostalo samo na rečima, Srbija se ubrzano naoružava. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić za tamošnje medije izjavljuje: „Hrvati će imati de facto 12 aparata, modernih, ali ipak polovnih. Mi smo u fazi nabavke novih 12 modernijih aparata, tako da ćemo svakako biti, poslije Rumunjske i Mađarske, najznačajnija sila po pitanju ratnog zrakoplovstva, ne računajući Grčku.“ Vučić je pritom mislio na kupnju 12 novih Rafala.

Doduše, Vučić mogućnost kupovinu Rafala spominje svaki put kad se Plenković time pohvali u javnosti. Ovog puta povod je bila izjava Plenkovića danas u Parizu gde je prisustvovao komemoraciji za nedavno preminulog Jacquesa Delorsa.

Na pitanje kako ide nabava Rafala Plenković je odgovorio da se sve odvija po planu te pridodao: „Na ovaj način dižemo sposobnosti hrvatskog ratnog zrakoplovstva na razinu da praktički od Njemačke do Grčke nema nijedne druge države koja će imati snažnije zrakoplovstvo od Hrvatske“, naglasivši kako je to plod „strateškog partnerstva između Hrvatske i Francuske“.

Nesumnjivo je da bi Vučić rado kupio 12 novih Rafala. Samo kad ne bi bilo jedne „sitnice“ – Rafali su jako, jako skupi. Hrvatska će za 12 polovnih platiti 1.2 milijarde evra pa će uz troškove gradnje i opremanja baze na Plesu, kupovine naoružanja i opreme za održavanje ukupni trošak uvođenja Rafalea u operativnu uporabu biti puno veći od dve milijarde evra.

Rojters je 9. juna prošle godine objavio tekst u kojem se kaže da bi Srbija pristala na najvišu cenu od tri milijarde evra, pa plus isti ti troškovi koje će imati i HRZ, ukupni troškovi bi im se popeli na više od četiri milijarde evra. Može li to Srbija platiti?

Srbija puno ulaže u protivvazdušnu odbranu

Srbija trenutno mnogo više ulaže u jačanje protivvazdušnog sistema. Nabavljeno je šest ruskih samohodnih artiljerijsko-raketnih sistema Pancir (jedan se srušio na autoputu, pa sada imaju pet). Nabavljena su i četiri tenka kineskog PZO raketnog sistema FK-3. Vučiću i VS Srbije bi mnogo više voleli ruske sisteme (posebno S-400 i S-500), ali moraju da se zadovolje kineskim, koji su uglavnom slabije kopije ruskih.

Uz kineski PVO Srbija je kupila veoma moderne francuske radare za osmatranje vazdušnog prostora Thales GM 400 i GM 200. Najavljena je i nabavka radara GM 60. Ovi radari sami po sebi ne bi izazivali zabrinutost da Vučić nije najavio dalju nabavku protiv -avionskih sistema. S obzirom na nemogućnost kupovine iz Rusije, najverovatnije kineski.

I pre toga Srbija je od Kipra kupila 11 jurišnih helikoptera Mi-35P. Reč je o značajno unapređenoj verziji helikoptera Mi-24 koji je koristila Hrvatska vojska u Domovinskom ratu. Proces nabavke novih tenkova i drugih borbenih vozila iz Rusije onemogućila je ruska agresija na Ukrajinu i uvedene sankcije Rusiji.

Sredinom 2021. isporučeni su zadnji od 30 T-72B1 MS, koji iz topovske cijevi mogu ispaliti/lansirati vođeni projektil 9M119M Refleks (srpska vojska navodno je dobila i nekoliko tih projektila). Ti su tenkovi bili poklon Rusije, nakon čega su trebale uslijediti i konkretne srpske narudžbe.

Srbija ponovo uvodi obvezni vojni rok

Ništa od navedenog ne bi bilo ni približno toliko značajno da 4. januara ove godine Generalštab Vojske Srbije nije najavio ponovno uvođenje vojnog roka: „U cilju povećanja odbrambenih sposobnosti Vojske Srbije, kroz podmlađivanja i unapređenja popune i obuke aktivnog i rezervnog sastava, Generalštab Vojske Srbije, kao najviši stručni i štabni organ za pripremu i upotrebu Vojske Srbije u miru i ratu, pokrenuo je inicijativu i predložio predsedniku Republike i vrhovnom komandantu Vojske Srbije Aleksandru Vučiću da se ponovo uvede obaveza služenja vojnog roka, u trajanju do četiri meseca.

Ukoliko taj predlog na kraju bude usvojen, a to će svakako biti, značajno će promeniti odnos snaga na Zapadnom Balkanu. Jer za sve ono oružje koje je stiglo i koje će stići trebaju vojnici koji će njime rukovati.

Srpska vojska (kao i hrvatska) ima ogromne probleme sa regrutacijom. Može se reći da ni Srbima više nije drago da idu u vojsku. Prema Vojnom bilansu iz 2022. godine, Vojska Srbije ima 28.150 profesionalnih pripadnika, od kojih je 13.250 u kopnenoj vojsci. Ratnu rezervu čini još 50.000 rezervista.

Masovna javna kampanja za privlačenje novih vojnika bila je neuspešna, pa je srpsku vojsku sve teže popuniti. Posebno kopnene vojske, čiji pripadnici svako malo moraju da idu u „kopnenu zonu bezbednosti“, tj. granica sa Kosovom, koju Srbi zovu „administrativna linija prema Kosovu“.

Kako je to samo privremena granica prema, prema Beogradu, privremeno otuđenom delu Srbije, vojska ne sme da gradi karaule, pa vojnici provode nedelje u kontejnerima, leti na paklenoj vrućini, a zimi se smrzavaju. Stoga su mnogi vojnici koji su imali „sreću i čast“ da budu tamo nekoliko puta odlučili da im je vojne karijere dosta.

Priča o vraćanju obaveznog služenja vojnog roka u Srbiji nije nova. Državni mediji, pre svega RTS, započeli su opsežnu kampanju za pripremu stanovništva već od 2021. godine. Ali onda je Vučić zaključio da je bolje takvo pitanje ostaviti za posle izbora. Izbori su završeni, pa je vreme da mladi Srbi i Srpkinje (za sada dobrovoljno) odu u vojsku.

Zašto je povratak vojne obveze u Srbiji tako važan i opasan?

Zašto je povratak vojne obveze u Srbiji tako važan i opasan? Po srpskom zavodu za statistiku, svake godine oko 34 tisuće Srba (oko 33 tisuće djevojaka) napuni 18 godina i to je kapacitet koji se teoretski može poslati na odsluženje vojnog roka. Naravno da će značajan deo pokušati i uspeti izbeći tu obvezu.

Ali kada bi 20.000 vojnih obveznika služilo vojni rok godišnje, srpska vojska bi za samo pet godina imala ratnu rezervu od najmanje 150.000 vojnika (regruti/rezervisti + postojeća rezerva). Poređenja radi, hrvatska vojska na papiru ima rezervu od samo 21.000 i svakim danom sve manje oružanih snaga jer više ljudi izlazi iz sistema nego što u njega ulazi novih.

Svježa iskustva iz rata u Ukrajini dokazuju koliko je masa važna. Ništa manje nego u vrijeme Domovinskog rata kad je Hrvatska vojska imala više od 200 tisuća pripadnika. Znači deset puta više nego što sad može skupiti. No tada je to mogla jer se oslanjala na obavezu služenja vojnog roka u bivšoj Jugoslaviji i dobro razrađen sustav teritorijalne obrane. A onda je krenuo proces rastrojavanja, koji je vrhunac dostigao 2008. godine suspendiranjem vojne obveze.

Kako nitko od susjeda (osim Austrije) nije imao obvezu služenja vojnog roka, pa tako ni veliku ratnu pričuvu, to nije bio problem. No sada Srbija vraćanjem obveze potpuno mijenja odnose snaga.