Indijac u BiH oklevetan za špijunažu traži pravdu u Banjaluci

Nakon što je prisustvovao skupu podrške grupi „Pravda za Davida“ 2018. godine, ovaj indijski državljanin se pojavio u tekstu na portalu banjalučke Alternativne televizije (ATV), koji je od njih preuzeo RTRS.

U njemu je on opisan kao stručnjak za obojene revolucije i sajberbezbednost. Semjuel, koji danas živi i radi u Gracu u Austriji, kaže da ga je prijatelj nazvao i rekao da se on pojavio u tekstu koji postaje viralan.

Na prvu je mislio da se radi o šali, ali je uskoro shvatio da je to istina.

„Kada sam pročitao članak, smejao sam se tom neprofesionalizmu i glupoj priči, ali bilo je ljudi koji su to uzeli za ozbiljno. Ako pročitate komentare na društvenim mrežama, ljudi su bili besni, neki su čak pisali da me treba ubiti, ili poslati u zatvor. Zaista sam se prepao, da postoje ljudi koji mogu da poveruju u to“, priča Semjuel za RSE.

Kako su krenuli problemi?

Njegov otac je kao službenik Ujedinjenih nacija (UN) bio stacioniran od 1999. do 2001. u Tesliću, na severu Bosne i Hercegovine (BiH) kao deo indijskog kontingenta.

Semjuel mu je tada došao u posetu kao tinejdžer, gde je upoznao svoju buduću suprugu. Održavali su vezu na daljinu do 2011., kada su se i venčali, a Semjuel se doselio u BiH.

Kao elektroinženjer koji programira mikrokontrolere, brzo je pronašao posao.

Tokom svog boravka u BiH, nije tražio državljanstvo, i imao je status rezidenta.

Kaže da je imao idiličan život pre objavljivanja tog teksta, kad god je izlazio, ljudi su ga pozdravljali, i bili su radoznali, jer se radi o jednom od retkih Indijaca u Banjaluci.

Ubrzo nakon objavljivanja teksta, krajem septembra 2018. godine, priseća se Samjuel, krenuli su problemi. Nadao se da će situacija da se ohladi i da ljudi to neće shvatiti ozbiljno, što se nije dogodilo.

Već narednog dana, svekar i svekrva, koji rade u Tesliću, su počeli, kako kaže, da imaju problema na poslu. Nakon toga, kontaktirali su ga i pitali „zašto je morao da se meša u to“.

„Nakon toga sam počeo tražiti posao u Banjaluci, da promenim firmu, ali svi su rekli da ne mogu da me zaposle, jer moram da sperem ljagu sa svog imena. Naravno, ko bi hteo da zaposli nekoga ko je optužen da je špijun? To nije dobro za kompaniju, i nisam mogao da nađem posao. Čak sam dobijao i pretnje smrću“, priseća se Semjuel.

Kaže, desilo se toliko stvari koje su ga konačno slomile, i pao je u depresiju. Ističe da voli ovu zemlju, te da je zvao drugim domom.

„Kao stranca, ljudi su me često pitali šta mislim o Banjaluci, očekivali su da ću možda reći nešto loše, ali sam govorio sve najbolje, jer tu živim, to je moj dom. Ko govori loše stvari o svom domu?“, kaže Solomon Semjuel.

Dodaje da ga i danas, kada dođe u Banjaluku, ljudi gledaju sumnjičavo i izbegavaju.

Sudski spor sa RTRS-om

Čim je video da glasine o njemu neće tek tako nestati, Semjuel je počeo da zove advokate u Banjaluci, ali skoro svi su ga odbili. Većinom, kaže, nisu hteli da se tuže sa RTRS-om, da ne bi sebi pravili probleme.

Samo je Marko Mikeš, advokat iz Banjaluke, pristao da ga zastupa.

Ističe da je ATV brzo uvidio svoju grešku, te mu uputio izvinjenje, objavljivanje teksta u kojem će priznati da nisu bili u pravu i odštetu od 1.000 KM (oko 500 evra), što mu je, kaže, dovoljno.

Za razliku od njih, RTRS je tvrdio da su oni samo preneli vijest ATV-a, i da se ne osećaju krivi.

„Sve što sam želeo je da mi se RTRS izvini, da objave demanti, da kažu da se radi o grešci, da to nije istina. Ali, oni su poslali dopis mom advokatu, u kojem su naveli da odbijaju da to učine. Ne razumem zašto“, kaže Semjuel.

Dodaje da mu nije potreban nikakav novac, već samo izvinjenje.

Advokat Marko Mikeš očekuje da sud presudi u njihovu korist, te da njegov klijent dobije odštetu od bar 5.000 KM (2.500 evra), što je sudska praksa u sličnim slučajevima.

Podseća da u Republici Srpskoj (RS) nema zakona po kojem sud može obavezati RTRS da se javno izvini.

Ističe da se radi o javnom mediju koji po službenoj dužnosti mora da pazi šta objavljuje, i da li je ta informacija tačna ili ne.

„Pre svega, živimo na Balkanu, gde živimo, a čovek je druge boje kože. Čovek je druge nacionalnosti. Sam po sebi, izaziva znatiželju, čudne reakcije i čudne poglede gde god da se pojavi. Sa time su oni čoveku ugrozili sigurnost. To su jako teške optužbe“, izjavio je Mikeš za RSE.

On naglašava da su Semjuelu na sudu postavljana pitanja da li je član „Pravde za Davida“ i slično, što njegov klijent demantuje, te da čak i ako jeste član te grupe, da se radi o ličnom izboru.

Mikeš kaže da očekuje odluku u roku od 30-ak dana, te da i oni i RTRS imaju pravo žalbe.

Iz RTRS-a na upit o ovom slučaju, za RSE su poslali odgovor da je proces u toku.

Podrška ‘Pravde za Davida’

Semjuel kaže da, kada se vrati u Banjaluku, nekadašnji prijatelji ga ignorišu, te da samo kontaktira sa advokatom i nekoliko prijatelja iz grupe „Pravda za Davida“.

Na glavnom pretresu u banjalučkom Osnovnom sudu 27. aprila, podršku su mu pružili članovi ove grupe.

Ozren Perduv, aktivista ove grupe, za RSE ističe da je na ročištu čuo „neverovatne stvari“.

„Oni su išli dotle da pitaju njega zašto je bio u Velikoj Britaniji, pa je Solomon rekao da je bio zbog master studija, dobio je stipendiju zbog toga što je imao odlične ocene na osnovnim studijama. Pitali su ga zbog čega je bio u Dohi, a čovek letio za Indiju, otac mu je bio bolestan, a kada se leti za Indiju, nema direktno let već je presedanje u Dohi“, priča Perduv.

Perduv dodaje da je on lično slične stvari doživio, a nakon toga nije dobio nikakvu vrstu satisfakcije jer, kaže, nije tražio pravdu na sudu.

„Sve je krenulo od tog nesrećnog članka RTRS-a. Ja koristim i teže reči, za mene je taj članak monstruozan. Jer ono što su oni njemu uradili i kroz šta je taj čovek prošao, je zaista neverovatno – i najtužnije u svemu tome je, nema odgovornosti prave utvrđene. To što je neko novčano kažnjen zbog nekog priloga nikakva satisfakcija nije Solomonu“, smatra Perduv.

Solomon Semjuel kaže da je pružio podršku „Pravdi za Davida“, jer je video da su na protestima uglavnom bili žene i deca, što ga je motivisalo.

Poručuje da nikad nije bio član te organizacije, ali je podržavao to što rade.

„Moje je pravo da nekome pružim podršku ili ne, nisam držao nikakve transparente, samo sam bio tu da podržim ljude“, naglasio je Samjuel.

Ističe da je ubijeni David Dragičević „mogao biti njegov kolega, mogao je raditi sa njim u firmi“, a da je njegovog oca Davora poznavao jer je radio u lokalnoj roštiljnici kao konobar, te da je s njim često razgovarao na engleskom jeziku.

Dvadesetjednogodišnji David Dragičević nestao je u noći 18. marta 2018. godine, a njegovo telo pronađeno šest dana kasnije.

Davidova smrt dovela je do najmasovnijih i dugotrajnijih protesta u Banjaluci, koje su organizovali Davidovi roditelji i grupa građana „Pravda za Davida“. Okupljanja građana policija je nasilno prekinula i zabranila 25. decembra 2019. godine.

Tužilaštvo BiH je 14. aprila 2021. godine odlučilo da preuzme predmet u vezi s nestankom i smrću Davida Dragičevića od Okružnog javnog tužilaštva Banja Luka.

Ova istraga još nije završena.

Davidov otac Davor Dragičević, tvrdi da je David otet, mučen i ubijen te da su u ubistvu učestvovali i pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova RS-a.