Zastava Severne Makedonije Foto: Shutterstock
Većina građana Severne Makedonije, prema podacima skopskog Instituta za politička istraživanja, ne podržava sankcije koje Evropa uvodi Rusiji i protivi se vojnoj pomoći koju ta zemlja šalje Ukrajini, preneo je danas Demostat, uz ocenu da zabrinjavaju pokazatelji koji govore da u zemlji postoje ljudi koji na ovaj ili onaj način podržavaju Rusiju.
Prema istraživanju, 52,5 odsto građana protivi se zapadnim sankcijama Rusiji, u poređenju sa 32,2 odsto onih koji to podržavaju. U pogledu etničke strukture, Makedonci i Albanci imaju suprotne stavove – 58,5 odsto Makedonaca je protiv sankcija, naspram 58,6 odsto etničkih Albanaca koji ih podržavaju.
„Ukratko, Makedonci daju uslovnu podršku Rusiji, a Albanci Ukrajini“, navodi se u tekstu Dejana Srbinovskog i ocenjuje da zabrinjavaju pokazatelji koji govore da u zemlji postoje ljudi koji na ovaj ili onaj način podržavaju Rusiju, pa makar to bilo i kroz razgovor sa svojim najmilijima.
Autor teksta se pita zašto uopšte postoji podrška Rusiji među stanovništvom, bez obzira da li su Albanci ili Makedonci, za rusku agresiju na Ukrajinu i sankcije prema njoj, kako je „tiha“ ruska propaganda odjednom postala komercijalna i vidljiva u očima građana Severne Makedonije i ko je kriv što takvo mišljenje još postoji u zemlji.
„Nadležni treba ozbiljno da sednu i razmisle o svim ovim pitanjima. Razmišljati o tome kako treba suzbiti rusku propagandu koju institucije ne poriču. Posmatrajući problem iz makedonskog ugla, drugo pitanje je kako država može da podigne svoju medijsku i informatičku pismenost na mnogo viši nivo“, piše u tekstu.
Kako se ističe, jedan od načina da se izborimo sa ovom pojavom je i rad na edukaciji građana i njihovoj pismenosti uporedo sa borbom protiv lažnih vesti.
„Nije uzalud što evropski obrazovni sistem uči decu kritičkom razmišljanju i digitalnoj pismenosti, omogućavajući im da od malih nogu prepoznaju lažne vesti. U tom pogledu, Makedonija i dalje zaostaje za Albanijom, Turskom i ostalima u regionu na listi indeksa medijske pismenosti“, ukazano je u tekstu.
„Moramo naučiti kako da čitamo suštinu vesti, a ne da budemo samo površno informisani“, navodi se u tekstu i ocenjuje da je dugoročno to jedini ispravan i zdrav korak ka demokratiji i većoj medijskoj pismenosti.
„Upravo kroz obrazovanje i medijsku pismenost, ali i usmeravanjem građana ka tradicionalnim medijima sa iskustvom, tradicijom, istorijom, medijima u kojima se neguju profesionalni novinarski standardi, uči se kako da se razvijaju veštine kritičkog mišljenja i podiže nivo medijske pismenosti“, ističe se u tekstu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
