INTERVJU Arsim Zekoli: Ako su Srbi na Kosovu pijuni u ruci Srbije, sama je Srbija pijun u ruci Putina

Podsetimo, na Kosovu se u nedelju dogodio oružani sukob u mestu Banjska.

Ubijen je jedan kosovski policajac i nekoliko napadača srpske nacionalnosti.

Zekoli ističe da je pretnja često puno efektivnija dok se kontrolisano koristi kao zastrašivanje, nego sama realizacija pretnji koja može da bude i nepredvidljiva i kontraproduktivna.

„I pre svega, može imati efekat bumeranga sa kobnim posledicama po ruci koja je bacila bumerang. Čitav tok događanja u Banjskoj ukazuje na to da se radi o možda dobro osmišljenom ali katastrofalno loše izvedenom operacijom koja je neke od direktnih učesnika koštala životom, a mastermajnde (glavne umove) može i izvesno koštati političke karijere“, ukazuje Danasov sagovornik.

Da li je realna strepnja koja se pojavila da se sukobi sa Kosova mogu preliti na region?

U smislu incidenata, da to je sasvim moguće, ali ne i u izazivanju širih, dugotrajnih i dramatičnijih sukoba. Incident je u stvari dokazao efekat NATO okruženja oko Srbije i nemogućnosti prelivanja i eskalacije, upravo zbog dobro koordinacije, strateških dogovora i sigornosnog kišobrana iznad zemalja članica NATO u regionu.

Sa druge strane, lokalizovana kriza u okolini Mitrovice nije se prelila na druge regije sa sprskim stanovništvom u Kosovu, ali ni u Bosni i Hercegovini kao ne-članicama NATO. Uostalom, samo obraćanje Vučića i zahtevi da KFOR pruži zaštitu srpskim građanima Kosova ukazuje na opšte prihvaćenu važnost NATO-a čak i od onih koji se verbalno protive članstvu u NATO. Nedavni incident je bio ocenjen kao ’police matter’ (nadležnost policije) i tretiran kao takav, sto ukazije da se unapred znalo da upad ne moze ili neće biti tolerisan da se proširi širom Kosova ili regiona.

Kako ocenjujete odsustvo reakcije organa Srbije, poput ministra odbrane, ministra spoljnih poslova i direktora BIA?

Ono ste je bilo veoma upečatljivo jeste nedavno, efikasno i jasno obraćanja Aljbina Kurtija građanima svih zajednica u Kosovu, i to na albanskom i srpskom jeziku. Njegovo obraćanje i komunikacija sa građanima od strana Ministarstva unutrašnjih poslova jeste akcentiralo neshvatljivu šutnju i muk zvaničnog Beograda, inače uvek glasnog i ažurnog u reakcijama na najmanje incidente. Drugi značajan momenat jeste obraćanje Eparhije koje je imalo alarmantan ton, upotpunjen osudom ubistva pripadnika Kosovske policije.

Logično, bilo je za očekivati da se tokom dana oglase MUP Srbije, Ministarstvo spoljnih poslova, premijerka Srbije i tek onda na kraju sam predsednik. Naravno, uz naglašavanje brige za mir i blagostanje građana, osobito Srba u Kosovu. Očigledno, u Beogradu je na snazi bio nekakav gag-order neoglašavanja ili cenzure vlasti od strane predsednika. Zbog toga, mislim da su se nedavni incidenti dešavali na Kosovu, ali da se politička kriza odvijala u Beogradu koja će se komplikovati tokom sledećih dana, jer predsednik Vučić u svom nastupu jeste demonstrirao zamašne doze emocija, ali ne i nuđenja konkretnih činjenica, ocena i stavova države Srbije.

S obzirom na to da se često u medijima spekuliše o ulozi Rusije i njenoj želji da izazove sukobe na Balkanu, mislite li da je Moskva za to sposobna, pre svega zbog zauzetosti u Ukrajini i Africi?

Ključni cilj Rusije jeste da započne, pokrene, inicira, isprovocira sukobe, ali ne i da u niima direktno učestvuje ona sama, nego da njen posao bude prebačen na upotrebu domaćih snaga i angažmana NATO snaga. Rusija nema kapaciteta za masovno i direktno učešće, ali zato koristi domaće buntovnike, kao sto je slucaj u Africi. Na Balkanu je to još teže zbog okruženja NATO zemljama članica. Cilj je zato izazvati talas „little fiers everywhere“, malih kriznih žarista koje bi destabilozvale zemlje, izazvalo unutrašnje sukobe i iscrpljivalo NATO snage.

To bi Rusiji ponudilo zamašnu dozu propagande kojim bi se defokusirala pažnja sa Ukrajine i izazvalo argumente kojim bi se parirala ili podrivala zapadna solidarnost sa Ukrajinom. Strategija Rusije nije stabilizacija Srbije, Republike Srpske, „srpskog sveta“, nego njihova upotrebna vrednost u podrivanju regiona i zemalja članica NATO. Nažalost, prekjučerašnja šutnja Beograda o stanju na Kosovu, pa i stanju Srba na Kosovu, jeste ilustrativna paralelna demonstracija stava Rusije o stanju u Srbiji i sudbini Srba u Kosovu i širom regiona. Ukoliko su Srbi na Kosovu pijuni u ruci Srbije, sama je Srbija pijun u ruci Putina. I ništa više.

Mogu se čuti i indicije da Vagner grupa stoji iza sukoba na Kosovu. Kako to vidite?

Mislim da će nedavni sukobi biti povod za dramatičnije sagledavanje uloge dobrovoljaca iz regiona koji ratuju na strani Ruske Federacije u Ukraini i šire. Istrage će dokazatai da li je među napadačima juče bilo Rusa ili Belorusa, ili se radi o možda srpskim dobrovoljcima sa ukrajinskih ratišta ili domaćim pro-Putinistčkim militantima. Ono što jeste zanimljivo je upornost Vučića, maskirano emocionalnim izjavama o sudbini Srba na Kosovu, da odgovornost bude potpuno prebačena i svaljena na leđa Kosovskih Srba, naglašavajući da srpska vojska i Srbija nemaju nikakve veze sa događajima.

Nemojte zaboraviti bitan aspekt dešavanja, to da ta naoružana lica nisu imala nikakva obeležja, nikakve znakove i nikakvu kolektuvnu grupnu identifikaciju ili deklarisan cilj. To je veoma značajan momenat koji ukazuje na to da su nalogodavci ili spoljni kontrolori veoma dobro znali u šta upućuju te ljude.

Kako vidite vladavinu režima Aleksandra Vučića u prethodnih 10 godina i situaciju na Balkanu?

Uobičajeno ime koje se u regionu koristi za vladaoce kao Vučić, Rama, Gruevski, Ahmeti jeste da su to autokrate. Ali to je nepotpuna, nedorečena politicka kvalifikacija.

Pravo ime za njih jeste – oportunističke autokrate koje menjaju stratešku dlaku ali ne i političku ćud. Danas je popularno Vučića nazivati pro-ruskim autokratom, ali on jeste bio autokrata i u vreme Angele Merkel i Baraka Obame, ali tada se radilo o pro-zapadnom autokrati po meri Zapada. Ista je priča i sa albanskim prmeijerom Edi Ramom, koji je pre desetak godina sa gađenjem bacao američku zastavu sa stola, da bi se danas pretstavljao kao najveći Amerikanac nakon Hašima Tačija. Uostalom, pogledajte biografiju turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i videćete identiču priču.

Taj autokratski oportunizam jeste priroda naših autokrata, ali je u osnovi produkt zapadne miopije, cinizma i načina razmišljanja zasnovanom na eksploataciji korupcije domaćih političara kao garant poslušnosti i temelj regionalne bezbednosne arhitekture zasnovanoj na mreži i saradnji između gangsterskih režima. Ta se matrica najlakše može videti u njihovoj usaglašenosti i solidarnosti protiv Aljbina Kurtija koji jeste anomalija u srcu stabilokratske mrežne povezanosti Beograda, Podgorice, Tirane, Skoplja pod koordinacijom Vašingtona i Brisela.

Koja je uloga Severne Makedonije kada je reč o odnosima između zemalja Zapadnog Balkana?

Nemojte zaboraviti da je Makedonija ne jednom, ne dva, nego tri puta prošla vaša iskustva sa Vučićem. Prvo je to bilo sa Gruevskim, nakon toga za Zaevim i sada na kraju sa Ali Ahmetijem.

Posledica tog dvadesetgodišnjeg iskustva jeste to da su građani dobro razumeli kolika je njihov uticaj i kolika je moć svoje političke elite, posebice nakon članstva u NATO.

Uloga Makedonije u regionu je mogla biti puno veća, rešavajuća čak, ali je nažalost ta mogućnost propuštena i izgubljena.

Prvo zbog politike ekvidistance Kire Gligorova i logike “makedonsko jagnje opkoljeno sa četiri vuka”, a nakon toga sa politikom provokacije Nikole Gruevskog prema susedima sa ciljem eksporta unutrašnjih problema i tenzija. Sadašnji pokušaji SAD da putem favorizovanja Bujara Osmanija kao ministra spoljnih poslova je unapred bio osuđen na promašaj, kako zbog duboke korupcije njegova stranke, površnosti poznavanja tektonskih tenzija između zemalja i pre svega njegove albanske imitacije makedonske SDSM škole spoljnih poslova. Ipak, uticaj kod suseda je uvek preduslovljen uticajem koji imate na domaćoj sceni.