INTERVJU Kristijan Šmit: Bolje je sedeti i razgovarati nego pucati 1Foto: Miroslav Dragojević

Smisao Bosne i Hercegovine je definitivno izrečen u Dejtonu. Zato moram reći – osećam se garantom postojanja Republike Srpske u sastavu Bosne i Hercegovine, kaže u intervjuu za Danas Kristijan Šmit, visoki predstavnik Evropske unije (EU) u BiH.

Kako dodaje, svi oni koji misle da se može nekako stvoriti, „iako je zovu unitarističkom državom“, nisu shvatili složenost multietničke situacije u Bosni i Hercegovini.

Kako Šmit kaže, jučerašnji sastansk sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem dogovoren je još na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.

Šta očekujete nakon sastanka s Vučićem?

Šmit: Očekujem da predsednik Vučić, kao jedan od ključnih igrača u regionu, doprinese dobroj pripremi za evropske integracije Bosne i Hercegovine, te iznošenje predloga rešenja ili poboljšanja u otvorenim raspravama.

Kakvi su odnosi Srbije i BiH?

Šmit: To je jedan od ključnih odnosa. Mislim između Hrvatske, s jedne strane, i Srbije, s druge strane geografski, važno je imati dobro susedstvo s oba suseda. Vidim da posebno Srbija ima veliki uticaj, ne samo na Republiku Srpsku, već na celu Bosnu i Hercegovinu. Ponekad mislim da je to dobro da neko izvana dolazi i malo pomaže, da izvuče iz vlastitog političkog balona Banjaluku ili Sarajevo. Tako da mi se sviđa ova ideja da na neki način imamo i Beograd i Zagreb i druge zemlje – Berlin, Pariz, Brisel koji takođe doprinose. Dakle, Srbija je zaista kao strateška zemlja na Zapadnom Balkanu, najveća zemlja na Zapadnom Balkanu, ključna.

Zašto je sada došlo do sastanka sa predsednikom Vučićem nakon što ste doneli izmene izbornog zakona?

Šmit: Imao sam susrete s predsednikom Vučićem i u vreme koje je prethodilo njegovom predsednikovanju, moram reći, prilično često. Ovaj sastanak smo dogovorili upravo na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji – vreme je da se nađe odgovarajuće vreme za svakoga i tako je došlo do današnjeg sastanka.

Može li Bosna i Hercegovina opstati s Dodikom?

Šmit: Neka pitanja o političkim izjavama Milorada Dodika otvaraju nova pitanja o njemu kao i o Bosni i Hercegovini. Da, mislim da su Bosna i Hercegovina i oba entiteta, i Republika Srpska i Federacija BiH i Brčko dovoljno jaki. A ja, da kažem u normalnimdanima, Milorad Dodik, kojeg, inače, takođe poznajem dugi niz godina, i on mene poznaje, može biti konstruktivan. Ponekad imam dojam da ga neke izjave čine sve većim neprijateljem samome sebi, nego budućnosti Bosne i Hercegovine.

Ima li Bosne i Heercegovine bez Republike Srpske?

Šmit: Nikako. Smisao Bosne i Hercegovine je definitivno izrečen u Dejtonu. Zato moram reći i ponoviću, osećam se garantom postojanja Republike Srpske u sastavu Bosne i Hercegovine. I svi oni koji misle da se može nekako stvoriti, iako je zovu unitarističkom državom, nisu shvatili složenost multietničke situacije u Bosni i Hercegovini. Dakle, vrlo jasno, bez Republike Srpske, ovo ne bi bila ista Bosna i Hercegovina. Tako da sam vrlo snažno posvećen postojanju celovite BiH.

Je li to razlog zašto OHR i Evropska unija tolerišu Dodikove „ispade“?

Šmit: Ne znam veruje li Milorad Dodik da mu toliko tolerišem. Ali jeste, on je predsednik Republike Srpske nakon izbora 20202. I ranije je biran za člana Predsedništva Bosne i Hercegovine. Dakle, logično je da je on partner u raspravama i odlukama. Ponekad bih voleo manje emocija i više racionalnosti. Ali kao što mi je neko rekao, vi ste veoma mnogo Nemac, a verovatno ne baš Balkanac.

Šta bi ostalo u Bosni i Hercegovini posle vas, kad bi Dodik dobio imovinu, HDZ suspenziju Ustava, a Bošnjaci zakon o zabrani osporavanja genocida koji niko ne poštuje?

Šmit: Ovo pitanje samo govori da moramo raditi zajedno. Bosni i Hercegovini su potrebna sva tri čoveka i međunarodna zajednica. Dakle, vidim da Dejton i Ustav ne odgovaraju na sva pitanja koja smo videli u zadnjih 30 godina. Stoga sam čvrsto za raspravu – koje amandmane moramo dati, kako možemo olakšati neke stvari? Dakle, ovo bi verovatno smanjilo te sukobe. Da, tamo je bio rat, puno krvi. Stradali su nevini ljudi. To ni na koji način nije primer za narednu generaciju da to toleriše. Dakle, izvan svih pitanja, ko je što učinio? I ovo je ono što ja i svi zajedno trebamo učiniti – da kažemo nikad više. Da, demokratija ponekad može biti dosadna. Sediš i razgovaraš i ne donosiš brzo odluku. Ali bolje je sediti i razgovarati nego pucati. A ovo je jednostavna poruka. Zašto mladi ljudi odlaze iz Bosne i Hercegovine? Zato što su izgubili poverenje da odgovorni ljudi mogu rešiti probleme. Ovo će morati uspeti. I onda mislim da ćete poštovati ovaj ili onaj zakon. Morate poštovati Ustav. I tek za nekoliko godina ćemo doći u fazu da ne treba visoki predstavnik intervenisati u ime Dejtona. Prilično sam optimističan da ćemo moći videti Bosnu i Hercegovinu kao razumni deo Zapadnog Balkana. Ovo je ključno.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari