INTERVJU Maja Sever: Vučićev način vladanja, a to nije demokratija, izgradio je sliku društva i medija u Srbiji

*Kad su se desila ubistva u osnovnoj školi Vladislav Ribnikar na Vračaru, ljudi su se to veče i sutradan skupili i tražili ostavku ministra Ružića. Da li je sada kasno za traženje ostavke?

– Mislim da je za mnogo stvari kasno. Živimo u društvima, pogotovi vi, koje je zapravo davno počelo da gubi okvire u kojima bismo trebali odgajati decu i živeti svi zajedno.

Poplava, neetičnog, neprofesionalnog i nekvalitetnog, nečeg što nije novinarstvo nije viđeno u drugim zemljama.

Ti mediji sa kojih se oglašavaju raznorazni ljudi, finansirani su javnim novcem, upravo od institucija koje sada šalju dramatične poruke. Primaju sredstva na netransparentnim konkursima iako bi im po etičkim novinarskim kriterijuma trebao da bude zabranjen rad. Velika je odgovornost na institucijama.

*Čuli smo da režim krivi Zapad, a u Srbiji se gleda, na primer, Zadruga.  Ako pogledamo skandinavske zemlje, one su skratile radno vreme kako bi roditelji imali više vremena za porodicu. Šta to kod nas treba da se promeni?

„Nemam reči koje bi bile prihvatljive za kritikovanje takve izjave kao što je „Zapad je kriv“.

Kada je Andres Brejvik na ostvru Utoja ubio decu, to društvo nikad više nije spomenulo njegovo ime. Jer je to odnos prema takvim zločincima.

Mi smo, nažalost, jako daleko od takve zrelosti društva.

Treba krenuti od svoje porodice, odnosa sa decom, škole. Svako od nas treba da bude spreman na „reset“. Treba razmisliti.

„Je li prekasno? Mislim da jeste. Ali nam to ne treba oduzeti pravo da se borimo. Da probanemo da budemo odgovorni, da nešto promenimo.

*Postanemo odgovorni tek kada imamo masovno ubistvo?

„Da, ne trebamo na „reset“ kada se dese dva masovna ubistva. Trebamo biti odgovorni svaki dan.

„Kasno je, ali mediji koje rade odgovorno, uprkos tabloidizaciji, a vaš medij tako radi, svakako doprinose boljem društvu.

*Podsetio bih da su na Zlatiboru postojali paravojni kampovi za decu. Da li takve stvari dovode do ovakvih tragedija?

„Uvek je deo odraslih odgovoran za stvari koje se događaju. Na Cvetnom trgu u Zagrebu od sinoć ljudi pale sveće. Jutros je došla jedna devojčica sa majkom. Devojčica je sama stavila svećicu i ostala da stoji nekoliko minuta. Nakon toga je došla njena mama, i pretpostavljam da su razgovarali o tome.

Meni je to nada. Postoje jako mnogo ljudi koji su iznad te mržnje koja se hrani u kampovima.

Ko može dozvoliti da u srcu neke zemlje postoji kamp u kom se deca uvežbavaju oružju i mržnji?

*Na vanrednoj konferenciji obraćao se predsednik Srbije a ne predsednica Vlade. Vučić je doneo presudu da osumnjičeni za zločine više „belog dana neće videti“. Da li građani i građanke Srbije treba da se čude što su se desile ove tragedije?

„Nemamo pravo što se čudimo. Aleksandar Vučić je pre dva dana izneo medicinske podatke osumnjičenog dečaka. Taj način vladanja, a to nije demokratija, izgradio je sliku vašeg društva danas i sliku vaših medija danas.

Njegova dramatična obraćanja u poslednja dva dana u kojima ponovo pokazuje zbog čega smo svi u ovakvom užasu.

Neverovatno mi je da se on ni u jednoj sekundi nije zapitao, išao u introspekciju svog ponašanja i da on nije ni pomislio „da li trebamo nešto drugačije“?

U vašem društvu i u medijima ima ljudi koji imaju visoke moralne i etične kvalitete, koji su profesionalci i koji ne trebaju odustati.

Trebaju nastaviti raditi svoj posao kao i do sada i nadam se da će se čuti i biti jači.