INTERVJU Mitko Bojmacaliev, zamenik ministra untrašnjih poslova Severne Makedonije: U predizbornom periodu postoji potencijal za uticaj iz zemalja u regionu

Kako ističe, Ministarstvo je veoma napredovalo od 2017. godine, a za to je, kaže, bila potrebna „samo politička volja“.

Šta biste značajno istakli u Vašem radu?

Sa neskrivenim ponosom govorim o periodu 2017-2023, koji je u svakom pogledu bio transformativan za Ministarstvo unutrašnjih poslova. Nasleđe koje je ostalo u toj, rekao bih, najzatvorenijoj od svih institucija, uključivao je i dug od 40 miliona evra, nizak status zaposlenih, partizacija, narušena ljudska prava, i građana i zaposlenih, supstandardni uslovi rada makedonske policije, nedostatak osnovnih preduslova kao što su uniforma i obuća. Neću pogrešiti ako kažem da nije bilo potrebno mnogo da se to prevaziđe. Bila je potrebna samo politička volja.

Koncept „MUP za građane” je proizvod bivšeg ministra Olivera Spasovskog, počevši od jednog opsežnog reformskog procesa bezbednosnog sistema. Naš prioritet na strateškom nivou bila je departizacija, depolitizacija i dekriminalizacija. Stvaranje Operativno-tehničke agencije i Agencije za nacionalnu bezbednost bilo je ključno za zaštitu ljudskih prava i sloboda i predstavlja barijeru od zloupotreba i nezakonitih radnji, koje su u periodu pre toga bile predvodnice političkog delovanja u zemlji, posebno sa neovlašćeno prisluškivanje 20.000 građana. I upravo ove reforme su preduzete sa čvrstom rešenošću da se to stanje prevaziđe i da se učvrste principi vladavine prava, kao osnove za prosperitet i razvoj pravne države.

Između ostalog, od 2017. godine pa nadalje, Ministarstvo unutrašnjih poslova sprovelo je niz značajnih reformi i programskih inicijativa, uključujući i ulaganje od preko 17 miliona evra za poboljšanje uslova rada kroz rekonstrukciju 82 policijska objekta, povećanje plata za 35 odsto, isplatu svih bonus-plata, i opremanje policije potrebnim sredstvima, opremom i uniformama u vrednosti od 14 miliona evra. Izgradili smo dva nova, rekao bih, ključna objekta – Centar za zaštitu elektronskih podataka u slučaju katastrofe u Prilepu i Forenzičku laboratoriju u okviru Odeljenja za forenzičke istrage, najsavremeniju u regionu. Ove mere su omogućile značajan napredak u savremenom radu policije i obezbeđivanje visoke bezbednosti za sve građane.

Dokazali smo i to da je koncept „zadovoljna i motivisana policija – sigurni građani“ doneo rezultate, posebno u borbi protiv ilegalne trgovine drogom, organizovanog kriminala, korupcije i ilegalnih migracija, sa rezultatima koji su istorijski najbolji u poslednjih 30 godina. Ovi uspesi ne samo da su obnovili poverenje građana u policiju, već su je i pozicionirali na istorijski visok nivo, svrstavajući Ministarstvo unutrašnjih poslova među tri najtransparentnije institucije u zemlji. Posebno smo ponosni što je Republika Severna Makedonija drugu godinu zaredom najbezbednija zemlja Zapadnog Balkana prema Globalnom indeksu mira. Uvek se može više i bolje, ali ne sumnjam da smo uradili mnogo, jer smo radili isključivo u interesu građana i države.

Kako biste ocenili celokupnu bezbednosnu situaciju u Severnoj Makedoniji? Koja biste polja izdvojili kojima bi trebalo da se posveti više pažnje?

Ukupna bezbednosna situacija u Severnoj Makedoniji može se oceniti kao stabilna, ali postoje određeni izazovi koji zahtevaju kontinuiranu pažnju i angažovanje. U tom kontekstu, posebnu pažnju treba posvetiti oblastima borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, koje narušavaju vladavinu prava, a ključne su za zaštitu demokratskih vrednosti. Svakako, evidentan je napredak, o čemu govore i rezultati prema kojima se Republika Severna Makedonija nalazi na 76. mestu na listi „Transparensi internešenela” za globalni indeks percepcije korupcije, što predstavlja značajan napredak sa 85. mesta koje je imala u 2022. Mogu da kažem da smo kao Ministarstvo samo u 2023. godini utvrdili preko 64 koruptivne zloupotrebe, otkrili 121 krivično delo, sa ukupno 178 izvršilaca, koji su pričinili materijalnu štetu od preko 350 miliona denara (oko 4.800.000 evra). Istražna funkcija policije u 2021. godini povećana je za čak 50 odsto u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Od strane Odeljenja za suzbijanje organizovanog kriminala u periodu od 2017. do 2023. godine, za vreme rukovodstva bivšeg ministra unutrašnjih poslova Olivera Spasovskog, samo za krivično delo „Zloupotreba službenog položaja i ovlaščenja“, podnete su ukupno 44 krivične prijave protiv 170 fizičkih i dva pravna lica.

Naši strateški partneri, Evropska unija i Sjedinjene Američke Države, prepoznaju naše zalaganje i našu snažnu posvećenost reformama u pravosuđu i sprovođenju sistemskih reformi uz pojačanu antikorupcijsku politiku. Naš prioritet je da pokažemo da niko nije zaštićen zakonom, pa ni zvaničnici bilo koje vlasti. Časnost i integritet su naš imperativ i oni moraju pobediti korupciju i servilnost.

Stoga je na nivou Vlade formirano Međuresorno telo za koordinaciju antikorupcijskih aktivnosti i predložen je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o restriktivnim merama, u kome su sve direktive i lica, stavljena na spisak sankcija Sjedinjenih Američkih Država i Ujedinjenog Kraljevstva, biće stavljeni u zakonske okvire da nemaju mogućnost da učestvuju u javnim nabavkama, da budu deo Vlade, niti da budu kandidati za obavljanje javnih funkcija. Naravno, za sprovođenje mera ovog zakona koristiće se kanali međunarodne saradnje, pre svega Interpol, Evropol, SELEK i dr, preko kojih će se omogućiti nesmetan protok potrebnih informacija u pravcu daljeg obezbeđivanja dokaza i sprovođenje svojih nadležnosti.

Kada govorimo o migracionoj krizi, kakva je ona u Severnoj Makedoniji? Da li ste, ili da li planirane, da podignete mere bezbednosti na viši nivo nako potpisivanja sporazuma Edija Rame i Đorđe Meloni o smeštaju migranata iz Italije u Albaniju?

Migracija je dinamičan i složen proces nad kojim je teško uspostaviti kontrolu ako ne postoji saradnja evropskih država. Dakle, ključni su partnerstvo i razmena informacija između zemalja. Posle migracione krize 2015. godine, koja se osetila u svetskim razmerima, mogu reći da su migracije na društveno-političkom dnevnom redu mnogih zemalja. Severna Makedonija je tranzitna zemlja. Migranti dolaze preko susednih zemalja, Bugarske i Grčke. To su ljudi uglavnom iz ugroženih kategorija kojima je potrebna međunarodna zaštita.

Potpisivanje sporazuma između (premijera Albanije) Edija Rame i (premijerke Italije) Đorđe Meloni za smeštaj migranata iz Italije u Albaniju deo je zajedničkog evropskog odgovora u borbi protiv ilegalnih migracija. On predstavlja značajan korak ka suočavanju sa migraciskom krizom u regionu na jedan koordinisan i human način i, štaviše, demonstrira značaj međunarodne saradnje i solidarnosti u suočavanju sa globalnim izazovima vezanim za migracije. I upravo naši napori kao države i ministarstva u kontinuitet su jača saradnja sa susednim zemljama, poboljšanje granične infrastrukture i tehnologije, kao i jačanje kapacitete za upravljanje migracijama.

Imali smo slabe kapacitete za suzbijanje ove pojave, ali smo od 2015. godine, nakon niza mera i aktivnosti, uspeli da postanemo lider u borbi protiv migracija na regionalnom nivou. Ovde je od izuzetnog značaja bilo potpisivanje Sporazuma sa FRONTEKS-om, Evropskom agencijom za graničnu i obalsku stražu, kao prvi sporazum između EU i Severne Makedonije, koji je potpisan na makedonskom jeziku, što je za nas bilo od velikog značaja. Sa operativne tačke gledišta, međutim, bilo je važno imati bolju pripremu za kontrolu migracionih tokova, kako bi se doprinelo regionalnoj i nacionalnoj bezbednosti kao ključne za ukupnu evropsku bezbednost.

Broj sprečenih pokušaja ilegalnih prelazaka u protekloj 2023. godini pokazuje smanjeni trend i nastavlja se istim intenzitetom od početka 2024. godine.

Ipak, ilegalno kretanje i izbegavanje policijskih provera i kontrola često su uspešno pokriće za kriminalne strukture koje duž rute stvaraju mreže saradnika za vršenje različitih krivičnih dela zbog čega stalno moramo biti oprezni.

U periodu od 1. januara do 29. februara 2024. godine granična policija je na granicama sa susednim državama sprečila ukupno 1.619 pokušaja ilegalnih prelazaka. Otkriveno je 16 slučajeva krijumčarenja migranata, sprečeno je krijumčarenje ukupno 104 migranta, a preduzete su mere krivičnog gonjenja protiv 14 lica, zbog izvršenja 11 krivičnih dela „krijumčarenje migranata“.

Ponoviću još jednom, uspešno upravljanje migracijama zavisi od zajedničke saradnje sa svim stranama – zemljama tranzita, zemljama porekla i zemljama odredišta. Međutim, spremni smo da prilagodimo naše aktivnosti i ojačamo saradnju sa susednim zemljama, agencijama EU i UN, Međunarodnom organizacijom za migracije (IOM), Međunarodnim centrom za razvoj migracione politike (ICMPD), ali i brojnim međunarodnim i regionalnim platformama, inicijativama i procesima, kao što su Salcburg, Budimpešta, Praški proces, Zajednička koordinaciona platforma, DCAF Program za bezbednost granica. Naš cilj posebno u oblasti povratka i readmisije je da pokrenemo sporazume o readmisiji sa drugim zemljama porekla u Aziji i Africi, ali i da reafirmišemo postojeće inicijative za sklapanje ugovora.

Kakva je, prema Vašem mišljenju, bezbednosna situacija u regionu?

Bezbednosna situacija u regionu je složena, jer je region, iako dinamičan, ipak osetljiv. Kao države, suočavamo se sa zajedničkim izazovima kao što su transnacionalni kriminal i delovanje organizovanih kriminalnih grupa, koje uglavnom deluju u oblasti ilegalne trgovine drogom i oružjem. Ovde bih izdvojio nekoliko uspešnih međunarodnih akcija, koje su zasnovane na informacijama naših službi u MUP-u – jedna sa Grčkom, druga sa Albanijom, koju smo radili preko SELEK-a – zajedničke inicijative za borbu protiv organizovanog kriminala u jugoistočnoj Evropi. U grčkoj luci, u zajedničkoj akciji sa grčkom policijom, zaplenjeno preko 100 kilograma kokaina, i u Albaniji preko 130 kilograma kokaina, obe po informacijama makedonskih policajaca. Mnogi međunarodni kanali su prekinuti, kao što je i zaplenjena ogromna količina oružja.

Mogu da kažem da naše službe rade u kontinuitetu. Agencija za nacionalnu bezbednost, Obaveštajna agencija, zajedno sa Ministarstvom unutrašnjih poslova su u komunikaciji kako bi održali stabilnost i bezbednost, a samim tim i uticali na regionalnom nivou. Pojave kao što su nasilni ekstremizam, radikalizacija, posebno među mladima, i terorizam, su pojave sa kojima se službe bezbednosti u kontinuitetu uspešno suočavaju. Podrška međunarodne zajednice i integracija u evroatlantske strukture takođe igraju ključnu ulogu u jačanju bezbednosne arhitekture regiona. Važno je da promovišemo dijalog između naših zemalja kao ključ za održavanje mira i stabilnosti. Naravno, Severna Makedonija, kao članica NATO-a, u redovnoj je koordinaciji sa Alijansom i saveznicima u vezi sa aktivnostima koje se preduzimaju na jačanju bezbednosti u evroatlantskom području.

Severnoj Makedoniji predstoje izbori. Po Vašem mišljenju, da li postoji uticaj zemalja iz regiona na Vašu zemlju, pre svega iz Srbije?

Glavni prioritet ove trenutno tehničke Vlade je sprovođenje fer, slobodnih i demokratskih izbora. U stvari, ja sam deo ove vlade kao dodatni zamenik ministra unutrašnjih poslova, po takozvanim Pržinskom sporazumu, kao rešenju za društva u kojima politika ima snažan uticaj u institucijama. Upravo sa tehničkom Vladom se pravi balans između uticaja političkih partija, pa su stoga odabrana ministarstva koja u suštini imaju širok kontakt sa javnošću i koja mogu uticati na određene izbore. Dakle, u predizbornom periodu postoji potencijal za uticaj zemalja regiona. Ovaj uticaj se može manifestovati kroz medijsku propagandu, podršku pojedinih političkih aktera. Ali ono što nam je važno jeste da obezbedimo transparentnost celog procesa kako bismo imali fer, slobodne i demokratske izbore.

Važno je da građani budu svesni stavova političkih partija, kao i dezinformacija i lažnih vesti. Naš cilj je da se čuje glas građana i da garantujemo bezbedno sprovođenje izbora. Organizovanjem lokalnih izbora 2017. i 2021. godine, referenduma 2018. godine, predsedničkih 2019. i parlamentarnih 2020. godine, mi kao država postavili smo standarde koji ne smeju biti napušteni i od kojih se ne sme istupiti. Na svim dosadašnjim sastancima sa ambasadorima u Severnoj Makedoniji isticao sam važnost organizovanja izbornog procesa po evropskim principima. U tu svrhu sarađujemo sa Državnom izbornom komisijom, Državnom komisijom za sprečavanju korupcije, domaćim i međunarodnim posmatračima, kao i drugim institucijama uključenim u izborni proces, čime garantujemo neophodnu koordinaciju za ispunjavanje zakonskih i demokratskih standarda.