Povodom pobede Jakova Milatovića na crnogorskim izborima i njegovih izjava vezanih za odnose sa regionom i Evropskom Unijom, za Danas je govorio Momčilo Radulović, predsednik Evropskog pokreta u Crnoj Gori.
On ističe uticaj koji dolazi iz Srbije, SPC i Rusije, ali se nada da će Crna Gora nastaviti svoj evropski put.
*Da li su Milatovićeve izjave oko povlačenja priznanja Kosova pokušaj da se privuku glasači Demokratske partije socijalista (DPS) ili njega na tom putu sprečava sporazum koji je Crna Gora potpisala?
– Crna Gora je i dalje država iako to neki ne bi ni hteli, možda, pogotovo ljudi oko Milatovića, ali takođe ljudi koji su ga podržali na izborima. Crna Gora je dakle priznala Kosovo i o tome ne može biti razgovora. To je međunarodni ugovor Crni Gore koja je izrazila svoju definitivnu volju koja se ne može menjati kako se menja vlast u Crnoj Gori. Sa druge strane, Jakov Milatović mora odgovarati onima koji su ga izabrali u najvećoj meri, to su ipak bili prosrpski i proruski glasači.Dodatno, on je prihvatio neformalne obaveze određenim međunarodnim faktorima koji su ga snažno podržavali oko njegove kandidature.
* To vas pitam jer za Milatovića se govori da je čovek Srpske pravoslavne crkve (SPC). Videli smo narod koji slavi u Nikšiću i Beranama sa raširenim srpskim zastavama i podignuta tri prsta. Da li ti ljudi očekuju od njega da povuče priznanje Kosova?
– Siguran sam da to neki očekuju, ali ne svi. Najradikalniji pripadnici tog političkog korpusa to očekuju. Taj radikalni korpus je vezan za SPC, koja je i najveći remetilački faktor u Crnoj Gori i na Balkanu. Taj remetilački faktor pokušava da izazove destabilizaciju upravo zloupotrebom mita o Kosovu iako su svesni da je realnost potpuno drugačija. Oni izazivaju i radikalizuju ljude koji se deklarišu kao Srbi u Crnoj Gori, ali su svesni i da ta radikalizacija ne služi organizovanom vojnom odlasku na Kosovo i oslobađanju Kosova, već formiranju militantnih grupacija unutar Crne Gore koje trebaju da posluže za politički pritisak na odleđe političke i partijske subjekte unutar Crne Gore. Niko od njih nema hrabrosti da ode na Kosovo i bori se oružano za njega, ali imaju hrabrosti da maltretiraju sve građanske strukture u Crnoj Gori, koje su svesni te realnosti i koje ne gledaju na svoje susede kroz prizmu velikosrpskog šovinizma.
*Da li, s jedne strane, vlasti u Srbiji odgovaraju takve izjave o Kosovu, a s druge strane, da li vlasti iz Srbije žele da kroz Crnu Goru prave neki „srpski svet“?
– Apsolutno da, i za jednu i za drugu tezu. Upravo su vlasti Srbije te koje zajedno sa SPC insistiraju na izgradnji i održavanju tog prevaziđenog, klerofašističkog velikosrpskog i kosovskog mita u Crnoj Gori. Zašto? Održavajući taj klerofašistički i šoviništički srpski mit o Kosovu, zapravo pokušavaju da kontrolišu značajan deo crnogorskog elektorata, koji ne razmišlja i ne donosi odluke na osnovu racionalnih, već na osnovi mitomanskih projekcija. To je jaka veza između (Aleksandra) Vučića i njegove vlasti i SPC u Crnoj Gori. Nažalost, kao i u prethodnom slučaju, oni to ne smeju da rade tamo gde su dobili adekvatan oružani odgovor – a to je i na Kosovu i u Hrvatskoj. Oni se i u Hrvatskoj ponašaju poprilično kukavički i vrlo sarađuju sa vlastima u Hrvatskoj, kao i na Kosovu. Ali, zato u Crnoj Gori gde mi ne dajemo takav odgovor kao što su dobili na Kosovu i u Hrvatskoj, insistiraju i apsolutno primenjuju složenu strukturu nasilja nad političkim, kulturnim i nad religioznim životom Crne Gore. Kroz to nasilje pokušava se ostvariti interes „srpskog sveta“ i želi se kompezirati odavno izgubljeno Kosovo. Samo Srbima nema to ko da javi, očigledno. A Vučićev režim ih je održavao u toj iluziji da je Kosovo srpsko. Kosovo je albansko i biće od sada pa do kraja. To Srbi moraju da prihvate. Vučić je nezavisno Kosovo prihvatio Ohridskim sporazumom, hteo da prizna on to ili ne.
* Odnos Crne Gore sa Rusijom? Da li postoji mogućnost da Crna Gora bude neka vrsta proksidržave Rusije u NATO-u?
– Na žalost, određeni saveznici Crne Gore unutar NATO-a su učinili dosta toga da se Crna Gora preda u ruke onim politički snagama koji imaju predominantno proruske i prosrpske stavove. Te političke partije sada vode Crnu Goru Samo je pitanje njihove odluke da li će i u potpunosti Crnu Goru usmeriti ka povećavanju ruskog uticaja ili potpuno staviti pod ruski i srpski uticaj. To znači da su u vladama od 2020. do danas dali sve od sebe da, posebno u bezbednosnom sektoru, da ruski uticaj bude vrlo snažan, i to se oseća na svakom koraku. Posebno u delovanju SPC koja je direktni eksponent ruskog uticaja. Setite se Joanikijeve izjave da će Crna Gora biti mala Ukrajina. To su otvorene pretnje izazivanju građanskog rata u Crnoj Gori od strane pripadnika SPC.
* Povodom svega ovoga, utacaja SPC-a, Srbije i Rusije, imamo izjave Jakova Milatovića da će za vreme njegovog mandata Crna Gora ući u Evropsku Uniju (EU). Koliko će biti teško opredeljenje Istok-Zapad, odnosno, da li će „sedeti na dve stolice“? Ukoliko će biti tako, koliko dugo može da izdrži?
– Rano je za te prognoze. To možemo da vidimo nakon prve godine mandata. Ono što možemo da kažemo jeste da on lično nije podržavalac NATO-a, niti je oduševljen zapadnim vrednostima na koje se poziva.Ali na domaćnoj političkoj sceni daje vrlo konzervativne izjave vezane za SPC, ali i za druge određene političke vrednosti, koje nisu u skladu sa EU. Nadajmo se, ipak, da će se on makar malo osloboditi prosprke i proruske matrice, i da će ipak raditi u pravcu učlanjenja Crne Gore u EU.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.