Denis Bećirović (SDP) je uspeo iz drugog pokušaja – postao je bošnjački član Predsedništva BiH.
“Ovo nije vreme za trijumfalizam. Večeras mi na pamet padaju mnogi obespravljeni i siromašni u BiH. Veliki broj ljudi koji gledaju ove naše pres konferencije, nemaju razloga za slavlje. Tek kada većina ljudi u BiH bude mogla slaviti zato što očekuje bolji život i mi ćemo tada imati razlog za slavlje“, istakao je Bećirović, zajednički kandidat 11 opozicionih stranaka, nakon što je u nedelju veče proglasio pobedu nad svojim protivkandidatima Bakirom Izetbegovićem i Mirsadom Hadžikadićem.
Pre četiri godine izgubio je od Šefika Džaferovića, kandidata SDA. Tada je imao podršku SDP-a i manje Stranke demokratske aktivnosti (A-SDA).
Važi i predstavlja se kao građanski kandidat iako su mu podršku dale i neke desničarske stranke poput Narod i pravda (NiP) Elmedina Konakovića i SBB Fahrudina Radončića, koje su se otvoreno zalagale za etničke podele i HDZ-ov model izbornog zakona.
Radončić se tokom kampanje predstavljao kao Bećirovićev investitor.
Za razliku od lidera stranaka koje su ga kandidovale, Bećirović se više puta izjasnio protiv etničkog i diskriminatorskog principa – legitimno predstavljanje naroda.
Letos je podržao proteste građana pred OHR-om iako će samo par dana kasnije, komentarišući mogućnost nametanja izbornog zakona, reći kako veruje u neutralnost međunarodne zajednice. Uprkos činjenici da izmene izbornog zakona koje je u nedelju veče nametnuo Šmit odgovaraju HDZ BiH o čemu su mediji duže pisali a što je nedavno potvrdio i zvanični Zagreb.
Svoju zvaničnu predizbornu kampanju počeo je na tribini stranke Konakovića, nekadašnjeg člana Izetbegovićevog SDA, a ne matičnog SDP-a.
NiP je stranka koja je podržavala “etničko predstavnjanje” i nametanje izbornog zakona od strane Šmita koji ide na ruku HDZ-u.
To je i razlog što su ga i upoređivali sa premijerom Crne Gore u tehničkom mandatu Dritanom Abazovićem kome je, ispostavilo se, važnije srpsko legitimno predstavljanje u Crnoj Gori, od građanske Crne Gore.
Deo javnosti u BiH zamera mu „flagrantnu izdaju državnih interesa“ na pitanju Zakona o prebivalištu kada je 2012. nakon pretnji Milorada Dodika da će biti smenjen sa pozicije predsedavajućeg Parlamenta BiH, u strahu, na kraju glasao za zakon po kojem je prognanom bošnjačkom i hrvatskom stanovništvu iz RS onemogućeno da glasaju na izborima u BiH.
Takođe mu se zameraju i brojne neralizovane populističke inicijative kao što je ona za navodni povratak Sutorine iz Crne Gore u Bosnu i Hercegovinu, što je pretilo da izazove međunarodni skandal i naruši dobre odnose između Bosne i Hercegovine i Crne Gore, obzirom da BiH od svih susednih država jedino sa Crnom Gorom ima rešeno pitanje državne granice.
U nedelju uveče Bećirović je, međutim, uputio poruku celom regionu, a posebno ljudima u Crnoj Gori, Srbiji i Hrvatskoj.
„Pre 32 godine, Titova Jugoslavija bila je ispred Mađarske, Čehoslovačke, Poljske, Rumunije i Bugarske. Devedesete su ostavile razorne posledice. Pozivam sve u regionu, a posebno donosioce odluka, da se uozbiljimo zbog ljudi, da počnemo sarađivati iskreno i ravnopravno“. Bilo kakva nestabilnost, dodao je, vratila bi nas sve zajedno u srednji vek.
„Ljudima u Podgorici i Crnoj Gori želim poručiti – u Bosni i Hercegovini imate iskrene prijatelje. Imaćemo najbolju moguću saradnju koju smo ikada do sada imali”, dodao je Bećirović.
Protekle četiri godine proveo je u klupama Doma naroda Parlamenta BiH, i nije učestovao, niti iskazao volju da učestvuje u ključnim političkim procesima, i teškim političkim bitkama u Bosni i Hercegovini, a koje su se ticale izmena Izbornog zakona, NATO-a, pokušaja oduzimanja državnih nadležnosti od strane entiteta RS, u bitkama za deblokadu institucija BiH, finansiranja izbora, kao ni uspešnom diplomatskom nadmudrivanju bosanske politike sa Hrvatskom, pa u konačnici i sa Rusijom i njenim ekspoziturama u BiH i na Zapadnom Balkanu.
U finišu kampanje napustio je jednu TV debatu samo zato što se Izetbegović nije pojavio u studiju. Posebnu pažnju privukla je činjnica da je omalovažio drugog protivkandidata Hadžikadića ali i javnost koja je iščekivala da će bar dvojica kandidata debatovati o gorućim pitanjima u državi.
Od 1993. je član SDP dok je mandat poslanika u Predstavničkom domu Parlamenta Federacije BiH prvi put osvojio 1998.
Rođen je 1975. u Tuzli. Istoričar je po obrazovanju. Docent je na Filozofskom fakultetu u Tuzli od 2010.
Odlukom Komisije za odlučivanje o sukobu interesa iz novembra 2017, Bećirović je povredio Zakon o sukoba interesa u institucijama BiH i plata mu je umanjena za 10 odsto.
Njegova majka Jasminka bila je članica nadzornog odbora firme Tehnograd-company d.o.o. Tuzla. Ova firma je od 2013. do 2016. sklopila ugovore čija je vrednost veća od 5.000 KM, stoji u zvaničnoj biografiji.
Oženjen je Mirelom sa kojom ima Danisa i Enu-Miu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.