Istraga.ba: Bivši izraelski predsednik Šimon Peres odbio nagradu fondacije, čiji je potpredsednik Kristijan Šmit „jer se finansirala novcem iz nacističkog nasleđa”

Špigl je, naime, te 2012. objavio da “Fondacija Hanns-Seidel”, koja je povezana s CSU-om, ima koristi od imovine dvoje nacista koji su pratili Hitlerovu politiku od samog početka. Brojni mediji u Nemačkoj su izvestili da se jedna nagrada HSS-a dodeljuje iz “nacističkog nasleđa”.

Šest godina kasnije jedan od potpredsednika Fondacije postaje Kristijan Šmit koju je nastavio da obavlja i nakon što je postao visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu.

Ta fondacija je u periodu dok je izraelski premijer odbijao da primi njihove nagrade, finansirala projekte Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) BiH. Dolaskom na poziciju šefa OHR-a, Šmit je, koristeći bonske ovlasti, u Bosni i Hercegovini nametnuo izmene Ustava i Izbornog zakona BiH privilegujući baš HDZ.

Pitanje Jevreja Jakoba Fincija i Roma Derve Sejdića, koji su, po odluci Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, diskriminisani, Šmit nije želeo da reši upotrebom “Bonskih ovlasti”.
Istraga piše i da u fondaciji Hanns-Seidel-Stiftung, čiji je potpredsednik Šmit, radi Ulricke Ecker, supruga savetnik u OHR-a Zorana Gojića.

“Moja supruga radi u fondaciji Hanns-Seidel Stiftung”, potvrdio je za Istraga.ba Šmitov savetnik Zoran Gojić.

On međutim nije želeo odgovoriti po kojem je osnovu Fondacija čiji je Šmit potpredsednik dobila na raspolaganje salu u OHR-u za svoje aktivnosti u kojima je učestvovao sam visoki predstavnik.

„Umesto odgovora, dobili smo molbu da se javimo dan kasnije. A dan kasnije, na pismeni upit glede angažmana fondacije Hanns-Seidel Stiftung u OHR-u, dobili smo pismenu zamolbu da se strepimo još jedan dan za odgovore. I pitanje: “Ne razumem, šta bi bio sukob interesa”“.

Ipak to je, navodi se, manji problem u odnosu na samu politiku Fondacije HSS i visokog predstavnika Kristijana Šmita.

Američka nevladina organizacija COHA u čijem fokusu su SAD i Latinska Amerika, u svom je izveštaju iz 2009. pominjala fondaciju HSS po nečasnoj ulozi u El Salvadoru.

U tom je izveštaju navedeno da je nemačka fondacija Hanns-Seidel-Stiftung finansirala projekte kojima je podržavala ekstremnu desničarsku partiju ARENA koju je osnovao Roberto D’Aubuisson, bivši oficir salvadorske vojske koji je bio najpoznatiji po tome što je zapovedao raznim odredima smrti u toj državi.

U Nemačkoj je, zbog toga, vođena i istraga, koja je rezultirala odbacivanjem bilo kakvih sumnji da se nemačka Fondacija HSS mešala u unutrašnja pitanja El Salvadora.

No, HSS ne skriva mešanje u unutrašnja pitanja u Bosni i Hercegovini. Tako je, naime, ova fondacija već dvanaest godina partner Političke akademije HDZ-a BiH a saradnja je nastavljena i u periodu kada je potpredsednik Fondacije HSS postao aktualni visoki predstavnik Kristijan Šhmit.

Pre nego je stupio na poziciju visokog predstavnika, Šmit je, podsećamo, od hrvatskih vlasti primio odlikovanje “Red Ante Starčevića”. Među nosiocima priznanja “Red Ante Starčevića” nalaze se dvojica presuđenih ratnih zločinaca – Dario Kordić i Jadranko Prlić, koji su pred UN-ovim sudom proglašeni krivim zbog udruženog zločinačkog poduhvata usmerenom protiv bosanskih muslimana.

Inače, sam Ante Starčević, hrvatski političar po kojem je nazvano odlikovanje, dovođen je u vezu sa antisemitizmom.

Nakon što je preuzeo funkciju visokog predstavnika za BiH, novinari su Kristijana Šmita na konferenciji za medije u Sarajevu upitali da li će se odreći odlikovanja “Red Ante Starčevića”.
“Ne”, odgovorio je kratko visoki predstavnik, koji je ranije na u medijima govorio da je “Hrvatska ključna država na Balkanu”.

U julu prošle godine, Istraga.ba je podsetila na sporne detalje u biografiji visokog predstavnika. Jedna od najvećih mrlja u njegovoj karijeri je pokušaj rehabilitacije nacističkog pilota.
Kao državni sekretar za odbranu Šmit je 2007. godine pokušao da rehabilituje nacističkog pilota Vernera Moldersa.

Kako je pisao nemački magazin Kontraste, nemački ministar odbrane Peter Struck (SPD) 2005 je, nakon kritika u javnosti, zabranio da se jedna vazduhoplovna jedinica zove po Moldersu.

Dve godine nakon toga, Šmit je pokrenuo inicijativu za rehabilitaciju ovog pilota „Luftwaffe“.

Stajući u odbranu Moldersa, Šmit je, kako je pisao magazin Kontraste, prekršio rezoluciju Bundestaga u kojoj je rečeno da se neće dodeljivati odlikovanja pripadnicima Kondor legije.

Među ostalim, reagirao je istoričar Detlef Bald koji je naglasio da je Molders gradio karijeru kao verna karika u nacional-socijalističkom lancu, te da je kao pilot učestvovao u nacističkom bombardovanju Londona i Dunkirka.

Šmit je tvrdio da Molders nije imao nikakve veze sa nacističkom ideologijom, što je demantovao istoričar Bald, kazavši da su Šmitove tvrdnje netačne i vrlo opasne, jer je Molders bio aktivni propagator nacional-socijalizma, te da se nikada nije distancirao od projekta istrebljenja Jevreja.