Istraga.ba o visokom predstavniku Kristijanu Šmitu

Mediji će, pozivajući se na tu izjavu, konstatovati da je Šmit, zapravo, najavio novu intervenciju koja će se odnositi na Republiku Srpsku.

Ali od te bombastične izjave do danas, Šmit nije uradio ništa vezano za Republiku Srpsku, osim suspenzije Zakona o nepokretnostima RS, koji je usvojen nakon izjave visokog predstavnika. Dakle, ono što je najavio – visoki predstavnik nije ispunio.

Jasno ću reći da apsolutno nikome u Sarajevu nisam rekao da ću promeniti Izborni zakon“, rekao je Kristijan Šmit 17. avgusta 2022. godine prilikom posete Goraždu.

Odlukom od 2. oktobra 2022. godine Kristijan Šmit je izmenio odredbe Izbornog zakona Bosne i Hercegovine koje se odnose na popunjavanje Doma naroda Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine.

„Federacija BiH već četiri godine nema vladu, nameravam je deblokirati i neće svi biti zadovoljni time. Ni predsedniku Federacije BiH to neće biti drago, ali ja, koliko god čovek bio strpljiv, to više jednostavno ne mogu tolerisati“, rekao je Šmit 17. avgusta u Goraždu.

Šmit je 2. oktobra 2022. izmenio odredbe Ustava Federacije Bosne i Hercegovine i Izbornog zakona Bosne i Hercegovine. Nijedna od promena nije se odnosila na proces formiranja Vlade Federacije. Zato ni danas, pet meseci nakon izbora, nije moguće formirati Vladu FBiH bez konsenzusa rukovodstva Federacije. Što znači – situacija je identična onoj pre Šmitovog nametanja.

„Tu odluku sam napisao uz pomoć advokata koji imaju veliko iskustvo i zato je ova odluka moja, nosim je na ramenu. I dalje verujem da imamo pozitivne efekte od te odluke. Nemamo više blokade HDZ-a“, rekao je Kristijan Šmit u emisiji Pressing na TV N1.

Nema blokade HDZ-a BiH, jer je Šmit ispoštovao zahteve HDZ-a BiH. Ali problem formiranja Vlade Federacije nije rešen.

„Da nisam doneo odluku, možda ne bismo ni vodili raspravu o Vladi FBiH, ali bismo i dalje imali Vladu u tehničkom mandatu. Napravio sam prvi korak“, rekao je Šmit 25. januara.

Činjenica – da Šmit nije doneo odluku, sadašnja parlamentarna većina u Federaciji mogla bi imenovati Vladu FBiH bez novih intervencija na Ustav FBiH.

Nema govora da bih ja ukinuo ostale”, rekao je Kristijan Šmit mesec i po pre odluke kojom je nametnuo izmene Izbornog zakona i Ustava FBiH.

Klub ostalih i nakon nametanja amandmana na Ustav FBiH i Izborni zakon BiH nema pravo da bira (pot)predsednika Federacije BiH, što je suprotno odluci Ustavnog suda BiH donesenoj u presudi broj U14/12.

„Najveći problem u ovom trenutku je formiranje vlasti u FBiH. Izazov je formirati vlast na nivou FBiH, ali je budžet nedavno usvojen”, rekao je Kristijan Šmit 30. januara ove godine, odnosno pet meseci nakon što je objavio da je rešio problem formiranja Vlade Federacije.

Ustavni sud je odlučio da se odluke Evropskog suda prvo moraju implementirati na državnom, a potom i na entitetskom nivou“, rekao je Kristijan Šmit u britanskom parlamentu.

Nijedna odluka Evropskog suda za ljudska prava Bosne i Hercegovine se ne odnosi na entitetske ustave. Osim toga, Šmit je na nivou etničke grupe Federacije BiH „proveo“ u delo presudu Ustavnog suda BiH, koja je donesena na zahtev Bože Ljubića (HNS), ali nije sprovedena kazna izrečena na zahtev člana Predsedništva BiH Željka Komšića.

„Ne možete očekivati od visokog predstavnika da reši sve probleme. Disfunkcionalnost u FBiH dovela je do toga da nije formirana nova vlada, novo predsedništvo entiteta. Fokusirao sam se na vraćanje funkcionalnosti i to se dogodilo. Uradio sam jednu stvar, smanjio sam mogućnost korišćenja vitalnog nacionalnog interesa“, rekao je Šmit 30. januara.

Činjenice – nefunkcionalnost Federacije nije razrešio Šmit. Bez njegovih novih intervencija nemoguće je formirati vladu Federacije Bosne i Hercegovine. Katalog zaštite vitalnog nacionalnog interesa je smanjen, ali su ovlašćenja Doma naroda FBiH identična ovlašćenjima koja je Dom imao pre Šmitovog nametanja.

“HDZ je ostao dominantan među Hrvatima, SNSD među Srbima, a SDA je izgubila učešće u Predsedništvu BiH. Ne vidim da sam bilo koga favorizovao jer je sve ostalo isto, u istim razmerama kao i ranije“, rekao je Šmit krajem januara, govoreći u Britaniji.

Činjenica: HDZ je, kao i SDA, izgubio učešće u Predsedništvu BiH, ali ih Šmit naziva – „dominantnim“, dok SDA – „gubitničkom strankom“. I nije sve ostalo u istim razmerima, jer su kantoni u kojima dominira HDZ dobili kontrolni paket u Domu naroda FBiH, piše Istraga.ba.