„Srpska pravoslavna crkva se meša u politička pitanja Crne Gore“: Šta je sve pokazalo najnovije istraživanje javnog mnjenja o crnogorsko-srpskim odnosima?

„Zanimljivo je i da je mali procenat onih koji nemaju izražen stav o ovoj temi. Na drugoj strani, crnogorski jezik priznaje većina od 63.5 odsto, a ne priznaje 36.5 odsto građana i građanki Crne Gore“, rekao je na predstavljanju istraživanja Vuk Čađenović, izvršni direktor agencije DAMAR.

On je kazao da su nalazi podeljeni oko percepcije odnosa između Srpske pravoslavne crkve (SPC) i Srbije, te da oko četvrtina ispitanika (25 odsto) smatra da je SPC sastavni deo države Srbije, odsnosno da sarađuje sa državom.

Da SPC ima svoju autonomiju veruje 24,5 odsto, dok 19 odsto njih veruju da SPC deluje nezavisno.

“Većina od 43 odsto smatra da postoji uticaj SPC na unutrašnjo-političke prilike u Crnoj Gori, a 28 odsto ne vjeruje da SPC ima značajan uticaj na političke prilike u zemlji, dok skoro trećina nema definisan stav o ovom pitanju“, kaže Čađenović.

Većina građana i građanki (47.9 odsto) smatra da je Njegoš deo crnogorske kulture, preko trećine (36 odsto) da je deo i crnogorske i srpske kulture, a 16 odsto vidi Njegoša isključivo kao deo srpske kulture.

Za litije koje su se održavale tokom 2020. godine, većina ispitanika (59 dosto) kaže da ih nije podržavala, dok 41 odsto tvrdi suprotno.

„U odnosu na ishod parlamentarnih izbora u Crnoj Gori 2020. godine, 43 odsto smatra da su litije u velikoj meri uticale na to, a dodatnih 37 odsto veruje da su litije donekle uticale, dok samo osam odsto smatra da litije nisu imale nikakav uticaj, a oko 12 odsto nema stav o ovoj temi“, rekao je Čađenović.

Odgovori građana i građanki Crne Gore evidentno ukazuju na postojanje prepoznatljivog crnogorskog nacionalnog identiteta i jezika nezavisnog od srpskog, pokazalo je istraživanje.

Međutim, percepcije o ulozi SPC su podeljene, posebno kada je u pitanju njen uticaj na unutrašnjopolitičke prilike i vlasništvo crkvene imovine.

„Njegoš se većinom vidi kao dio crnogorske kulture, ali i kao most između crnogorske i srpske kulture. Većina građana i građanki smatra da nema diskriminacije prema Srbima ili Crnogorcima. Litije iz 2020. godine su prepoznate kao značajan politički događaj koji je uticao na parlamentarne izbore iste godine”, rekao je Čađenović.

Daliborka Uljarević, izvršna direktorka CGO, navela je da je nezavisnost Crne Gore „konačna i neupitna“ za ubedljivu većinu građana i građanki Crne Gore (77 odsto), dok to pitanje nije zatvoreno za malo više od petine (23 odsto).

Na pitanje da li bi referendum o nezavisnosti Crne Gore trebalo ponoviti većina (67.odsto) je stava da to ne treba raditi, a nešto manje od četvrtine (24 odsto) da treba.

„Slični su nalazi i oko pitanja da li bi u Crnoj Gori i Srbiji trebalo održati referendume o ujedinjenju dvije zemlje. I u slučaju kad bi takav referendum ponovo bio održan 69 odsto je čvrstih u stavu da Crna Gora treba da bude nezavisna, manje od petine (18 dosto) onih koji su za zajednicu sa Srbijom i oko šest odsto za zajednicu sa Srbijom i Republikom Srpskom,“ kaže Uljarević.

U odnosu na susede iz bivše Jugoslavije, odnos sa Srbijom se vidi kao najbolji od strane skoro trećine (32 odsto), sledi BiH (12 odsto), Hrvatska (devet odsto), Slovenija (tri odsto), Kosovo (tri odsto), Severna Makedonija (dva odsto), dok je najveći broj onih koji ne mogu da ocene razvijenost odnosa sa sada samostalnim državama sa kojima smo nekada bili u zajedničkoj državi (38 odsto).

„Kvalitet odnosa sa Srbijom oko 40 odsto procjenjuje kao dobar ili odličan, preko 30 dosto smatra da nije ni dobar ni loš, dok je za više od petine odnosno 22 odsto loš ili veoma loš“, kaže Uljarević.

Celo istraživanje, koje je CGO sproveo u saradnji sa agencijom DAMAR, a sve u sklopu zajedničkog projekta CGO – a sa Regionalnom akademijom za demokratski razvoj (ADD) uz podršku Ambasade Švajcarske, možete pogledati ovde.