Istraživanje: Pitanje nezavisnosti Kosova glavni kamen spoticanja u odnosima Srbije i Crne Gore

Biljana Ilić, predstavnica agencije za istraživanje javnog mnjenja Haouse of Win (HOW) koje je sprovelo ovo istraživanje, rekla da je osnovni cilj istraživanja bilo formiranje jasne slike o odnosima Srbije i Crne Gore.

Ona je navela da je istraživanje bilo sprovedeno telenfonski, te da su 52 odsto ispitanica bile osobe ženskog pola dok je 48 odsto njih bilo muškog.

Balša Božović, izvršni direktor ADD, rekao je da je glavni kamen spoticanja Srbije i Crne Gore njihova politika prema nezavisnosti Kosova.

Na pitanje da li podržavaju nezavisnost Kosova, 73 odsto od 1..844 ispitanika u Srbiji je odgovorilo odrečno.

On je, takođe, naveo da 61 odsto građana Srbije priznaju konačnu nezavisnost Crne Gore, 20 odsto ne priznaje, dok 19 odsto njih nema stav ili ne žele da se izjasne po ovom pitanju.

„Da li bi po vašem referendum o nezavisnost Crne Gore trebalo ponoviti 49 odsto građana kaže da ne treba, 22 odsto misli da treba, 29 odsto onih koji ne znaju ili nemaju stav“, kaže Božović.

Da li bi u Crnoj Gori i Srbiji, nastavlja Božović, trebalo održati referendum o ujedinjenju ove dve države, 55 odsto kaže ne, 20 odsto su mišljenja da treba, a manje od 25 odsto, ne zna ili nema stav.

Da Crna Gora treba da bude nezavisna misli 59 odsto građana, 18 odsto misli da treba da bude u zajednici sa Srbiji, a u zajednici sa Srbijom i Republikom Srpskom njih 12 odsto, dok 11 odsto njih nema stav.

„Možemo da kažemo da 30 odsto njih smatra da u zajednici sa Srbijom treba da bude Crna Gora, dok, sa druge strane, skoro 60 odsto smatra da ne treba. Dakle, to je duplo manji broj ispitanika koji imaju takav stav“, kaže Božović.

Najbolji odnos Srbija, prema ispitanicima, ima sa Crnom Gorom, 27 odsoto, sa BiH 22 odsto, 14 odsto sa Severnom Makedonijom, devet odsto sa Hrvatskom, osam odsto sa Slovenijom a sa Kosovom svega odsto odsto ispitanika. Jasan stav na ovo pitanje nema 18 odsto njih.

Da uticaj zvanične Srbije na unutrašnja pitanja u Crnoj Gori postoji, odgovorilo je 18 odsto ispitanika. Skoro polovina njih (49 odsto) misli da ne postoji, dok 33 odsto ne zna ili nema stav.

„Svega 14 odsto smatra da je taj uticaj u velikoj meri, 33 odsto u određenoj a 53 odsto ispitanika smatra da je taj utinacaj neznatan“, rekao je Božović.

Naglašeno je uverenje da Srbija ima pravo ili obavezu da vodi računa o Srbima u Crnoj Gori, čak 79 procenata građana Srbije je na toj poziciji, dok svega 7 odsto misli da je to unutrašnje pitanje Crne Gore.

Predstavljajući rezultate istraživanja koji se tiču spoljne politike, Božović je kazao da građani Srbije kao glavni oslonac u spoljnoj politici vide primarno Rusiju sa 20 odsto, dok je EU sa 15 dosto na drugom mestu, vrlo blizu Kini sa 13 procenata ispitanika. Mnogo niže se kotiraju SAD (9 procenata), Crna Gora (6 procenata), Nemačka (5 procenata), Velika Britanija (4odsto ) i Turska (3 odsto).

„Ovi nalazi korespondiraju sa preovlađujućim narativom u većini medija a koji pravi distancu Srbije prema Zapadu. Posledično, i na žalost, članstvo u EU podržava svega 38 odsto građana Srbije što je najniži procent u regionu Zapadnog Balkana, uz napomenu je duplo veći broj onih koji su protiv (41 procenata) od neopredeljenih (21 procenat). Za pristupanje NATO savezu je svega 9 odsto istpitanika, dok se tome protivi tri četvtine (75 procenta) ispitanika, a 16 dsoto ne može da se opredeli“, naglasio je Božović.

U polju identitetskih pitanja nalazi pokazuju da svega trećina (33 odsto) građana i građanki Srbije priznaje posebnost crnogorskog identiteta, odnosno njegovu odvojenost od srpskog, dok to nije slučaj sa 29 odsto ispitanika, kako je naveo Božović.

Veliki broj je onih koji nemaju stav po ovom pitanju – 38 odsto.

Crnogorski jezik ne priznaje 56 dosto građana i građanki Srbije, priznaje 28 odsto, a 16 odsto nema stav oko toga.

„Takođe, građani Srbije su većinskog stava (60 odsto), da SPC ne treba da se meša u politička pitanja ni u Crnoj Gori ni u Srbiji. Time su građani u Srbiji potvrdili privrženost sekularnosti a uprkos negativnim pojavama u srpskom društvu koji dolaze iz same crkve, ali koje SPC širi i u regionu, konkretno i prema Crnoj Gori“, objasnio je Božović.

Kada je u pitanju kulturna zaostavština koju predstavlja Njegoš, 65 dosto građana Srbije smatra da je Njegoš deo i srpske i crnogorske kulture, a svega 4 dosto da je Njegoš deo samo crnogorske kulture, dok više od petine (22 odsto) Njegoša vidi samo kao deo srpske kulture.

Da su Srbi u Crnoj Gori ugroženi veruje 46 procenta građana Srbije, dok je 32 odsto suprotnog stava. Za one koji navode da postoji diskriminacija prema Srbima u Crnoj Gori zapošljavanje i praktikovanje verskih prava su oblasti u kojima je po njima najzastupljenija. Na drugoj strani, 86 odsto građana Srbije smatra da Crnogorci nisu ugroženi u Srbiji.

„Izuzetno je zanimljiv podatak iz istraživanja da 74 odsto građana Srbije navodi da su podržavali litije u Crnoj Gori tokom 2020. godine, kao i da preko 50 preocenata njih veruje da su litije u velikoj meri ili donekle uticale na ishod parlamentarnih izbora u avgustu 2020. godine u Crnoj Gori, a da istovremeno većinski (45 odsto) ne bi podržali takav model političkih promena u Srbiji, odnosno samo bi 24 odsto građana Srbije taj model podržalo u Srbiji, i 10 procenata delimično“, naveo je Božović.

Partizanski pokret i dalje ima prevagu u Srbiji sa 32 odsto onih kojima je bliži, dok je četnički pokret odmah iza sa 29 odsto sledbenika. Međutim, veliki broj građana nema stav o tom pitanju – čak 39 odsto.

„Da se u Srebernici dogodio genocid smatra 16 odsto građana Srbije, dok 52 odsto ne deli taj stav, a čak 32 odsto ne može ili ne želi da se odredi. Nezavisnost Kosova ne podržava 73 odsto građana Srbije, nasuprot 5 odsto onih koji to podržavaju, uz takođe značajnih 22 procenta onih bez stava o ovom pitanju. U rusko-ukrajinskom ratu, na strani Rusije je gotovo dve petine (39 odsto) građana Srbije, a uz Ukrajinu svega 13 odsto. O ovom ratu nema stav čitavih 48 odsto građana Srbije.

Očekivano iz ovih podataka, sankcije Rusiji bi podržalo 12 odsto građana, dok je protiv 67 odsto. Na istoj liniji, kada se priča o tome koliko je opasan ruski uticaj po region, većina od 48 odsto smatra da nije, ali i značajan broj (37 odsto) je onih koji smatraju da je taj uticaj maligan i opasan,“ kazao je Božović.