Istraživanje u Crnoj Gori: 34 odsto građana veruje da se dezinformacije najviše uvoze iz Srbije

Centar je naveo da rezultati istraživanja koje je za potrebe CDT sproveo institut Damar od 4. do 14. decembra 2023. na uzorku od 1.004 ispitanika, pokazuju da su građani na pitanje koju oblast dezinformacije najviše ugrožavaju u najvećem broju odabrali izbore – 39, 2 odsto.

Iz CDT su naveli da 35 odsto smatra da je od dezinformacija najugroženija demokratija u Crnoj Gori, 31,8 odsto ispitanika se izjasnilo da dezinformacije najviše ugrožavaju poverenje u javne institucije, a njih 31,4 odsto smatra da je najugroženija Vlada Crne Gore.

Kao najugroženije ekonomiju i javne finansije vidi 25,6 odsto ispitanika, dok 23,1 odsto smatra da dezinformacije najviše ugrožavaju poverenje u partije. Sledi javno zdravlje koje kao najugroženije vidi 18,9 odsto ispitanika, zatim poverenje u Skupštinu 16,7 odsto, javna bezbednost 15 odsto, obrazovanje 8,1 odsto.

Iz CDT su istakli da više od trećine građana (36,4 odsto) navodi medije iz Crne Gore kao glavni izvor dezinformacija, a 26,2 odsto navodi političare i političke partije. Svaki peti (20,5 odsto) smatra da dezinformacije najviše potiču iz medija iz regiona, a svaki deseti navodi popularne stranice na društvenim mrežama (9,8 odsto).

Oni su precizirali da kada je reč o zemlji iz koje se najviše „uvoze“ dezinformacije njih 34,2 odsto navodi Srbiju. Na drugom mestu su naveli Ameriku sa 18,8 odsto, sledi Rusija sa 6,1 odsto.

Prema njihovim rečima, građani su manje skloni da vide zemlje EU kao izvor dezinformacija – svega 3,4 odsto. Međutim, kako su naveli, 25,6 odsto građana je kazalo da to ne zna.

„Onlajn portali u Crnoj Gori za ispitanike predstavljaju glavni kanal putem kojeg se plasiraju dezinformacije sa 26,2 odsto odgovora, a kao drugi najčešći kanal navode društvene mreže (24,8 odsto), potom TV u Crnoj Gori (23,1 odsto)“, dodali su.

Oni su pojasnili da na pitanje ko bi trebalo da ima ključnu ulogu u sprečavanju i suzbijanju dezinformacija najveći broj njih smatra da je to Agencija za elektronske medije – 24 odsto, policija – 15 odsto i tužilaštva  – 19,6 odsto.

Napomenuli su da građani smatraju da bi Vlada trebalo da preduzme mere za ograničavanje objavljivanja lažnih informacija, pa čak iako bi to podrazumevalo, kako su naveli, ograničavanje slobode govora.

Sa tom tvrdnjom je saglasno čak 70,1 odsto ispitanika. S druge strane, njih 29,5 odsto ipak smatra da je sloboda govora imperativ, odnosno da bi sloboda govora morala biti zaštićena, iako to podrazumeva mogućnost objavljivanja i širenja lažnih informacija, navodi CDT.